Da li se sećate one provokativne MTV reklame u kojoj „svako nosi smrtonosno oružje u gaćama“? Ta rečenica, iako šokantna, ostala je snažna metafora za rizike koji prate seksualni život i danas. Seksualnost se doživljava kao prostor slobode i moći, ali istovremeno nosi i ozbiljan rizik. Taj rizik se i u LGBT+ zajednici u Srbiji često ignoriše ili potcenjuje. Kondomi se koriste selektivno, najčešće samo za analni seks, dok se oralni seks pogrešno smatra bezopasnim. PrEP se doživljava kao apsolutna zaštita, iako je njegova funkcija usmerena isključivo na HIV, dok druge polno prenosive bolesti ostaju otvorene za širenje. TasP se brka sa preventivnim merama, iako je to terapijska strategija za osobe koje već žive sa HIV-om. Sve ovo pokazuje da postoji ozbiljan jaz između medicinskih mogućnosti i stvarne prakse u zajednici.
Lista polno prenosivih bolesti koje se šire je duga i zabrinjavajuća. HIV je i dalje najpoznatiji, ali zahvaljujući terapiji danas se posmatra kao hronična bolest. Sifilis je u porastu i prenosi se i oralnim seksom, gonoreja postaje sve otpornija na antibiotike, hlamidija često prolazi neprimećeno ali može izazvati sterilitet, HPV je povezan sa karcinomima i prenosi se i kontaktom kože, herpes se širi kontaktom koža na kožu bez obzira na penetraciju, dok hepatitis B i C ostaju ozbiljan problem jer se prenose krvlju i telesnim tečnostima. Mnoge infekcije mogu se preneti i preko posteljine, peškira ili intimnog kontakta kože, što dodatno komplikuje prevenciju.
U praksi, kondomi se koriste samo kada postoji otvorena sumnja u HIV status ili kada je partner anoniman. Nažalost, mnogi ni tada ne koriste kondom jer „neće grom u koprive“, „vidi se po izgledu ko je zdrav“, i sl. Kod oralnog seksa kondom se gotovo nikada ne koristi, iako se upravo tim putem prenose gonoreja, sifilis, herpes, pa čak i HIV. Za transmisiju je dovoljna i otvorena mikrorana nevidljiva golim okom, kao i sama sluzokoža koja se nalazi u ustima, nosu… Važno je naglasiti da se polne bolesti prenose obostrano – ne samo sa polnog organa u usta, već se mnoge infekcije mogu preneti i iz usta na polni organ. Infekcija može biti prisutna u grlu ili analnom otvoru, a da rezultati krvi budu uredni. U takvim slučajevima potrebno je uraditi bris grla ili analnog otvora na određene bakterije, jer standardni testovi ne pokrivaju sve oblike rizika. Muškarci često veruju da se polne bolesti „rešavaju kutijom antibiotika“. Ovakav stav je opasan, jer prečesta i neselektivna upotreba antibiotika stvara rezistenciju kod bakterija i narušava ravnotežu organizma. Uništavaju se korisne bakterije u crevima, slabi imunitet, a otvara se prostor za nove infekcije. Dugoročno, ovakvo ponašanje može dovesti do pojave novih tipova bakterija otpornih na postojeće lekove, što znači da će lečenje postati sve teže, a komplikacije ozbiljnije.
Ono što je posebno važno istaći, PrEP treba biti dodatna mera opreza, a ne jedina, jer osim što ne štiti od ostalih polnih bolesti, ne pruža ni 100% zaštitu od HIV-a, dok se procenat sigurnosti dodatno smanjuje ako se doza ne uzima onako kako je propisana. Primeri iz regiona pokazuju da sifilis i gonoreja beleže porast, naročito u urbanim centrima poput Beograda i Zagreba. Ne treba zaboraviti da nelečeni sifilis može dovesti, u najtežim slučajevima, do veoma ozbiljnih posledica poput slepila ili upale mozga. Hlamidija se često ne prepoznaje jer simptomi izostaju, pa se prenosi dalje nesvesno. HPV je gotovo univerzalan, a vakcinacija je i dalje nedovoljno dostupna. Herpes se širi kontaktom kože, pa čak i bez penetracije, dok hepatitis B i C, koji mogu uništiti jetru, između ostalog, ostaju ozbiljan problem u kontekstu nezaštićenih odnosa i deljenja intimnih predmeta.
Pored poznatih infekcija, postoje i one o kojima se gotovo ne govori. Ešerihija koli može izazvati ozbiljne urinarne infekcije kada dospe u genitalni trakt. Mikoplazme i ureaplazme prenose se seksualnim putem i mogu izazvati hronične upale, bol, pa čak i probleme sa plodnošću. Šuga, parazitska infekcija kože, prenosi se direktnim kontaktom, ali i preko posteljine, peškira ili odeće, i izaziva intenzivan svrab i osip. Trihomonijaza, protozoarna infekcija, može biti asimptomatska, ali je veoma zarazna. Zarazni mekušac, virusna infekcija kože, izaziva male čvoriće koji se prenose dodirom. Kandida, gljivična infekcija, može se preneti seksualnim putem i izazvati neprijatne simptome. Sve ove bolesti dodatno komplikuju sliku, jer se o njima retko govori, pa se šire u tišini.
Zašto se zaštita izbegava? Odgovor je složen. Psihološki profil ponašanja u zajednici pokazuje da rizik često postaje deo identiteta. Seksualni odnosi se doživljavaju kao prostor slobode u društvu koje je i dalje netolerantno. U Srbiji i regionu LGBT+ osobe se i dalje skrivaju, pa je rizik često lakši izbor od javne/tajne veze. Sama pomisao na odlazak u kliniku ili laboratoriju izaziva strah od osude, pa se testiranje doživljava kao priznanje „krivice“. Mnogi gej muškarci fokusirani su na fizički izgled, na spoljašnju sliku tela, dok unutrašnje zdravlje propada. Emotivna praznina, nedostatak stabilnih veza i društvena netolerancija guraju ljude u jednokratne odnose i skriveni život koji postaju lakša opcija od traženja ljubavi i vernosti.
Na kulturu seksa bez kondoma značajno je uticala i pornografija. U industriji koja oblikuje fantazije i očekivanja, kondomi se više ne koriste, pa se stvara iluzija da je nezaštićen seks norma. Gej muškarci, posebno u urbanim sredinama, često internalizuju takve slike i prenose ih u stvarni život. Pornografija je time postala ne samo izvor uzbuđenja, već i moćan oblik socijalizacije, gde se kondom doživljava kao smetnja spontanosti i „vajbu“. Ovaj uticaj dodatno komplikuje napore da se zaštita normalizuje i predstavi kao neophodan deo intimnog odnosa.
U takvom okruženju, gde se zaštita izbegava, simptomi ignorišu, a antibiotici se koriste kao instant rešenje, bolesti ne samo da opstaju, već se šire i jačaju. Paradoks je da u 21. veku, kada medicina nudi alate za prevenciju i kontrolu, zajednica i dalje bira tišinu i rizik. Ako se ne promeni kultura razgovora i svest o riziku, ove bolesti neće nestati, već će nastaviti da oblikuju živote ljudi, uprkos tome što bi trebalo da budu prošlost. Najbolji oblik prevencije ostaje redovno testiranje i negovanje ljubavnog odnosa zasnovanog na vernosti. To je jedini put ka zdravijoj budućnosti, gde optimizam ne znači ignorisanje rizika, već hrabrost da se brinemo o sebi i onima koje volimo.
Piše: Bojan Stefanović
Više tekstova iz broja 90 – jun 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
