Kada je RuPaul Charles imao sedam godina starija sestra je pokušala da ga uteši jednim obećanjem. „Svi oni koji su danas zaduženi da rukovode svetom čine ga boljim tako da će uskoro svako na planeti imati najmanje osam pari cipela“, rekla mu je sestra. Njena predviđanja nam govore o kakvom svetu je mladi RuPaul sanjao. Gledajući njegovu kolekciju cipela snovi su postali stvarnost. Pre nego što je i rođen vračara je njegovoj majci predvidela kako će postati slavan. Zato je majka morala da pronađe prigodno ime za sina. Ipak, ni porodica, ni tv znalci nisu mogli da predvide da će sa pedeset i sedam godina biti zvezda nečega što se zove „najradikalniji šou na TV-u“.

Pre deset godina je apsolutno svaki televizijski studio kome je bio ponuđen odbio da prikazuje „RuPaul’s Drag Race“. U pitanju je kombinacija „America’s Next Top Model“, takmičenja talenata i rijalitija u kome se grupa dreg kraljica takmiče u zadacima kao što je pravljenje haljina od zavesa u stilu „Prohujalo sa vihorom“. Žiri u kome sede RuPaul i gosti poput Lady Gage ili La Toya Jackson na kraju svake emisije ocenjuju takmičare u harizmi, jedinstvenosti, hrabrosti i talentu (na engleskom jeziku su u pitanju Charisma, Uniqueness, Nerve i Talent i nimalo slučajan akronim), dok poslednja dva takmičara lip-syncuju za život pre nego što jedan od njih bude eliminisan iz daljeg takmičenja.

Uprkos tome što je serija ušla u svoju desetu sezonu prvobitni koncept se veoma malo promenio. Iako učesnici pristupaju takmičenju veoma ozbiljno do sada nisam upoznao nekoga kome je zaista stalo ko će da pobedi. Ono što „Drag Race“ čini tako privlačnim jesu životne priče učesnika kao i njihovi međusobni odnosi. U tim odnosima prednost se daje zajedništvu i prijateljstvu umesto sukobima kao što je uobičajeno u sličnim televizijskim formatima. Uprkos svoj toj garderobi, perikama i šminci koje imaju na sebi kraljice se emotivno potpuno skidaju pred publikom kroz upečatljivost, komiku, ranjivost i odvažnost. RuPaul igra ulogu Boginje majke čija neočekivana pravednost definiše i oplemenjuje šou. Jedan od ljubitelja emisije je za „Esquire“ napisao kako „Drag Race je stalni podsetnik kako je, uprkos svim sranjima, bolu i slomljenim srcima na životnom putu, ipak moguće pronaći ljubav za druge i sebe“.

Budući da su takmičari zabavljači i profesionalne dreg kraljice deo šarma ove emisije jesu i čudesa koja oni izvode. Nema šta ove devojke ne mogu da naprave sa perikama, korsetima i dovoljno selotejpa. Neke su korpulentne, neke komične, a neke zaista glamurozne devojke koje su zaista neprepoznatljive bez kostima. Osim prijatne rijaliti formule „Drag Race“ je neverovatno komičan. Tu su šašavi pokreti tokom lip-sync takmičenja, mahnita panika oko garderobe, bajkovita imena koja blješte u svojoj ironiji – Adore Delano, Tempest DuJour, Eureka O’Hara… Govori se tečnim žargonom drega – „throwing shade“ (kritikovati), „hog body“ (nedovoljno zaobljena figura), „Judy“ (dobar prijatelj) – koji stvara utisak da se radnja dešava na nekoj vanzemaljskoj žurci.
Kada je ovaj šou otkupila mala kablovska LGBT stanica TV Logo postao je instant hit. Ubrzo je počeo da se prikazuje na VH1 preko koga je doneo dreg kulturu u veliki broj američkih domova. U novoj sezoni jedan od članova žirija je i demokratska članica američkog Kongresa Nancy Pelosi. U proseku svaku epizodu gleda više od milion ljudi, prenosi se širom sveta, a prošle godine je RuPaul osvojio svoj drugi uzastopni Emmy dok ga je časopis Time proglasio jednim od sto najuticajnijih ljudi na svetu.

