Stand up komedija je umetnička forma u kojoj jedan izvođač ili izvođačica stoji pred publikom u kafiću, klubu ili sličnom javnom mestu i kroz humor govori o sopstvenom životu i ličnim iskustvima, kao i o raznim društvenim temama. Primarni cilj je, svakako, da se izazove smeh. Sekundarni — da se navede na razmišljanje. Imajući u vidu ovaj sekundarni cilj, ne čudi što je u svetu ova forma već dugo prostor u kojem komičari i komičarke LGBTQ+ identiteta koriste scenu da govore o svom iskustvu sa seksualnošću, rodnim ulogama i predrasudama, često dozirajući i društvenu kritiku i ličnu autoironiju kroz šale.
Jedan deo istorije kvir stand up-a leži u specijalnim emisijama posvećenim LGBTQ+ humoristima, kao što je bio serijal „Out There“. Sastojao se od dva televizijska humoristička specijala emitovana na kanalu Comedy Central 1993. i 1994. godine. Specijali su se fokusirali na nastupe otvoreno LGBTQ+ komičara i komičarki i/ili njihovih saveznika i saveznica, prvenstveno iz stand up komedije, ali su uključivali i elemente skeč komedije. Teme su, dakle, bila iskustva iz perspektive kvir zajednice. Prvi specijal je vodila Lea DeLaria, a među izvođačima i izvođačicama koji su se pojavili bili su David Drake, Mark Davis, Bob Smith, Melissa Etheridge, Marga Gomez, Ian McKellen, Steve Moore, Kathy Najimy, Phranc, Suzanne Westenhoefer, Bea Arthur i Pomo Afro Homos. Drugi specijal je vodila Amanda Bearse, a među izvođačima i izvođačicama bili su DeLaria, Davis, John McGivern, Kate Clinton, Elvira Kurt, Frank Maya, Scott Silverman i Cybill Shepherd.
Pomenuta imena nisu usamljena na spisku poznatih i značajnih LGBTQ+ stand up komičara i komičarki u svetu. Jedna od najistaknutijih je Wanda Sykes, američka stand up komičarka, glumica i spisateljica, dobitnica Emi nagrade. Godine 2004. časopis „Entertainment Weekly“ imenovao ju je za jednu od 25 najsmešnijih osoba u Americi. Kroz svoje stand up nastupe oštro spaja društvenu kritiku sa pričama o sopstvenom iskustvu života kao lezbejke. Zanimljivo je da se Wanda javno izjasnila kao lezbejka u novembru 2008. godine, i to na skupu za istopolne brakove u Las Vegasu. Ovakav način autovanja već je mogao da nagovesti njen angažman na polju aktivizma. Tako je javno izrazila svoju potresenost kada su kalifornijski glasači usvojili državni Predlog broj 8. Tom prilikom je rekla: „Sa zakonom koji su usvojili ne mogu da sedim skrštenih ruku i samo gledam. Jednostavno ne mogu to da uradim.“ Nastavila je da bude aktivna po pitanju istopolnih brakova, organizujući događaje i vodeći prikupljanje sredstava. Takođe je delovala i na drugim poljima, pa je, između ostalog, sarađivala sa organizacijom PETA na promociji zakona protiv vezivanja pasa lancima.
Osim Wande, značajan je i Joel Alexander Kim, američko-korejski glumac, komičar, producent i pisac. Kroz svoj stand up rad, Joel donosi svežu perspektivu o kulturi, rasi i seksualnosti kroz humor, često ističući da je znao da je gej od detinjstva („pre nego što sam znao da sam Azijat“). Godine 2022. objavio je stand up specijal na Netflixu pod nazivom „Joel Kim Booster: Psychosexual“. Abbey White iz časopisa „The Hollywood Reporter“ pozitivno je opisala specijal, rekavši da nudi urnebesno zajedljivu dekonstrukciju i rekonstrukciju Boosterovog identiteta na sceni, odbacujući ne samo ideju da je predstavnik ili „uzor“ za različite zajednice kojima pripada već i potvrđujući da je, kao komičaru, njegov jedini posao da priča viceve, bez obzira na to da li se oni odnose na bilo koju zajednicu.
Dalje, nezaobilazno je pomenuti i Shawna Hollenbacha, američkog komičara, pisca i glumca, koji u svojim nastupima direktno obrađuje LGBTQ+ teme. Zanimljivo je da je Shawn menadžer društvenih mreža popularne emisije „RuPaul’s Drag Race“. Kao stand up komičar imao je brojne nastupe, a publika ga voli jer je energičan izvođač koji, pored velike doze optimizma, unosi i samokritični humor, kombinujući autobiografske anegdote i društvenu satiru, sa fokusom na LGBTQ+ teme.
U Evropi stand up scena sa LGBTQ+ tematikom nije toliko poznata kao u SAD, ali postoji nekoliko zanimljivih inicijativa, događaja, kao i komičara i komičarki koji rade sa kvir temama i publikom širom kontinenta, uz rastući interes. Tako u Nemačkoj i šire u Evropi postoje redovne kvir stand up večeri i open mic programi koji daju prostor LGBTQ+ komičarima i komičarkama da se izraze. U Kelnu, na primer, „Pride Special! Stand Up von LGBTQueer Comedians“ okuplja kvir i LGBTQ+ komičare i komičarke iz nemačke stand up scene, kako profesionalce tako i nove izvođače, fokusirajući se na šale iz LGBTQ+ iskustava i tematike, bez štetnih stereotipa i diskriminatornih fora. U Berlinu se održava „LGBTQties Comedy“, mesečni stand up open mic događaj posebno namenjen kvir izvođačima i izvođačicama, kao i njihovim saveznicima i saveznicama, gde se nastupa na engleskom jeziku i nastoji da se stvori inkluzivna scena ispunjena smehom i raznolikošću identiteta. Na festivalu Pride Amsterdam postoje i komičarski programi poput „Queer in Oost x Pride Comedy Show“, gde LGBTQ+ komičari nastupaju pred publikom tokom Pride proslave, donoseći šale, anegdote i humor proizašao iz kvir života. U Sligu, u Irskoj, održava se „Stand-Up with Pride“, festival koji okuplja kvir komičare i komičarke sa različitih mesta.
