Ako bismo izuzeli Stounvolsku pobunu dve stvari su ključne u LGBT istoriji 20. veka. Prva stvar je trenutak kada je seksolog Havlok Elis, tokom dvadesetih godina, počeo da koristi leksemu homoseksualac, tu kovanicu koju je, pola veka ranije, smislio Karl-Marija Benkert. Druga stvar je smeštena na gotovo sasvim suprotnom kraju veka. U pitanju je epidemija HIV-a koja obeležila poslednje dve decenije minulog stoleća. Epidemija je, uz podršku tadašnjih vlasti oličenih u Reganu, Bušu i Margaret Tačer, dodatno stigmatizovala homoseksualce, a naročito muškarce. Ironija je što su baš tokom tog perioda, osamdesetih godina, pop scenom vladali muzičari i muzičarke koji su u svojim nastupima i spotovima jasno i nedvosmisleno prikazivali kvir koncept i, na taj način, pružali podršku LGBT zajednici. Setimo se (ili, ako ste mlađi, izguglajmo) samo Dejvida Bouvija, Boja Džordža, Šinejd O’Konor, Princa ili Olivera Mandića koji su se tako očito i jasno udaljili od heteronormativnog koncepta izgleda i ponašanja i prigrabili dvosmisleni, androgin, imidž.

Osim negovanja specifičnog izgleda i imidža bilo je tu poznatih ljudi koji su javno podržavali LGBT zajednicu. Među njima se posebno izdvojila osoba koja će, uz Džudi Garland i Merlin Monro, postati jedna od najvećih gej ikona 20. veka. U pitanju je Lujza Veronika Čikone u narodu poznata i kao Madona. Madona je rođena u malom gradu u Mičigenu. Iako je vaspitavana u strogom katoličkom duhu, često je išla u crkvu i bila je odličan đak. Uprkos svemu oduvek je bila „čudna“ i razlikovala se od mediokritetske okoline. „Kako bih, sa ovim imenom, mogla da postanem bilo šta drugo nego ovo što sam postala?“, šalila se kasnije. „Bilo je ili ovo ili da postanem časna sestra.“ Iako mnogi veruju da joj je Madona umetničko ime, to je zapravo ime koje je dobila po svojoj majci. Časove klavira zamenila je časovima plesa. Profesor joj je bio Kristofer Flin, kako sama kaže, jedna od najuticajnijih ličnost u njenom životu. Flin je bio gej koji je upoznao Madonu sa kvir zajednicom u barovima i klubovima u Detoridu. On joj je prvi rekao da je prelepa i da ima šta da ponudi svetu. Ohrabrivao ju je da se odrekne stipendije i koledža i da u Njujorku potraži sopstveni životni put. Flin je preminuo u epidemiji HIV-a, što je Madonu dodatno inspirisalo da se priključi borbi protiv epidemije. Madona je u albumu „Like a Prayer“ stavila brošuru o HIV-u. Bilo je to doba kada su Republikanci blokirali istraživanje i informisanje o ovom virusu, tako da je Madona na sopstveni način želela da pomogne ugroženoj gej zajednici.

Upravo u Njujorku, u koji je stigla sa trideset i pet dolara u džepu i gde se izdržavala konobarišući, načinila je svoje prve profesionalne plesne i muzičke korake.

„Bilo je to prvi put da sam letela avionom, da sam sela u taksi“, sećala se kasnije. „Došla sam sa samo trideset i pet dolara u džepu. To je bila najhrabrija stvar koju sam ikada uradila.“

Karijeru konobarice morala je da napusti kako bi se pridružila svetskoj turneji plesne trupe Patrika Hernandesa. Nakon kratkotrajnih karijera u bendovima „Breakfast Club“ i „Emmy“ Madona se odlučila za solo karijeru. Odnela je svoj demo-snimak poznatom njujorškom didžeju i producentu Marku Kanisu koji je, oduševljen onim što je čuo, ugovorio sastanak sa kućom „Sire Records“. Madona potpisuje ugovor sa njima i sve ostalo je legenda.

Kako je Madona stekla status gej ikone? Odgovorom na ovo pitanje bavi se i novinar, producent, marketing menadžer i urednik programa u somborskom Kulturnom centru „Lazar Kostić“, David Firanj u svojoj knjizi „Madonin kvir“. U pitanju je prilagođena verzija teksta odbranjenog master rada „Reprezentacije kvir koncepta u Madoninoj videografiji“ na master studijama na Fakultetu za medije i komunikaciju iz predmeta „Popularna kultura i izvođačke prakse“.

Firanj se u svom delu na početku bavi pitanjem fenomena zvezde u savremenoj medijskoj kulturi kroz prizmu Madoninog delovanja, zatim pokušaju definisanja i objašnjenja pojma kvir i njegovim položajem u savremenoj kulturi. Nakon toga autor nam prikazuje svet zabave u kome (i kada) je Madona odlučila da postane najveća i najkomercijalnija muzička pop zvezda. Tu je naročito bitna pojava MTV-a, prve muzičke televizije, i muzičkih spotova kao novog fenomena u kulturi koji je definisao sasvim nova pravila igre na sceni. Nakon što nam je objasnio date fenomene i pojave autor kroz analizu pojedinačnih Madoninih muzičkih spotova pokušava da pronikne tajnu njene LGBT ikoničnosti. Za ove potrebe Firanj je odabrao spotove „Open your Heart“, „Cherish“, „Vogue“, „Justify My Love“, „Erotica“ i „Girl Gone Wild“. Iako se, kako autor sam kaže, „kvir koncept može dokazivati u desetinama Madoninih spotova, izabrano je šest zato što je u njima najeksplicitnije prikazan i predstavlja glavnu ili jednu od glavnih svakog od izabranih spotova“. Ove pesme su takođe bile na vrhovima britanskih i američkih top-lista singlova.

Kroz priču o nastanku savremene muzičke pop kulture osamdesetih godina koja je, kao i mahom sve što ostalo je nastalo tokom te dekade, i dalje ima snažan uticaj na današnje društvo i industriju zabave Firanj ne pripoveda priču o Madoni i njenom proboju među muzičke zvezde i gej ikone. Kroz detaljne analize izabranih spotova autor nam otkriva koliko je samo subverzivne suptilnosti bilo u Madoninim ranim (i potonjim) radovima i koliko je ona zapravo bila od pomoći tada HIV-om sputanoj gej zajednici, a naročito onim usamljenim mladim pojedincima kojima je nekada tako malo potrebno ili da počnu da žive ili da odustanu od života.

Uprkos prilagođavanju knjiga i dalje vrvi od akademskog diskursa i načina pripovedanja koji odaju utisak da je u pitanju, pre svega, naučno delo. „Madonin kvir“ je, ipak, veoma zanimljiva knjiga namenjena svima koji vole Madonu i(li) su zainteresovani za kvir istoriju. Takođe je važno napomenuti da je ova knjiga značajna jer je retka, ili jedina knjiga na srpskom jeziku koja se bavi ovom tematikom. Upravo zato bi trebalo pozdraviti njeno objavljivanje, zahvaliti se autoru na vremenu koje je posvetio njenom objavljivanju, a knjigu kupiti i na ovaj način podržati ljude koji i na ovaj način rade na popularizaciji kvir tematike u savremenoj srpskoj kulturi.

Piše: Milan Aranđelović

Više tekstova iz broja 52 – februar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):

11 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.