Sreli smo se u hotelu u blizini njegovog doma u Zapadnom Holivudu. Sa svojih 193 cm visine pojavljuje se u hotelskom predvorju, sam i tačno na vreme. Ne može biti više diva(n). Obučen je u obično mornarsko plavo odelo. Neformalnog ponašanja i direktnog pogleda stvara osećaj trenutne bliskosti. Tokom razgovora od sat i po plakao je tri puta, upućivao na astralne karte kao da je zodijak indeks na berzi i citirao razne vidovnjake kao neosporne autoritete. Sklon je aforizmu. „Rođeni smo goli, sve ostalo je dreg“, voli da kaže. A kada govori o kulturi misli na Kardashianke. Ko bi na osnovu ovoga pomislio da je upitanju običan praznoglavac grdno bi pogrešio. RuPaul je veoma ozbiljna, obrazovana i samosvesna osoba koja dobro razmisli o onome što kaže. Ako je lično političko onda je RuPaul od samog rođenja bio radikalan.

„Oduvek su me se plašili jer sam Afroamerikanac. Crni gnev je u našoj kulturi nerazdvojivo povezan sa svim crnim ljudima. Onaj fundamentalni crni gnev zbog onoga što nam se događalo u ovoj zemlji. Uvek je prisutan i nameće se kao tema. Jedan od načina na koji sam želeo da razblažim tu percepciju jeste da se maskiram u lika koji kaže ’Vidite mene. Zabavan sam, prema životu se odnosim sa humorom jer sam dreg. Upoznat sam sa crnim gnevom, ali sada ćemo malo da se zabavljamo’. Na ovo ljudi reaguju sa ’Okej, okej. Možemo da se zajedno smejemo i ne moramo da se bavimo crnim gnevom’.

Roditelji su mu bili siromašni ljudi provincijskih shvatanja iz San Dijega. Od četvoro dece RuPaul je bio jedini muški potomak. Roditelji su se neprekidno svađali i mlatili sve do razvoda kada je RuPaul imao sedam godina. Do tada je već znao da je drugačiji. „Kao klinac sam znao da se ne uklapam, ali sam smatrao da sam dovoljno pametan da nađem način da se uklopim“. Proučavao je rodne uloge i društvena očekivanja i na kraju mu je bilo drago što se ne uklapa. „Mislio sam kako sam konačno ukapirao. I shvatio da ne želim da imam ništa sa time. Zapravo sam bio srećan jer se ne uklapam jer onda mogu da se igram sa svim igračkama i bojama.“ Dreg, humor i vutra bili su njegov mehanizam odbrane kada je sa petnaest godina otišao u Atlantu kod svoje sestre i njenog supruga. Ubrzo je osvojio lokalnu noćnu scenu, nakon čega je bio spreman da u dvadesetim diplomira na noćnom životu New Yorka.

Ludo se zabavljao dok je plesao u klubovima i izvodio svoj „komično užasavajući dreg“, ali je u 28. godini i dalje bio švorc. „Ništa nije desilo. Vratio se moj Saturn i bio sam na raskrsnici života. Više nisam bio siguran da li je proročanstvo (o njegovoj slavi) tačno.“ Nesvesno je zaplakao kada se setio koliko je bio blizu da se odrekne svojih snova. „Bio sam u fazonu ’Ma, znaš šta? Ima da izbacim sav taj glam iz sebe’. Obrijao je grudi i noge, „postao glamazon“ i nakon devet meseci je već bio krunisan kao Queen of Manhattan koja na čelu povorke dreg kraljica juriša ka vrhuncu uspeha u centru grada.

