Izuzetna krema za sve tipove kože

U ovom izdanju ocenićemo Day Wear BB dnevnu kremu od Estee Lauder koja predstavlja odličan primer kvalitetne kreme.

Day Wear BB sadrži kvalitetnu UV zaštitu širokog spektra baziranu na Avobenzone 3%, Homosalate 5%, Octisalate 5%, Octocrylene 2.7%, Oxybenzone 3%. Krema je lagane strukture i brzo upija, ne oseća se na koži ali za sobom ostavlja vrlo blagi odsjaj. Ovaj odsjaj dolazi od same formulacije proizvoda ali pre svega od micije, mineralnog pigmenta koji je tu da momentalno poboljša izgled kože kroz pigmetiranje i refleksiju svetlosti. Slična jedinjenja postaju sve zastupljenija i treba ih prihvatiti sve dok imamo na umu da često ne prijaju reaktivnoj koži i dok razumemo da je efekat isključivo kozmetičke prirode. Krema ima dobru sposobnost hidratacije za sve tipove kože osim, možda, izuzetno suve gde predlažemo da se dopuni željenim emolijentom. Pored dobre baze kreme i kvalitetne UV zasite, proizvod sadrži impresivnu grupu antioksidanasa, regenarativnih jedinjenja i ćeliskih komunikatora (Vit C i E, Alfa-lipolna kiselina, Kinetin, Niacin, Koenzim Q10, Eukarion, ETG, Kurkumin i niz drugih). Krema sadrži ekstrakte limuna i ruzmarina ali u vrlo malim koncetracijama koje ovde imaju parfemsku ulogu te nema potrebe za brigom. Naime, novije studije pokazuju da ekstrakti limuna (i drugog citrusnog voća) i ruzmarina u velikoj koncetraciji i pri dugoročnoj upotrebi dovode do povećanja osetljivosti kože i razgradnji elastičnih vlakana te ih treba izbegavati. Ova jedinjenja se često sreću kod takozvanih organskih i prirodnih proizvoda, kao i niz drugih za koja pouzdano znamo da imaju negativan efekat na kožu i često neproverene pozitivne efekte. Odličan primer brenda koji se oglašava kao prirodan, a pritom ima potpuno skandalozan sastave sa neproverenim tvrdnjama jeste Dr. Hauscha.

Estee Lauder ima dobru reputaciju po pitanju hidratantnih krema i seruma ali to ne važi za svaki proizvod iz njihovih linija te je nemoguće dati pozitivnu ocenu ovom ili bilo kom drugom brendu. Cena proizvoda se kreće oko 4.000 dinara i da se nalazimo u zapadnoj Evropi mogli bi da vam ponudimo znatno jeftiniju alternativu kao što je na primer Olay – Regenerist linija. Na žalost tržište Srbije je izuzetno siromašno efikasnim proizvodima iz takozvane srednje do srednje-više klase (1500-3000 dinara). Ovo je izuzetna krema za sve tipove kože sa potencijalno vrlo efikasnim sastavom.

+++

Smokvica – spolja gladac, a unutra jadac

Smokvica je vrtoglavo doživela veliku popularnost. Na prvi pogled objekat izgleda odlično, mešavina mediteransko – španskog stila sa momentima industrijskog, pa i primesama savremenog dizajna. Poseduje prostranu, urednu i osunčanu baštu sa verandom i terasu. Meni je koncipiran tako da balansira između brze hrane sa tvistom (trude se ali nisam siguran da im baš ide od ruke) do standardnih „glavnih“ jela. Karta pića je dobra sa momentima koji su karakteristični za ovo mesto kao sto je limunada sa đumbirom i kruškom. Kada smo već kod hrane, mogu je okarakterisati kao vrlo prosečnu, tačnije na meniju se ne nalazi ništa što sami ne možete napraviti kod kuće i to verovatno znatno bolje. Degustirao sam veliki broj jela sa menija gde je mali broj njih u stvari dobar. Ovaj jedva pozitivni utisak je apsolutno uništen momentima kao što su presušene zemičke od hamburgera, industrijski pomfrit koji je zamaskiran začinima, ofrlje spremljeno pa i začinjeno meso, skandalozan hamburger od govedine sa uljem tartufa po ceni od 800 dinara gde je meso bez ukusa a ulje od tartufa mora da je fikcija. Kolač trio kolor je imao nerastopljene kristale šećera u sebi dok braunis, iako bogatog ukusa ima strukturu koja je sličnija mafinu i raspada se. Ovo je jedino mesto na kome sam jeo salatu u kojoj su pomešane zelena i kupus. Usluga je najbolnija tačka, jer je osoblje neprofesionalno i nedovoljno obučeno. Većina konobara ima problem sa osmehom, često deluju zbunjeno i čini se da smo svi mi tu da njih jurimo po lokalu kako bi nam izvršili narudžbinu ili naplatili račun… možda bi bolje radili kada bi manje visili na grajnderu. Menadžeri su posebna priča, oni tu stoje jako ozbiljni više kao lično obezbeđenje, namršteno, često ne radeći ništa a kada komuniciraju sa zaposlenima to je, čini se, arogantno.

Smokvica na toliko načina reprezentuje transformaciju ugostiteljstva u gradu koje se svodi na davanje prevelikog značaja formi na uštrb sadržaja sa latentnim odnosom prema gostima koji treba da su centralna tema svakog ugostiteljskog objekta. Nema identiteta, istančanih ukusa niti kulinarske odvažnosti. Ako uživate u restoranskoj i kulinarskoj kulturi onda ovo mesto nije za vas.

Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva

0 Shares