Asocijacija DUGA je posvećena radu sa klijentima, najviše u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, a od prošle godine više je počela da se bavi pitanjem bezbednosti. Iako je sedište Asocijacije DUGA u Šapcu deluje na teritoriji cele Srbije, odnosno, odakle god korisnici iz LGBTI populacije pozovu ili njihovi roditelji. Osnivači Asocijacije DUGA dolaze iz malih mesta i osnovana je kao odgovor da se sve aktivnosti i podrška LGBTI osobama dešavaju samo u velikim gradovima. Razgovarali smo sa Aleksandrom Pricom iz Asocijacije DUGA koji se potrudio da nam predstavi aktivnosti, rezultate i buduće planove.

Koliko je teško raditi i voditi jednu LGBTI organizaciju na lokalu?

Asocijacija DUGA postoji 13 godina, iako je svima poznato gde su naše prostorije u Šapcu, nikada ni naši aktivisti, a ni klijenti, nisu imali bilo kakvih problema prilikom dolaska ili odlaska iz naših kancelarija, dropin centra ili hostela. Na fasadama naših zgrada, nikada nisu bili ispisani grafiti, polupani prozori ili se ispred desilo bilo šta, što bi nas moglo uznemiriti. Smatram da ukoliko nađemo adekvatan pristup i otvorimo se prema većinskoj zajednici da se znatno smanjuje mogućnost da se dese incidenti. Naravno, na početku je bilo jako teško da nas lokalne institucije prihvate kao saradnike, ali danas već nije tako. Adekvatnim dobro osmišljenim strategijama, doveli smo do toga da nas recimo u Šapcu gde nam je i sedište, gledaju kao značajnog saradnika, ne samo po pitanju rada sa LGBTI zajednicom i njihovim porodicama već i mnogo šire. Asocijacija DUGA je jedino udruženje građana koje već četvrtu godinu za redom od Grada Šapca dobija finansiranje za po dva projekta godišnje. Predsednik Asocijacije DUGA je član Saveta za rodnu ravnopravnost na teritoriji Šapca i član Saveta za zdravlje na teritoriji Šapca. Naravno, trebalo nam je mnogo godina rada da dođemo do ovoga, ali su se trud uložena energija i istrajnost na kraju isplatili. Pored grada Šapca finansiralo nas je još osam gradova u Srbiji, jedino smo prilikom poslednjih izbora imali problema u Trsteniku, gde je lokalni „političar“ iz SNS, prozivao tadašnju vladajuću koaliciju zbog finansiranja jedne LGBTI organizacije, ipak moram reći da su nas ispoštovali i do kraja finansirali projekat.

Koliko se pad godišnjeg budžeta u 2015. godini odrazio na aktivnosti organizacije?

U 2015. godini budžet Asocijacije DUGA je sa oko 150 hiljada evra, pao je na nešto više od 30 hiljada i taj pad se nije odrazio na kvalitet našeg rada, ali na broj aktivnosti jeste. Ono što smo uradili jeste da je ceo tim Asocijacije DUGA radio volonterski i da tako održimo broj pruženih usluga. Već 2016. uspeli smo da godišnji budžet podignemo na nešto više od 100 hiljada evra i tako vratimo skoro 90% naših kapaciteta, naravno i dalje uz volonterski rad. Inače, od 2014 godine, ceo tim Asocijacije DUGA volonterski pruža usluge prevencije HIV-a. I pored ovako teške finansijske situacije Asocijacija DUGA na godišnjem nivou na teritoriji Srbije savetuje i testira na HIV oko 8% svih savetovanih i testiranih osoba u Srbiji. Napominjem da ovu istu uslugu pruža još 28 državnih zdravstvenih institucija koje imaju zagarantovane budžete, tako da nije samo novac u pitaju, već istrajnost i ljubav prema ovom poslu.

Imali ste ambicije da Asocijacija Duga počne sa radom i u Beogradu?