Pri kraju svoje vladavine bio je užasnut kada je video kako grupa „Deee-Lite“ uživa globalnu slavu zahvaljujući hitu „Groove Is In The Heart“. „Ovi klinci iz komšiluka su zapravo stajali odmah iza mene u Panteonu slavnih. Bio sam u fazonu ’Čekaj, kako su oni dospeli dovde? Tako što si se ti kučko uspavala u svetu žurki kao Queen of Manhattan!’ Sam sebi sam kazao ’Okej, hajde da popravimo ovo.’“ Napravio je demo snimak, stavio svoje ime na kasetu i na svoj trideset i drugi rođendan lansirao novu plesnu himnu „Supermodel (You Better Work)“ koja je odmah postala veliki hit. „I tada se moj svet zauvek promenio.“

Devedesete su bile godine raskošnog uspeha za RuPaula. Kao međunarodna zvezda, snimao je albume, glumio u filmovima, imao je i svoj talk show, a bio je i prvi muškarac koji je postao zaštitno lice kozmetičkog brenda „Mac“. Međutim, tokom 1999. godine se povukao iz javnog života i preselio u LA kako bi pokušao da ostane trezan i prestao da duva travu.

„Vidite, nisam ni najbolji glumac, ni najbolji pevač, ni najbolja dreg kraljica, ni najbolji plesač. Moj najveći dar je bio da vidim u kom me pravcu Univerzum usmerava i da krenem tim putem. Znao sam da je konačno došlo vreme da pristupim stvarima koje sam skrivao duboko u sebi.“ Ponovo se lomi i počinje da plače.

„Shvatio sam da je dimna zavesa koju sam, figurativno i faktički, pravio oko sebe bio način na koji sam želeo da ugušim ta osećanja. Zato sam krenuo na terapiju i pokušao da odredim koja je moja svrha. Kao klinac sam ušao u svet šoubiznisa kako bih dobio potvrdu od sveta i od mog oca. Shvatio sam da se na taj način nikada neću zadovoljiti. To je moralo da dođe iznutra. Tako da sam se vratio biznisu zabave, ali sam sve radio sa novom motivacijom.

Kada mu je dugogodišnji producent ponudio da napravi dreg rijaliti RuPaul je imao samo jedan uslov. „Ne želim da radim ništa zloćudno.“ Dreg kemp možda i ostavlja utisak plitkoumne podlosti, ali je u samoj osnovi ove umetničke forme zapravo saosećanje.“

„Ljudi koji se bave dregom kao profesijom u kulturi u kojoj dominiraju muškarci moraju da prođu kroz gomilu emocionalnog mrcvarenja zato što im društvo kaže kako oni to ne bi trebalo da rade. Potrebni su im snaga i čovečnost kako bi sačuvali sebe i svoje snove i stvorili mnoštvo novih nivoa svesti. Odatle dolazi čovečnost.“

Iako RuPaul priča iz dubine srca, ponekad mu je govor prepun teško razumljivih retoričkih ukrasa tako da moram da ga pitam da li smatra da njegov šou ima političku poruku o čovečanstvu.
„Da. Nema političku agendu kakva postoji u Vašingtonu. Ali ima o poziciji identiteta, što je zaista najpolitičkije što možete da bude. Politička je u samoj svojoj osnovi jer se bavi pitanjem kako vidite sebe na ovoj planeti. To je veoma politički. Da prepoznaš da si Bog obučen u ljudskost i da možeš da radiš šta poželiš. To je nešto što smo svi mi mali izopšteni i maltretirani dečaci shvatili. U pitanju je zapis urezan u kamenu koji kaže ’Ne uzimaj nijedno od ovih sranja za ozbiljno.’ U pitanju je jedno veliko j… se. Baš me briga za ideju o samo jednom identitetu. Ja menjam oblike, lepršaću okolo i koristiti sve boje. Neću žigosati sebe samo jednom bojom.“

Insistiranje na preciznijem odgovoru može biti nezgodno jer smatram da ne želi da uvredi bilo koga direktno otkrivajući kontradikciju između njegovog razigranog senzibiliteta i militantne ozbiljnosti trans pokreta. Verujem da ove dve stvari ne mogu biti više odvojene.

