Preciznosti radi, čisto da predupredimo moguće zamerke dežurnih cepidlaka, isključivo za potrebe ovog teksta, odrednica ’nova queer muzika’ upotrebljena je da označi recentnija albumska i slična izdanja autora i izvođača neprikrivene queer orijentacije i muzike koja se barem značajnijim svojim delom, pa bilo to i na planu impresije i atmosfere, dotiče pitanja egzistencija queer sojeva. Jasno? Jasno!!!

YEARS & YEARS – Palo Santo
Ovaj britanski trojac skrenuo je podosta pažnje sada već tri godine starom im prvencu, albumom „Communion“, a poklonjeno poverenje u potpunosti su opravdali i drugom albumskom stavkom u karijeri im; „Palo Santo“ donosi Years & Years u izdanju punom autorskog i idejnog samouverenosti, a krajnji rezultat je sveukupno gledano vrlo dobar album mahom plesno usmerenog popa, sa nekoliko odličnih numera koje je moguće konzumirati i mimo tog poželjnog konteksta. To se ponajpre odnosi na uvodnu pesmu „Sanctify“, kao i prvu narednu „Hallelujah“, te na numer „Rendezvous“ i „If You’re Over me“. Napor uložen u potrazi za hitoidnim zvukom, sasvim razuman i nimalo upitan, evidentan je još od prvih minuta ovog izdanja, međutim, mimo već pohvaljenih i istaknutih trenutaka, „Palo Santo“ najupečatljiviji utisak ostavlja u onim svojim delovima kada Years & Years bivaju usredsređeni na isticanje muzičkog ekvivalenta osećaju damara i treptaja duše na osami- u tom smislu u naslovnoj, kao i u pesmama „Karma“ i „Howl“.

GRACE PETRIE – Queer as Folk
Sredina septembra donela nam je novi albumski rad za neumornu kantautorku i LGBTQ borkinju, Grace Petrie; na ovom albumu posve dobro znanog naslova zatičemo Grace Petrie u poznatom izdanju – ponovo su njenoj žiži važna i prevratnička društvena pitanja i nanovo je restaurirani britanski folk okvirna muzička odežda za jetke komentare i borbene pokliče u ime potlačenih, skrajnutih, odbačenih… Grace Petrie u tom smislu i jeste svojevrstan fenomen, jer zaista je teško naći ikoničniji i znakovitiji primer savršene ravnoteže između neosporne muzikalnosti, s jedne, i nedvosmislene društvene i političke angažovanosti s druge strane. A „Queer as Folk“, i mimo tih pojašnjenja i tog konteksta, nudi čitav niz istinski promišljenih i, reklo bi se, duboko proživljenih potencijalnih neo-folk bisera, a što je najočitije u numerama kao što su: „Black Tie“ (koja u sebi nosi čak i potencijal umerenog hita širih razmera), „Departures“, „This House“, „Baby Blue“…

BRIGHT LIGHT BRIGHT LIGHT – Tough Love
Bezrezervni nu-disco je krunska odlika i ovog EP-ija najvoljenijeg od svih mlađih raspevanih Velšanina, Roda Thomasa, poznatijeg pod kripto-imenom Bright Light Bright Light; mestimično setni a ipak skočni, a u isti mah inteligentni i muzički vredan disko zvuk kreće od prvih minuta i ne prestaje sve do poslednjih nota i tonova još jednog EP izdanja u opusu BLBL-a. „Tough Love“ ne donosi suštinski ništa novo, i dobro je da je tako, budući da Rod Thomas već neko vreme u svom posedu ima nepogrešivu i nepogrešivu učinkovitu mustru na temu zaumne plesne muzike. Diskretan melanž stiže u vidu pastiša na temu muzičkog nasleđa osamdesetih godina prošlog veka, sa naglašenim refrenima, ritmičkim sinkopama i preglednom strukturom kompozicija. Ovaj EP je izvrsna mala zbirka odličnog plesnog popa sa tematskim ukorenjenjem u prikaz queer života i izazova i prepreka na tom putu. Život kao takav sigurno nije veština kojom je tako ovladati, ali je posrtanje svakako lakše prebroditi uz pesme poput „Tough Love“, „Uh Huh!“ (sjajan osvrt na Wham! bisere), „One, How I Feel“…i niz efektnih remix-igrarija.

TROYE SIVIAN – Bloom
Sudeći po onome što nam je predočio na najnovijem albumu nazvanom „Bloom“, Troye Sivian je davnih dana prošao fazu procvata i stupio u eru zrelog muzičkog izraza vrhunskog kvaliteta i nedvojbene upotrebljivosti. „Bloom“ je odraz sveopšteg samopouzdanja i u pravoj meri izživljene potrebe da se to obznani svetu. I ovoga puta je meta bio delikatni i prefinjeni pop hrabro sučeljen sa porivom da se iskreno pripoveda o bremenu života mladog geja, pa bio on i dobro skućen i opšte priznat i prihvaćen, što je sve slučaj sa Sivianom. U ovom trenutku, ako su reference i analogije tog tipa uopšte potrebne, Troye Sivian je ono što je Timberlake čeznuo da bude. S druge strane, moćne i sugestivne numere poput vrhunski trenutaka ovog izdanja („Animal“, „My My My!“, „Seventeen“, „Plum“, „Dance to This“, „Lucky Strike“…). Ovim bezmalo pa odličnim albumom, u kome saharin tek na retke mahove izbija na površinu, Sivian plesni pop dovodi na kotu skladnog spoja naglašenog šika i neupitne iskrenosti.

Piše: Zoran Janković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.