Kondilomi ili polne bradavice su virusno oboljenje. Kondilomi su nakupine proliferisanih inficiranih ćelija kože ili sluzokože polnih organa. Osim narušavanja arhitekture kože ili sluzokože kondilomi iniciraju i nenormalan rast krvnih sudova, kojim obezbeđuju sopstvenu ishranu. Kondilome prouzrokuje tzv. Humani Papiloma Virus (HPV). Do sada je pouzdano identifikovano 150 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima preko 190. Različiti tipovi virusa – prouzrokuju različite tipove kondiloma. Razliciti tipovi HPV-a se razlikuju po brzini rasta kondiloma, agresivnosti, brzini širenja, izgledu samih kondiloma, kao i eventualnom malignom potencijalu. Smatra se da brzina rasta i širenja kondiloma zavisi i od stanja imunog sistema inficirane osobe. HPV napada sve pločasto-slojevite epitele na telu uključujući sluzokožu usta, jezika, glasnih žica, jednjaka, očnih kapaka, anusa i sl.
Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) mogu biti opasni zbog toga sto se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela grlića materice (displazija cervikalnog epitela) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma..
Procenat ljudi koji su inficirani HPV-om je u stalnom porastu. Različita istraživanja govore da je procenat inficiranih osoba sa nekom od manifestacija oboljenja između 25-35%. Seksualni put prenošenja je jedan od najčesće spominjanih razloga za naglo sirenje HPV-a, mada i brojni alterantivni putevi prenošenja nisu isključeni. Osim toga, rezultati HPV tipizacije jasno govore da se u većini slučajeva radi o mešovitoj infekciji (više HPV tipova) koja je sasvim izvesno stigla iz različitih izvora. Ovo je značajno zbog toga sto je pouzdano dokazano da neki tipovi HPV-a učestvuju u destabilizaciji genoma epitelnih ćelija što može rezultovati razvijanjem karcinom grlića materice, vulve, penisa, glasnih žica …
Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini, kao i oko i unutar analnog otvora (anusa).
Analni kondilomi su visoko zarazna, polno prenosiva bolest, koju uzrokuju određeni tipovi HP virusa. Podsećaju na male bradavice (šiljasti kondilomi).
Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine, unutar malih i velikih usana. Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje unutar vagine, zbog čega je PAPA test, neophodan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle moguće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno.
Dijagnoza kondiloma se postavlja na osnovu pregleda, pregleda pod uvećanjem, eksfolijativne citologije (PAPA), biopsije i tipizacije virusa u tkivima i telesnim sekretima.
Lečenje kondiloma može da bude dugotrajan i mukotrpan posao kako za pacijenta tako i za lekara. Potrebno je uporno lečiti oba partnera, uz obaveznu upotrebu kondoma za vreme lečenja, kao i nekoliko meseci posle uspešnog lečenja. Najuspešnija strategija lečenja je fizičko uklanjanje svih vidljivih kondiloma i sumnjivih površina, sa naknadnim farmakološkim tretmanom. Iako se virus koji izaziva kondilome ne može ukloniti, osim ako se organizam sam vremenom ne izbori sa njim, samo skidanje kondiloma je prilično jednostavno i postoji nekoliko metoda: uklanjanje kondiloma radiotalasima, elektrokauterizacijom, laservaporizacijom, hirurški, medikamentima. Uklanjanje je bezbolno. Izvodi se u uslovima lokalne ili opšte anestezije, u zavisnosti od slučaja. Nakon uklanjanja su potrebne kontrole u cilju ranog otkrivanja recidiva, kada se uklanjanje ponavlja.
Piše: Radovan Dolinić, specijalista hirurgije Opšte bolnice MediGroup