Što se tiče pojedinačnih imena, značajno je pomenuti Rosie Wilby, britansku stand up komičarku čiji se rad uglavnom oslanja na teme njenog identiteta, odnosno seksualnosti. Rosie je pisala za „Guardian“ o iskustvu lezbejke u svetu komedije, kao i za „Independent Online“ o autovanju. Godine 2011. izvela je fuziju stand up-a, muzike i filma pod nazivom „I’m Dreaming of a Pink Christmas“, u kojoj je istraživala zašto je Božić daleko od konvencionalnog vremena za LGBTQ+ osobe. Veliko ime stand up scene je i Daniel-Ryan Spaulding. Ovaj međunarodno aktivni stand up komičar, poreklom iz Kanade, živi u Amsterdamu. Nastupao je u više od 45 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju, i pojavljivao se u brojnim talk-show emisijama. Kao i ostali pomenuti, i Daniel koristi humor kako bi govorio o identitetu, seksualnosti i stereotipima.
Na prostoru Balkana, a konkretno u Srbiji, scena stand up komedije fokusirana na LGBTQ+ narativ nije izražena ni kao u SAD ni kao u Evropi. Jedan od svetlih primera je događaj „Laugh Out Proud“, koji se održao u Beogradu, tačnije u Kulturnom centru „Grad“. Ovaj ciklus večeri stand up komedije na engleskom jeziku, pored Beograda, održan je i u Zagrebu (odakle je i krenuo), Ljubljani i Splitu. Komičari i komičarke iz LGBTQ+ zajednice iz Velike Britanije i Hrvatske zasmejavali su publiku s ciljem da se kroz humor utiče na svest o pravima LGBTQ+ populacije. Još jedan svetao primer je i događaj, doduše manjeg obima, održan u kafeu Šupa u Beogradu. Naime, nedavno je organizovano „Stand up veče s Nevenom i Ilijom“, koje je kroz zabavu i šalu osvetlilo kontraste kvir i strejt iskustava. Nevena je prva i trenutno jedina trans žena na domaćoj stand up sceni. Kroz svoj rad bavi se porodicom, dejtingom i društvenom kritikom, podrazumeva se kroz komične situacije. Ilija, koji neretko nastupa uz nju, ne pripada LGBTQ+ zajednici, ali je saveznik.
Pored ovih specijalnih večeri, stand up u Srbiji uglavnom se razvija kroz opštu scenu koju čini standardna ekipa komičara i komičarki, kao i festivale poput „StandUpFest“-a, ali tu nema onih koji se javno i deklarisano bave LGBTQ+ temama na sceni. Razlog za to su diskriminacija i stigma koje i dalje u velikoj meri postoje u našoj zemlji, zbog čega vidljivost kvir umetnika i umetnica, kao i LGBTQ+ tematike, ostaje skromna, gotovo nepostojeća.
Ali zašto je važno da događaja poput onih u Šupi i u Kulturnom centru „Grad“ bude više? Zato što je stand up komedija izuzetno važan prostor za LGBTQ+ glasove. Ona nije samo zabava, već i prostor vidljivosti, ventil i način da se iskustva koja su često potisnuta iz javnog govora iznesu pred ljude bez patetike, ali sa istinom. Kroz smeh se lakše ulazi u teme koje su inače teške: strah od autovanja, porodično odbacivanje, nasilje, birokratska nepravda, osećaj da stalno moraš da se objašnjavaš i opravdavaš. Humor omogućava da se o svemu tome govori bez zatvaranja publike, da se istina „proguta“ jer dolazi umotana u šalu.
Za kvir osobe, naročito u društvima koja nisu bezbedna ili su otvoreno neprijateljska, izlazak na scenu i smejanje sopstvenom iskustvu često je i čin preživljavanja. To je način da se trauma pretvori u priču koju ti kontrolišeš, da bol postane materijal, a strah nešto nad čim imaš moć. Kada komičar ili komičarka kaže: „Da, ovo mi se desilo, i evo mogu da se smejem tome“, to je poruka da identitet nije sramota, da ranjivost nije slabost i da postoji život izvan tišine i skrivanja. Stand up tako postaje mali politički čin, ali i duboko ličan, jer ljudi kroz smeh prepoznaju univerzalne emocije: potrebu za ljubavlju, strah od odbacivanja, želju da budeš viđen onakav kakav jesi. U tom prepoznavanju ruše se granice između „njih“ i „nas“, a stereotipi gube snagu jer dobijaju ljudsko lice, glas i priču. U tom smislu, svako kvir stand up veče je više od kulturnog događaja — dokaz postojanja, otpora i opstanka. I dokle god postoji prostor u kojem se kvir ljudi mogu smejati sebi, svetu i nepravdi, postoji i prostor slobode, a priče ne ostaju neizrečene.
Piše: Jelena Jovanović
Više tekstova iz broja 88 – februar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
