Neformalna grupa Snaga objavila je brošuru „Uspravi se – Pravno regulisanje istopolne zajednice u nedostatku sistemskog zakona“, čiji je autor diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom Miloš Andrejević. Publikacija predstavlja praktičan vodič namenjen osobama koje žive u istopolnim partnerskim zajednicama u Srbiji i pokušava da pokaže na koje načine mogu da zaštite pojedina prava, uprkos tome što Srbija još nema zakon koji uređuje istopolna partnerstva.
Autor ističe da je cilj brošure da partnerima pruži jasna objašnjenja o tome kako u postojećem pravnom okviru mogu da regulišu određene životne situacije pred državnim organima, javnim beležnicima i sudovima. Umesto sistemskog zakona, brošura nudi pregled postojećih pravnih mogućnosti u oblastima koje su od najvećeg značaja za svakodnevni život – od imovinskih i naslednih odnosa, preko zdravstvenog osiguranja i prava pacijenata, do roditeljstva i međunarodnog priznanja istopolnih brakova.
Jedno od centralnih poglavlja posvećeno je imovinsko-pravnim odnosima. Brošura podseća da srpsko zakonodavstvo ne poznaje istopolne partnerske zajednice, niti ih izjednačava sa bračnim ili vanbračnim zajednicama. Zbog toga se na istopolne partnere ne primenjuju pravila o zajedničkoj bračnoj tekovini. To u praksi znači da stan, kuća ili druga nepokretnost kupljena tokom zajedničkog života pripada isključivo osobi koja je upisana kao vlasnik, bez zakonske pretpostavke da drugi partner ima jednak udeo u toj imovini. U slučaju raskida veze ne postoji ni mogućnost deobe zajedničke imovine po pravilima koja važe za razvedene supružnike, već partner koji smatra da je ulagao u tuđu imovinu mora svoja prava da dokazuje u dugotrajnom sudskom postupku.
Kako bi se izbegle takve situacije, autor preporučuje da partneri unapred regulišu svoje odnose zaključenjem odgovarajućih ugovora. Kada je reč o nekretninama, moguće je zaključiti ugovor o zajedničkom ulaganju ili kupovini nepokretnosti u režimu susvojine sa jasno određenim udelima. Kod pokretne imovine, poput automobila, situacija je dodatno komplikovana jer vozilo može biti registrovano samo na jednu osobu. Zbog toga brošura savetuje da partneri overe ugovor o zajedničkoj kupovini kod javnog beležnika, kao i da vlasnik vozila partneru izda ovlašćenje za upravljanje ili eventualnu prodaju automobila. Takva dokumentacija može biti od presudnog značaja ukoliko dođe do raskida veze ili smrti jednog od partnera.
Posebno poglavlje posvećeno je naslednim odnosima, gde autor upozorava da partner u istopolnoj zajednici nema zakonsko pravo da nasledi preminulog partnera. U slučaju smrti, imovina prelazi na zakonske naslednike – roditelje, braću, sestre i druge srodnike. Kako bi partner bio zaštićen, brošura preporučuje sastavljanje testamenta kod javnog beležnika ili suda. Međutim, ukazuje se da testament nije potpuno rešenje jer zakonski naslednici i dalje mogu zahtevati svoj nužni deo, što često dovodi do dugotrajnih sudskih sporova.
Kao sigurnije rešenje navodi se ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim jedan partner postaje davalac, a drugi primalac izdržavanja. Imovina obuhvaćena ovim ugovorom nakon smrti primaoca automatski prelazi na davaoca izdržavanja i ne ulazi u ostavinsku masu, niti podleže pravilima o nužnom delu. Brošura čak preporučuje mogućnost da partneri zaključe dva međusobna ugovora kako bi zaštita bila obostrana. Istovremeno se ukazuje da partneri u Srbiji i dalje nemaju pravo na porodičnu penziju nakon smrti partnera, što autor ocenjuje kao primer sistemske diskriminacije.
Brošura se bavi i pitanjem istopolnih brakova zaključenih u inostranstvu. Navodi se da Srbija trenutno ne priznaje brakove ili registrovana partnerstva osoba istog pola zaključena u drugim državama, bez obzira na to da li je jedan ili oba partnera državljanin Srbije. Kao važan pravni razvoj autor ističe presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Koilova i Babulkova protiv Bugarske, donetu 5. septembra 2023. godine. Sud je tada utvrdio da je Bugarska prekršila pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života jer nije priznala brak dve žene zaključen u Velikoj Britaniji. U brošuri se naglašava da ova presuda dodatno potvrđuje obavezu država članica Saveta Evrope da obezbede pravni okvir za priznavanje i zaštitu istopolnih parova, a podseća se i da je Srbija članica Saveta Evrope.
U delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje, autor objašnjava da zakon omogućava da osiguranje preko člana porodice koriste supružnici i vanbračni partneri, ali ne i partneri u istopolnim zajednicama. Takvo rešenje, kako se navodi, predstavlja očigledan primer nejednakog tretmana LGBT osoba. Kao pozitivan primer izdvajaju se pojedine kompanije u Srbiji koje zaposlenima obezbeđuju privatno zdravstveno osiguranje i za njihove istopolne partnere, iako to nije zakonska obaveza.
Značajan prostor posvećen je i pravima pacijenata. Pošto partner iz istopolne zajednice nije zakonski član uže porodice, on nema automatsko pravo da bude obavešten o zdravstvenom stanju partnera niti da u njegovo ime daje saglasnost za medicinske intervencije. Brošura zato savetuje da partneri unapred overe izjavu kod javnog beležnika kojom se jedan partner ovlašćuje da bude informisan o zdravstvenom stanju drugog, da daje saglasnost za medicinske zahvate ukoliko partner nije sposoban za rasuđivanje, kao i da ima pravo na posete u zdravstvenoj ustanovi. Takva izjava može biti deo medicinske dokumentacije i predstavljati važan instrument zaštite prava partnera.
Poslednje poglavlje bavi se roditeljstvom. Autor konstatuje da zbog nepostojanja pravnog priznanja istopolnih zajednica ne postoji ni mogućnost priznavanja roditeljskih prava partnera koji nije biološki roditelj deteta. U slučaju smrti biološkog roditelja, njegov partner ne postaje automatski usvojitelj deteta. Brošura ipak ukazuje da u pojedinim situacijama postoji mogućnost usvojenja, ukoliko postoji saglasnost drugog biološkog roditelja i nadležnih institucija, uz ispunjavanje svih zakonskih uslova. Autor zaključuje da je pitanje roditeljstva u istopolnim zajednicama jedno od najsloženijih i najosetljivijih, ali i da ga je potrebno što pre urediti, pre svega u interesu dece.
Brošura „Uspravi se“ predstavlja pokušaj da se u uslovima pravnog vakuuma građanima pruže konkretna uputstva kako da zaštite svoja prava kroz postojeće pravne institute. Istovremeno, ona ukazuje na brojne oblasti u kojima partneri u istopolnim zajednicama i dalje nemaju jednaku pravnu zaštitu u odnosu na bračne i vanbračne parove, ocenjujući da je donošenje sistemskog zakona neophodno kako bi se te razlike otklonile.
Piše: Ivan Krstić
Više tekstova iz broja 90 – jun 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
