Glumac Džonatan Bejli zna kako da podigne temperaturu. Bukvalno. Nakon što je zaronio u ledeni okean na plaži južno od Londona zbog ovog fotografisanja (njegova ideja), seda u džemper od pletene vune i traži čašu bordoa, a za nekoliko minuta cela prostorija izgleda kao da je zajapurena.
Takođe, vrlo brzo postaje jasno zašto je engleski glumac, 37, prepun šarma, duha i gotovo nepravedno lepih crta, postao jedan od najneodoljivijih holivudskih zvezda. A ipak, još uvek se navikava na toliku pažnju.
Upitan kada je prvi put shvatio da mu raste popularnost, Bejli se priseća jednog momenta iz 2020. godine, ubrzo nakon što je vrela Netfliksova serija Bridgerton lansirala njegovu slavu u nebo. „Podesio sam radio kao alarm, i jedno jutro se oglasio sa: ‘Evo vesti u 7. Ali pre nego što krenemo, možemo li da pričamo o Džonatanu Bejliju?’“, kaže glumac kroz neveran smeh. „Bio sam kao: ‘Gde je moj dnevnik? Da li je ovo stvarno?’ Bilo je ludo.“
Trebaće mu i veći dnevnik. U proteklih pet godina Bejli je osvojio srca kao lord Entoni u Bridgertonu, zaradio Emi nominaciju za ulogu skrivenog kongresnog službenika u Showtime seriji Fellow Travelers. Tu je, naravno, i njegov filmski debi iz 2024. kao princ Fijero u megahitu Wicked, a potom i ovogodišnji letnji blokbaster Jurassic World: Rebirth.
Glumac kaže da je zahvalan što je radio sa „briljantnim“ talentima poput Meta Bomera, Arijane Grande, Sintije Erivo i Skarlet Johanson. A sudeći po fotografijama sa kolegama, na kojima se uvek grle, a ponekad i ljube, čini se da je osećanje obostrano.
Bejli, koji je odrastao u ruralnom Oksfordširu sa tri starije sestre, majkom Kerol i ocem Stjuartom, znao je da želi da bude glumac već sa pet godina, nakon što je sa bakom gledao predstavu Oliver!.
Često se osećam neprijatno. Imam utisak da će to stanje biti doživotno.
Sa sedam godina već je nastupao sa Kraljevskom Šekspirovom kompanijom u Londonu i od tada neprekidno usavršava svoj zanat, kako na sceni, tako i pred kamerama.
Uoči izlaska finalnog dela Wicked: For Good, koji je u bioskopima od 21. novembra, „Džono“, kako ga bliski prijatelji zovu, uživa u poslednjim nedeljama mira pre nego što fanovska groznica ponovo krene. „Dođeš u fazu kada pogledaš unazad i kažeš: ‘Vau’, ali ni u jednom trenutku ne misliš da je to put kojim ćeš ići“, kaže on. „A onda shvatiš da radiš stvari o kojima si sanjao.“
Na pitanje šta je pomislio kada je čuo da će poneti titulu Najseksipilnijeg muškarca na svetu, Bejli kaže: „To je ogromna čast. Naravno da mi prija. I potpuno je apsurdno.“ Smeje se i dodaje: „Bila je tajna, pa sam baš uzbuđen zbog toga da neki prijatelji i porodica to saznaju.“
Na pitanje da li je zaista nikome nije rekao, odgovara: „Rekao sam mom psu Bensonu, koji je bio sa mnom na snimanju. Ali nijednoj osobi. Kako se ono speluje… NDA?“
Kaže da ima iracionalni strah od zmija, jer ga zaista plaše. Na žurkama jedva čeka da ode. Smatra da bi svaki muškarac trebalo da ima gej prijatelja. Ljudi se često iznenade kada ga vide kako radi salto unazad, ali, kako sam priznaje, radi ga veoma loše. Njegov plan za starenje je da prihvati sve što dolazi.
Na pitanje ko će mu najviše zameriti što im ništa nije rekao, kaže da će to biti mnogi njegovi prijatelji. „Biće besni što im nisam rekao, a onda će vrisnuti od oduševljenja. Gledali su me kako odrastam. Iza maske ‘najseksipilnijeg muškarca’ postoje i druge istine koje oni znaju. Znaju sve tajne.“
Kao dete bio je veoma entuzijastičan, verovatno i prilično naporan, i teško ga je bilo smiriti. Kaže da nikada nije sebe doživljavao kao seksi dok je odrastao.
Govoreći o tome kada se prvi put osećao prijatno u sopstvenoj koži, kaže da je u različitim trenucima imao osećaj da „ima stvari pod kontrolom“, ali da su ti momenti često bili praćeni snažnim talasima straha i sumnje u sebe. Kada je bio veoma mlad, bio je siguran u to ko je, ali smatra da je to samopouzdanje izgubio tokom odrastanja. „Svi mi pokušavamo da se vratimo tom izvorištu, zar ne?“, kaže. „Ali pre sat vremena sam plivao u moru sa dobrom ekipom i tada sam se osećao dobro u svojoj koži.“
Govoreći o neuspesima iz kojih je nešto naučio, Bejli kaže da nije završio otvoreni univerzitet, gde se studira od kuće. „Upisao sam oko devet različitih kurseva, ne shvatajući da, ako ih ne završiš, bivaš izbačen. Tako da nisam završio kurs o vulkanima i cunamijima, niti kurs o Leonardu da Vinčiju. Završio sam muzički kurs, ali baš tada su me izbacili. Nadam se da je to nešto čemu ću se jednog dana vratiti.“
Na pitanje da li zaista misli da će se vratiti studijama, odgovara: „Mislim da hoću. Želim da znam… šta se dešava sa vulkanima“, kaže uz smeh.
