Tetar je mnogo veći od svih nas pojedinačno

Pozorište mora da oslobađa, oplemeni i govori o našoj sadašnjosti. Neki od upravo takvih najavljenih pozorišnih projekata za sledeću sezonu se najviše izdvajaju. Savremena čitanja klasika; velika rediteljska imena i velike (društveno angažovane) teme obećavaju dobre predstave. U susret predstojećoj pozorišnoj sezoni predstavljam najznačajnije pozorišne projekte koje će domaća publika imati prilike da uskoro pogleda. Očekuju nas, između ostalih premijere predstava reditelja Kokana Mladenovića, Jagoša Markovića, Aleksandra Popovskog, Andraša Urbana, Egona Savina, Snežane Trišić, Igora Vuka Torbice, Milana Neškovića, Nebojše Bradića, Tanje Mandić Rigonat, ali i novi dramski komadi Biljane Srbljanović, Milene Marković, Olge Dimitrijević i Maje Pelević. Pored dramskih predstava posebnu pažnju zaslužuju jedna opera i jedan mjuzikl, ali jedna glumica, koja je zahvaljujući svojoj profesionalnosti i požrtvovanosti dokazala da su umetnost i sloboda različitosti iznad svega najvažnija.

Svakako najiščekivanija pozorišna premijera sezone je autorski projekat Kokana Mladenovića „Koštana“, prema predlošku Bore Stankovića. U pitanju je predstava na kojoj je reditelj radio nekoliko godina. Primarno planirano kao projekat Pozorišta na Terazijama, posle neslaganja uprave da naslovnu ulogu glumi bosanski pevač sevdalinki Božo Vrećo, podrška se našla u koprodukciji CZK Tivat, SNP-om i SKC-om iz Novog Sada. Kokan je imao nameru da priču o ženi stegnutoj i zatvorenoj u okvirima vremena temelji kroz posebnu životnu priču ovog pevača, kontroverznom činjenicom da na specifičan način u sebi objedinjuje i muški i ženski pol. To je izazvalo ogromnu pažnju javnosti koja je eskalirala incidentom, činjenicom da je Božo Vrećo napustio projekat samo par dana pred premijeru na festivalu Purgatorije u Tivtu. Iako je projekat bio doveden u pitanje, produkcija je u rekordnom roku sa uspehom spasila veličanstvenu Borinu priču; sjajna i darovita glumica Emina Elor, kao nova Koštana je uverljivo, upečatljivo i buntovno iznela tu ulogu. Iako je u mnogome promenjen i napušten prethodni koncept predstave, nekoliko songova i meseci prvobitnog rada, ova Koštana će svakako biti zabeležena kao jedan od boljih, smelijih društveno angažovanih projekata ove sezone. Provokativno, upečatljivo i radikalno, nešto što je neophodno savremenom srpskom pozorištu. Iza priče o napuštanju projekta Bože Veća, kriju se potencijalni zdravstveni problemi, ali se time prikriva činjenica o neprofesionalnom, nesavesnom i egocentričnom postupku pevača, čiji će se epilog naći i na sudu. Na kraju je ipak pobedio duh kolegijalnosti i požrtvovanosti celog ansambla. Kuriozitet Eminine uloge je da ona samo pre dve godine, takođe igrala Koštanu u autorkom projektu Andraša Urbana, Narodnog pozorišta iz Subotice. Ista uloga, takođe društveno angažovana, ali dva različita i uspela pristupa vodećih reditelja današnjice. U pitanju su uloge koje će svakako obeležiti njen profesionalni rad, ali i biti primer profesionalnosti, požrtvovanosti i ljubavi prema ovoj profesiji. Domaća publika premijeru može očekivati u oktobru u SNP-u u Novom Sadu.

Pozorište na Terazijama je za prvu polovinu sezone najavilo, možda i najspektakularniju i dugo očekivanu predstavu sezone u Beogradu, „Fantom u operi“ britanskog kompozitora Lojda Vebera u režiji Jagoša Markovića. Glavnu ulogu u ovom čuvenom i umetnički i pevački zahtevnom mjuziklu će igrati Slobodan Stefanović. Ovim projektom srpsko pozorište ponovo pomera granice umetnosti kod nas, pošto nije lako doći do autorskih prava za izvođenje ovog, po mnogo toga sjajnom i kompleksnom projektu. Posle velikih svetskih metropola, ovo će biti prva postavka u regionu jednog od najkompleksnijih mjuzikla, sjajnoj priči – ljubavnom trouglu između Fantoma, Kristin i Raula. Veberov mjuzikl napravljen je prema književnom predlošku Francuza Gastona Lerua svoje prvo izvođenje na Brodveju imao je 26. januara 1988 – dve godine posle debija na londonskom Vest endu. Od tada je jedan od najuspešnijih i najdugovečnijih mjuzikla svih vremena koje će publika posle trideset godina od premijere imati priliku da pogleda u Beogradu.

Jugoslovensko dramsko pozorište je najavilo dve premijere u novoj sezoni; Šekspirov „Hamlet“ u režiji Aleksandra Popovskog, u naslovnoj ulozi sa Nebojšom Glogovcem i „Pod žrvnjem“ Dragoslava Nenadića u režiji Egona Savina, gde bi glavnu ulogu trebalo da igra Anita Mančić. Biće ovo devetnaesti Šekspir i peti Hamlet u istoriji ovog pozorišta, premijera se očekuje već u septembru. Predstavom „Pod žrvnjem“ JDP pozorište nastavlja repertoarsku liniju novog čitanja zaboravljene baštine kao što je to radilo i u prethodnim.

