Svima kojima je fizička lepota važna bar jednom su pogledali „Death Becomes Her“, crnu komediju u kojoj Izabela Rozelini kao misteriozna Lisel fon Ruman nudi eliksir besmrtnosti i večne mladosti likovima koje igraju Meril Strip i Goldi Hon. Taj film je početkom devedesetih izgledao kao duhovita, pomalo groteskna satira o opsesiji mladošću i lepotom. Gledali smo ga kao karikaturu sveta koji nikad ne bi mogao da postoji u stvarnosti. Ta karikatura, 34 godine kasnije, više ne deluje tako nemoguće.
Na platformi Hulu pojavila se nova televizijska „svinjarija“ Rajana Marfija, serija „Lepota“. (The Beauty). Iako na prvi pogled deluje kao još jedan provokativni pop-kulturni spektakl, ova priča je mnogo mračnija i ozbiljnija nego što se čini. Nema tu mnogo sličnosti sa površnim projektima koji često završavaju kao estetski, ali prazni spektakli. (All’s fair, prim. aut.)
Već na prvi pogled vidi se da je Izabela Rozelini ostarila. Ali upravo u tome leži zanimljiva simbolika. Energija lika iz filma „Death Becomes Her“ i dalje je prisutna. Samo što se u ovoj priči ideja večne mladosti više ne pojavljuje kao fantazija, već kao industrija.
U centru serije je ludi trilijarder, Frenin (Izabelin) muž, čovek koji finansira istraživanje i razvija injekciju koja menja ljudski genom. Posle aplikacije telo prolazi kroz brutalnu transformaciju, kosti se lome, koža se obnavlja, a lik se u nekoj vrsti biološke placente ponovo u strašnim mukama rađa kao nova, savršenija verzija sebe, lepša, mlađa, poželjnija. „Najhot“ verzija čoveka koju algoritmi i društvene mreže mogu da zamisle.
Ipak, u središtu ove priče nije tehnologija, već odnos između Frene i njenog muža, kog u podmlađenoj verziji igra Ešton Kučer. Paradoksalno, čovek koji je svetu prodao ideju savršene verzije čoveka nikada nije tražio savršenu verziju svoje žene. Prihvatao ju je onakvu kakva jeste, sa godinama, sa licem koje nosi vreme. Kada, međutim, podmlađeni muž ponudi injekciju svojoj supruzi Freni, koja pored njega izgleda gotovo kao majka, nailazi na zid. Njena reakcija je jedna od najmoćnijih replika u seriji:
„Kada sam shvatila da je lepota odgovor ni na šta, postala sam najsrećnija.“
Ali tu drama tek počinje. U svakom smislu. Na tragu ovog zlikovca je i FBI, ali ne želim da spojlujem mnogo. Kada je protiv svoje volje transformisana i probudi se u mladom, savršenom telu, Freni (Izabela Rozelini) to telo ne prepoznaje kao svoje, i ne reaguje kao ostali „transformersi“. Za nju to nije novi život, već brisanje sopstvene biografije. Oduzeta joj je starost, oduzeto trajanje, oduzete su mane i vrline koje su je činile njom. U tom očaju pokušava da oduzme sebi život. Njeno samoubistvo ipak ne uspeva. Njen muž čini sve da je spase. I upravo u tom trenutku izgovara možda najvažniju istinu cele priče: da je ona jedina osoba koja mu je pomagala da vidi svet, jedina koja mu je govorila šta treba da vidi, a šta ne, jedina bez koje ne zna kako da postoji i on je rešen da učini sve da je vrati. Pristaje i na antidot svog genijalnog izuma „The beauty“. U tom priznanju razotkriva se paradoks sveta koji je stvorio. Čovek koji je razvio tehnologiju savršene lepote zapravo nikada nije tražio savršenstvo, već osobu koja mu pomaže da razume svet, a da li je to i shvatio, moraćemo da vidimo u narednoj sezoni. Možda je najstrašnija stvar u ovoj seriji upravo ona najrealnija. Nisu to transformacije tela, niti lomljenje kostiju. Najstrašnija je pomisao da smo sve bliži trenutku kada bi većina ljudi bez mnogo razmišljanja pristala na takvu injekciju, koja naravno sa sobom nosi posledice, ali ko će da razmišlja o istim u telu kakvom se nikad nije nadao.
U svetu filtera, estetske medicine i industrije „bolje verzije sebe“, ideja novog života u savršenijem telu više ne deluje kao naučna fantastika. Deluje kao sledeći logičan korak, kao plan razvoja. I zato za samo 34 godine, od misterioznog napitka na ekranu, stigli smo do realnosti hemije, AI nanotehnologije, prekombinovanja genetskog materijala i sve to samo da bismo bili mlađi i lepši. Užasi postmoderne ili jednostavno rečeno živimo horor da bi bili „najbolja“ verzija sebe, zanemarujući iskustva, emocije i energiju, u konstantnoj potražnji za još boljim. Iskustvo, sećanja i godine postaju višak. Problem nije u tome što bi takva tehnologija mogla da postoji. Problem je u tome što živimo u vremenu u kome bi ljudi bez mnogo razmišljanja pristali da zamene sopstveni život za lepšu verziju sebe. A kada čovek počne da menja sopstvenu biografiju zarad lepote, to više nije estetika. Pogledajte seriju.
Možda je to najbliže ogledalo sveta u kome već živimo. To je horor.
Piše: Stefan Mirković
Više tekstova iz broja 89 – april 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