„Tako je“, pokušava da se složi. „Uvek postoji ta dihotomija između trans i dreg pokreta. Kao dve novčane valute. Američki dolari i engleske funte. Mislim da su identiteti kao sistemi vrednosti ili valute – nema samo jedne. Razumevanje vrednosti različitih valuta i onoga što bi mogao da uradiš sa njima. To je mesto na kome bi voleo da budeš.“ Ali za transrodnu ženu krucijalno je važno da svet prepozna njen fiksni ženski identitet.“ RuPaul blago klima glavom. „Tako je, tako je.“

Ono što mi nije jasno jeste kako transrodna žena može da se takmiči. Prošle godine je „RuPaul’s Drag Race“ predstavio prvu transrodnu takmičarku Peppermint. Ako transrodna žena mora biti identifikovana kao žena kako onda istovremeno može biti i „muškarac koji se oblači kao žena“?

„Recimo i da ne volim da dreg posmatram kao ’oblačenje ženske garderobe’. Ako se osvrneš oko nas (pokazuje prstom predvorje hotela) videćeš da ona tamo nosi košulju i farmerice, a ova tu farmerice i majicu. Jel’ tako? Tako da se žene ne oblače zaista kao mi. Nosimo odeću koja je hiperženstvena i koja simboliše našu izveštačenu predstavu o ženstvenosti.“

U dreg subkulturi možete naleteti i na fenomen „bioloških kraljica“. U pitanju su biološke žene koje imitiraju preteranu ženstvenost drega. Da li bi RuPaul dozvolio da se i one nađu u takmičenju? Pomalo okleva. „Dreg bi izgubio osećaj opasnosti i ironije kada to više ne bi radili muškarci zato što je u svojoj osnovi u pitanju društveni obračun i veliko J… te se! dominantnoj mačo kulturi. Tako da kada muškarci to rade onda je to pank rock jer je u pitanju pravo odbacivanje maskuliniteta.

I kako transrodne žene mogu biti dreg kraljice? „Mmmmm… Interesantna tema. Peppermint je ugradila veštačke grudi tek nakon što je napustila šou. Identifikovala se kao žena, ali nije zaista prošla tranziciju.“ Da li bi prihvatila takmičarku koji jeste? Ponovo okleva. „Verovatno ne. Možete se identifikovati kao žena i reći da ste u tranziciji, ali to se menja kada počnete da menjate telo. U pitanju je sasvim drugačija stvar od celog našeg koncepta. Imali smo neke devojke koje su ubacivale silikone u lice ili u guzu, ali ni jedna nije prošla tranziciju.“
Postoji nešto veoma dirljivo u RuPaulovim pokušajima da održi korak sa promenama u subkulturi i da prihvati i one stvari koje se nalaze na „suprotnoj strani“. „Postoje neke reči koje klinci koriste i koje bi trebalo da sankcionišem. Ali im ipak popustim jer znam odakle dolaze.“ Kao na primer? „Pa deca to sada kažu kada se obraćaju drugim dreg kraljicama. Kažu ’Oh! Ta kučka je prava pička. Ona je čistokrvna pička.’ Na ovaj način žele da kažu kako je ona iskrena. Pričaju to iako znaju da je šokantno, da je tabu, kao što crnci koriste reč c…ga“