Opera i teatar Madlenianum je najavila tri premijere u novoj sezoni. U pitanju su opera i dve drame. Rad na operi „Suton“ Stevana Hristića u režiji Nebojše Bradića, pod dirigentskom palicom Vesne Šouc, u saradnji sa Muzikološkim društvom traje već dve godine. Ovo izvođenje je od nacionalnog značaja jer se radi o jednoj od najboljih srpskih opera, jednog od najistaknutijih kompozitora u vremenu posle Mokranjca. Sem toga, to je integralno izvođenje koje sadašnje generacije nisu imale priliku da vide i čuju, pošto je ova opera u Beogradu, u Narodnom pozorištu izvedena poslednji put 1954. godine. Premijera je planirana za 22. oktobar, u okviru festivala Bemus 2016. U martu 2017. na Velikoj sceni očekuje se početak izvođenja veličanstvene melodrame „Pogled s mosta“ Artura Milera. Komad, napisan 1955. godine i govori o italijanskim migrantima u Americi, pa tematika koju oni nose sa sobom i u današnje vreme ima ogromnu dozu aktuelnosti. Rediteljka predstave je Ljiljana Todorović. Na Maloj sceni, u aprilu 2017, u planu je prvo srpsko izvođenje teksta Kerol Rokamore „Tvoja ruka u mojoj“ o ljubavi između Čehova i glumice Olge Kniper.

Beogradsko dramsko pozorište je za početak svoje 70. jubilarne sezone najavilo dve premijere. Popularnu crnu komediju braće Presnjakov, „Terorizam“ režirala je Snežana Trišić. Komad na prefinjen crnohumorni način govori o bolesti novog doba – terorizmu – ali ne kao pošasti savremene civilizacije na globalnom nivou, već o pojavi koju svi, gotovo svakodnevno, doživljavamo od naših bližnjih. Omnibus šest zasebnih priča iz urbanog života, povezan je gotovo nevidljivom niti terorističke pretnje o potencijalnoj opasnosti od praznih kofera ostavljenih na aerodromskom terminalu. Drugi poduhvat je „Rosmersholm“ Henrika Ibzena u režiji Ane Konstantinović i Ivana Baletića. Do kraja godine izaći će i premijera „Pomorandže za zbogom“ Biljane Popović i ranije najavljena praizvedba teksta „Ključevi od lehara“ Nikolaja Koljade u režiji Nataše Radulović.

Narodno pozorište u Beogradu nije zvanično najavilo premijerni repertoar za narednu sezonu, ali se svakako zna da će početkom sezone, već u oktobru biti premijera dramske predstave „Višnjik“ Čehova u režiji Tanje Mandić Rigonat, čija je premijera prvobitno bila najavljena za kraj prethodne sezone. Takođe u planu da je se u nacionalni teatar dovede i Igor Vuk Torbica koji bi naredne sezone trebalo da režira komad „Carstvo mraka“ Tolstoja, Snežana Trišić da režira „Sto godina samoće“ Markesa i Iva Milošević „Elektru“ Danila Kiša.

Atelje 212 je najavio tri premijere u svojoj jubilarnoj 60. sezoni. Još jedna režija Jagoša Markovića, „Jesenja sonata“ eminentnog švedskog umetnika Ingmara Bergmana. Predstava je rađena u koprodukciji sa Budva Grad Teatrom i premijeru je imala u julu u Budvi. Posle dužeg vremena, jedna velika uloga glumice Tanje Bošković. Beogradska premijera je najavljena za 22. septembar. U najavi je i predstava prema novom tekstu Milene Marković „Deca radosti“ u režiji Snežane Trišić, kao i predstava „Smešne ljubavi“ Milana Kundere.

Bitef Teatar će svoju prvu premijeru imati krajem septembra u okviru BITEF festivala. U pitanju je autorski projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević, „Sloboda je najskuplja kapitalistička reč“. U planu su i premijere predstava „Dekalog kapitala“ u režiji Dina Mustafića i „Nacija“ autorski projekat Kokana Mladenovića.

Hartefact Fond je za sledeću sezonu najavio tri projekta: „Ostaci“ u režiji Andreja Nosova (premijera bila u junu na festivalu DeV9T), „Život“ Biljane Srbljanović i „Gospođa Julija“ u režiji Mirjane Karanović. Milan Nešković bi trebalo da režira „Duh koji hoda“ eminentnog makedonskog pisca Dejana Dukovskog u novom prostoru na kulturnoj mapi grada Dorćol Plac. Tekst je sa velikim uspehom postavljen u novosadskom SNP-u prošle sezone.

Takođe, značajno je napomenuti neke od najavljenih premijera u Srbiji: dve predstave reditelja Andraša Urbana „Čas anatomije“ (SNP Novi Sad) i „Ruženje naroda u dva dela“ (NP Subotica), „Ljubavnice“ u režiji Anđelke Nikolić (Kostolanji Dežo Subotica), „Uvela ruža“ (Bora Stanković Vranje), „Ždrelo“ u režiji Snežane Trišić (NP Kikinda)…

Piše: Marko Radojčić