Dve decenije nakon ubistva Matthewa Sheparda, njegova zaostavština i dalje živi kroz fondaciju koja nosi njegovo ime, a koju su pokrenuli njegovi roditelji. Ali još mnogo toga treba da se uradi.

Nakon brutalnog nasilnog napada na Matthewa Sheparda blizu Laramia u državi Wyoming, oktobra 1998, vreme kao da je stalo, a pogotovo za njegovu porodicu. Dok su hirurzi davali sve od sebe da spasu život mladog studenta, njegovi roditelji se prisećaju da su dobijali plišane mede od strane aktivista širom Sjedinjenih Država. Poruke koje su bile prikačene za njih pozivale su porodicu Shepard da ne odbaci priliku da javno progovori o bitnosti prihvatanja i razumevanja LGBTQ zajednice. Dennis i Judy Shepard su saslušali preklinjanja i uzeli su ih k srcu. Osnovali su fondaciju „Matthew Shepard“ u decembru 1998. Ne samo da bi nastavili da govore javno o značaju dostojanstva, poštovanja, ljubavi i razumevanja, već i kako bi nastavili borbu za LGBTQ ljudska prava na svim poljima.

Njihovi napori doveli su do usvajanja i potpisivanja Matthew Shepard i James Byrd Jr. zakona o prevenciji zločina iz mržnje 2009. godine. I na momenat se činilo kao da je cela nacija krenula putem borbe protiv nasilja. A onda je na scenu stupio predsednik Donald Tramp.

Pre nego što je on zauzeo svoje mesto u Beloj Kući, State Department je odvajao sredstva za Matthew Shepard fondaciju, ali nakon predsedničkih izbora 2016. Fondacija više nije dobila ni jedan dolar od strane državnog aparata. A to je ono što čini neprestano funkcionisanje fondacije otežanim. Veliki deo posla kojim se sama fondacija bavi vezan je za putovanja širom Sjedinjenih Država kako bi se pre svega pripadnici policije obučili kako da na pravi način procesuiraju zločin iz mržnje. Sada je prioritet fondacije postalo traženje neophodnih sredstava i sponzorstava od strane korporacija koje su voljne da pomognu rad fondacije, no sve to nije usporilo organizaciju i njen rad.

Fondacija (MatthewShepard.org) nastavlja zalaganje za uvođenje antidiskriminatornih zakona u svim državama. Bez zaštite te vrste ljudska prava LGBTQ populacije su ostavljena na volju poslodavaca, stanodavaca, korporacija…

„Činjenica je da u 30 država širom Amerike možeš da budeš otpušten zato što si gej“, objašnjava Sara E. Grossman, menadžerka za odnose sa javnošću u fondaciji. „Kako da onda osoba koja je pretučena zato što je gej, na primer u Alabami, ode da prijavi zločin policiji koja slučaj zavede a onda to ode u vesti a onda njihov gazda to vid i otpusti ga jer je gej. Sada je ta osoba bez posla i žive u strahu za svoju sigurnost. I to je ono što čini srž rada ove fondacije, ako razumete.“

Po FBI izveštaju iz 2016. godine, 17.7% od 6121 krivičnih dela koja su prijavljena su zločini motivisani mržnjom na osnovu seksualne orijentacije osobe nad kojom se nasilje vršilo. Grossman kaže da, na žalost, u tim prijavama postoji dosta rupa. A i procesuiranje zločina iz mržnje i kriterijumi za procesiranje se razlikuju od države do države. Brojevi do kojih je sama Shepard fondacija došla je da su u stvari ovakvi zločini iz mržnje u stvari približniji broju od 250 hiljada izvršenih zločina u toku godine. A da ne govorimo o lošem i nedovoljnom načinu prijavljivanja nasilja nad transrodnim i transseksualnim osobama. I to upravo iz razloga što se policija oslanja na zastarelu dokumentaciju kada određuje rod žrtve.

Da napomenemo da sami pripadnici snaga reda imaju iza sebe istoriju namernog prekrštavanja roda osoba koje prijave da je nad njima nasilje izvršeno i namernog nazivanja osoba imenima pod kojima se oni više ne vode, kao i istoriju postavljanja pogrešnih vrsta pitanja LGBTQ populaciji.

„Ako su vam ukradena kola niko vas neće pitati gde ste vi bili, šta ste pili, s kim ste bili i šta ste nosili tog momenta, zar ne? Ali zašto su upravo to ona pitanja koja se postavljaju osobama kada one dođu da prijave zločin iz mržnje?“, raspravlja o tome dalje Grossman.

Fondacija radi sa zajednicama koje su najviše pogođene zločinima iz mržnje, a to su imigranti, ljudi drugačije boje kože, Muslimani, Jevreji i LGBTQ zajednica. Misija fondacije je da poveže one koji su preživeli napade sa pravim ljudima, da li je to sad osoba koja služi kao veza u policiji između policije i LGBTQ populacije, ili su to pak lokalni advokati.

„Mi se trudimo da ih osnažimo kako bi bili asertivni i preuzeli sami inicijativu da prijave nasilje koje su doživeli. Mi možemo da izađemo i pričamo sa zajednicama iz dana u dan, nedelju u nedelju, meseca u mesec, ali ako niko te zločine ne prijavljuje mi onda ne raspolažemo nikakvim podacima. Napori koje organizacija ulaže su vidljivi ali transparentne informacije, univerzalnost standarda prijavljivanja i pribeležavanja tih zločina su takođe od krucijalne važnosti.

Kada govorimo o prijavljivanju i zločinima iz mržnje u istoj rečenici, ne mislimo na to da li će pojedinac otići i prijaviti nasilje, već da li će snage reda i zakona podvesti taj zločin kao zločin iz mržnje i da li će ga dalje prijaviti federalnim službama (jer je većina zakona protiv zločina iz mržnje pod federalnom jurisdikcijom).

Grossman primećuje da je u Majamiju prijavljeno samo dva zločina iz mržnje, kao i u Hjustonu i na Havajima, ali ne zato što se oni tamo ne dešavaju. Dok na primer u državama kao što je Tenesi postoji finansiranje iz budžeta koje se direktno odnosi na prijavljivanje ovakvih akata, i onda se ljudi tamo time bave.

„Ako bismo mi kao fondacija imali jednu želju onda bi to bilo kako da prepravimo i poboljšamo Shepard-Byrd zakon tako da prijavljivanje zločina iz mržnje bude zakonski obavezno i zahtevano“, kaže Grossman.

U oktobru fondacija obeležava 20 godina od smrti Matthewa Sheparda njihovim godišnjim dešavanjem u Denveru u Koloradu koji se zove „To Make a Difference“.

Ove godine dešavanje čija će tema biti plišani meda, će slaviti dostignuća mnogih gej pojedinaca kao što su Adam Rippon, olimpijski klizač, Leslea Newman, lezbejska spisateljica, Justin Nelson i Chance Mitchell koje su koosnivačice Nacionalne LGBT privredne komore, kao i Drew Adams, transrodni srednjoškolc iz Floride koji je ambasador za mlade fondacije Matthew Shepard.

Gledajući u budućnost, Grossman kaže da društvene mreže mogu da budu veoma jaka alatka za queer omladinu koja se u svojoj sredini oseća nedovoljno prihvaćeno: „Veoma je bitno kreirati sopstveni osećaj za zajednicu i bezbednost. Ako ti to nije dostupno tu gde živiš, idi na društvenu mrežu jer tamo postoji obilje informacija i znanja koji su ti dostupni. A iskreno govoreći, Facebook je najveća država na svetu“, dodaje ona.

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.