Iako sa nežnošću u glasu priča o „klincima“ koji učestvuju u njegovoj emisiji RuPaul nikada nije imao decu. Svog supruga australijskog farmera Georgesa LeBara je upoznao u New Yorku na podijumu za igru davne 1994. godine. Par se prošle godine i venčao. „Samo zvanično“, brzo objašnjava. „To nije bio moj cilj. Cilj nam je bio da sistem radi za nas. Zabole me za brak. Samo mi je stalo da, u slučaju da se nešto dogodi njemu ili meni, naša imovina bude zaštićena.“

Njihov zajednički život je zaista veoma nekonvencionalan. LaBar živi na njihovoj farmi od 60.000 hektara u Wyomingu dok RuPaul veći deo vremena provodi i LA-u pridržavajući se gotovo komičnog životnog stila Zapadne obale. Ustaje u četiri sata ujutru, meditira i radi jogu, nakon čega pre zore izlazi napolje sa svojim ličnim trenerom. Smatra da otvorenost uspeh njihove veze koja traje već dvadeset i četiri godine.

„Veoma poštujemo jedan drugoga. Znamo da na planeti žive milioni i milioni ljudi i da od svih njih najviše volim njega. I od svih drugih ljudi on najviše voli mene. Bez ikakve dileme. Meni je okej ako on mora da radi nešto drugo, na nekom drugom mestu. Poštuje me. Nikada mi ne bi učinio nešto što bi me dovelo u situaciju da se osećam neprijatno. Kao što ni ja njemu ne bih priredio tako nešto. Imati ovako nešto jeste ludilo. Prava retkost.“ Opet ga savladavaju suze i tiho jecanje. „Činjenica je da mi se dopada malo ljudi. Obično me smore. Radije bih u samoći čitao knjigu ili tako nešto.“

Pitam da li su ikada razmišljali da imaju decu. „Georges voli decu, ali znam šta je detetu potrebno za razvoj i napredovanje i da nemam vremena da mu to pružim. Da sam to uradio sve svoje vreme bih posvetio tom detetu. Ali nikada nisam želeo da to uradim. Volim decu, ali ne bih mogao da se bavim drugim roditeljima.“ Smeje se. „Jebeni idioti prenose razna sranja svojoj deci. Jebeno su ludi, a to bi bilo loše za moje dete jer bih stalno kritikovao druge roditelje.“ Odmahuje prstom. „Gospode, poludeo bih od toga. Dakle, ne.“

Za trenutak se zamisli. „Ali ko to zna? Još uvek bi moglo da se dogodi. Sutra bih mogao to da uradim. Ako bi on želeo da sutra uradimo to onda bi i uradili.“ Zaista? „Ja bih. Zato što sam dosta postigao. Moja zaostavština je urezana u kamenu.“

Ponekad je teško provaliti kada je RuPaul ozbiljan, a kad a nije. Ono što on naziva menjanjem oblika je tako duboko u njegovom senzibilitetu tako da je biti fabulozan mnogo važnije nego sačuvati fiksiranu poziciju. Ovo je upravo i centralna politička poruka njegove emisije. U nekom drugom životu, u kome se ne bavi šou biznisom, veruje da bi bio nastavnik „učeći mlade ljude kako da se kreću kroz život“. Međutim, totalno je nemoguće zamisliti ga da je bilo šta drugo osim RuPaul.

Žali što sebi nije dao drugo ime za nastupe i time omogući anonimnost u lekarskoj čekaonici. Ali kada ga pitam koje bi ime uzeo čak ni njemu ne pada ništa drugo na pamet osim RuPaul.
„Dobro pitanje. Dobar sam u davanju imenima drugim ljudima. Kada osetim njihovu energiju i ritam odmah znam ko bi mogli biti.“ Da li taj trik može da primeni na bilo kome? „Mislim da bih mogao kada upoznam tu osobu.“ Okej, onda. Daj mi dreg ime. Smejem se. Razmišlja.

„Znaš šta? Prva stvar koja mi je prošla kroz um u vezi sa tobom jeste Bljesak (Sparkle).“

I bi Bljesak!

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.