Asocijacija DUGA je 2015. godine otvorila svoje ogranke u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, na žalost moramo priznati da oni nisu u potpunosti zaživeli. Jedino je ogranak u Nišu realizovao jedan uspešan projekat, ali to je nedovoljno za stabilno funkcionisanje ogranka. Ipak ogranci nam dosta znače, kada je potrebno što pre stići do naših klijenata i klijentkinja kada su u nekoj opasnosti, ali i za organizaciju aktivnosti na teritorijama ovih gradova. Naši aktivisti u Beogradu su recimo najviše posvećeni prevenciji HIV-a i ne interesuje ih toliko projektno delovanje, zadovoljni su time što volontiraju na ovako važnoj temi za LGBTI zajednicu.

Radili ste mnogo sa socijalnim radnicima. Koju podršku oni pružaju LGBTI osobama i kako to praktično izgleda?

Asocijacija DUGA je od 2011. godine akreditovala dva treninga za stručne radnike sistema socijalne zaštite, na temu adekvatnog pristupa u radu sa LGBTI osobama i njihovim porodicama. Do sada je osnovni trening prošlo 1037 osoba, a napredni 679 osoba iz 146 centara za socijalni rad i tri centra za porodični smeštaj i usvojenje. Potpisali smo memorandume o saradnji sa 97 centara za socijalni rad i utvrdili sistem upućivanja i izveštavanja o pruženim uslugama. Praktično, u svakom gradu u Srbiji sada imamo minimum jednog psihologa, pravnika i socijalnog radnika koji je spreman da u odsustvu diskriminacije, poverljivo, pruži adekvatnu uslugu LGBTI osobama i njihovim roditeljima. Ako neka LGBTI osoba ima potrebu za socijalom uslugom, potrebno je da se obrati Asocijaciji DUGA i mi ćemo joj preporučiti kom stručnom radniku u kom centru za socijalni rad da se obrati. U sistemu socijalne zaštite, naši korisnici mogu dobiti, psihosocijalnu podršku, pomoć da reše probleme sa porodicom u procesu coming outa, podršku u rešavanju problema sa nasiljem i diskriminacijom u porodici, školi, na poslu, fakultetu. Pomoć u smanjenju internalizovane homofobije, odnosno podršku u samoprihvatanju i savetovanje za probleme u partnerskim odnosima.

Prošle godine je saopšteno da postoji koncentrovana epidemija HIV-a među mladim gej muškarcima. Da li postoji odgovor na tu situaciju i šta se po tom pitanju radi?

Već godinama se zna da je u Srbiji koncentrovana HIV epidemija u populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Negde oko 80% svih novootkrivenih slučajeva HIV infekcije je dijagnostifikovano zbog nezaštićenih analnih seksualnih odnosa između dva muškarca. Napominjem da je nezaštićeni analni seksualni odnos i do 10 puta rizičniji od nezaštićenog vaginalnog seksualnog odnosa. Asocijacija DUGA je posle odlaska Globalnog Fonda za HIV jedina organizacija koja radi kontinuirano sa gej populacijom. Na žalost pokazalo se i sada da se organizacije vode samo novcem i kada u nekoj oblasti nema finansija, bez obzira što su godinama dobijale donacije prestaju sa radom, a naročito ih ne interesuje gej populacija. Pitamo se kakve su usluge pružali i kada su dobijali novac za prevenciju. Ali ni država ništa nije bolja, ne znam da li zbog gej populacije ili nečeg drugog, mi prosto nemamo nikakvu podršku od strane nadležnog ministarstva za rešavanje ovog problema. Odgovorno tvrdim da Srbija više nema nacionalni odgovor na HIV infekciju. Nacionalna strategija je istekla 2015. godine, Republička komisija za HIV se sastala jednom od 2013. godine, Ministarstvo zdravlja ne zanima činjenica da bi Global Fond ponovo finansirao HIV preventivne aktivnosti u Srbiji. Prosto, gde god se obratimo, ređaju se obećanja, mada i ona sve ređe, da će se po ovom pitanju nešto učiniti. Na nama kao organizaciji je da se i dalje borimo da što više osoba iz gej populacije savetujemo i testiramo i to ćemo sigurno i raditi jer nam je stalo do zdravlja populacije, kojoj i sami pripadamo.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.