Kaže da bi voleo da ima hobi sviranja violončela. Počeo je da ide na časove, ali to iskustvo opisuje kao prilično surovo. Dodaje da nikada nije uspeo da savlada jezike. Zna da kaže nekoliko osnovnih rečenica na francuskom o svojoj kući, o tome da ide autobusom u školu i da ima mačku, i priznaje da to obično izgovori posle čaše vina, ako se nalazi u Francuskoj.
Opisujući savršen slobodan dan, kaže da ustane, ode u šetnju i popije kafu, zatim se vidi sa prijateljima ili sluša mnogo muzike, uz slušalice koje su mu uvek pri ruci. Posle toga možda pogleda film ili ode u pozorište.
Govoreći o savršenom sastanku, kaže da sve zavisi od toga koji je po redu. Voli šetnje, večere, pozorište i filmove. Ako je u pitanju, kako kaže, stoti sastanak, onda bira Lego i picu, napominjući da Britanci kažu „Lego“ u jednini. Dodaje da su neki od njegovih najboljih sastanaka bili upravo Lego sastanci.
Kada je reč o osobinama koje su važne u vezi, Bejli ističe komunikaciju i jasnoću. Smatra da je transparentnost apsolutno najvažnija i da bi podrška partneru i posmatranje njegovog napretka trebalo da budu snažan izvor privlačnosti. Kao nepremostive prepreke navodi lošu komunikaciju i nedostatak transparentnosti, ali uz smeh dodaje i da mu smeta ako neko ne voli Lego. Šali se da bi bio samo sa osobom koja govori tri jezika, ima sedam diploma i doktorat, jer u suprotnom „nije dovoljno dobra“.
Na pitanje kada se poslednji put rasplakao, kaže da je to bilo prethodnog dana dok je gledao Wicked: For Good, ali dodaje da ga porodica često dovodi do suza. Posebno ga je dirnulo kada je njegova sestričina proglašena učenikom nedelje, jer je veoma ponosan na nju kao najstariju iz nove generacije porodice Bejli. Kaže da ga i fotografije dece koje mu šalju sestre često emotivno pogode.
Godine 2024. Bejli je osnovao fondaciju The Shameless Fund, koja finansira i podržava LGBTQ+ organizacije u borbi protiv stigme. „Mnogo je ljudi koji žele da rade sjajne stvari, a osećaju da ne mogu“, kaže on, „a znam da je LGBT sektor trenutno pod ogromnim pritiskom. Zato je bilo neverovatno upoznati ljude sa znanjem i stručnošću i videti potencijal o kakvom sam nekada mogao samo da sanjam.“
Na pitanje da li sebe vidi kao oca jednog dana, odgovara potvrdno i kaže da, ako se planete poklope, svakako vidi sebe u toj ulozi. Dodaje da smatra da je u današnjem svetu svima potrebno malo vođstva, iako priznaje da bi bio loš u praćenju obaveza svoje dece na fakultetu i da verovatno ne bi znala strane jezike, ali se nada da bi kroz njih možda i sam nešto naučio.
Kao svoju najgoru naviku navodi preterano razmišljanje i kaže da mu mozak ponekad eksplodira poput vatrometa za 4. jul.
Na pitanje da li čita komentare na Instagramu, kaže da se trudi da to ne radi, jer mogu lako da uvuku čoveka, ali da to sada čini mnogo ređe. Pre nego što je postao „internet dečko“, priznaje da je možda više obraćao pažnju na komentare, kada je vladala veća sloboda govora, ali danas ih pročita možda jednom mesečno i povremeno „zaroni“ u njih.
Kao prvu slavnu simpatiju navodi princa Erika iz Male sirene, ali i Trini iz Power Rangersa, prisećajući se da je jednom prilikom, pokušavajući da bude ona, slučajno bacio dva baštenska alata preko ograde.
Sebi sa petnaest godina poručio bi da ga čeka uzbudljiva vožnja i da neće moći da veruje gde će završiti. Kaže da će sve biti u redu, iako će put biti neravan, ali da će upoznati neverovatne ljude i da treba da veruje svojim instinktima, jer će ga oni čuvati.
Opisujući svoj život danas, Bejli kaže da se oseća neverovatno srećno. „Život je vožnja za svakoga, bez obzira na to ko si i odakle dolaziš. Najvažnije je da, dok si u toj vožnji, gledaš levo i desno i proveravaš da li su svi dobro. I da im, ako treba, u prolazu daš jedan ‘high-five’.“
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
