Bojan Krivokapić je svojim polu-autobiografskim romanom prvencem „Proleće se na put sprema“ objavljenom u izdanju Red Boxa odlučio da nam otvori svoj album porodičnih fotografija. Ovaj album koji obuhvata nekoliko generacija Gregorovih predaka i rođaka ne sačinjava ona Tolstojeva porodica koja je nesrećna na svoj način. Ne. Porodica koja nam je prikazana u ovom romanu nesrećna je na, tako tipično, balkanski način.

Glavni junak Gregor (kao i Krivokapić) rođen je sredinom osamdesetih godina minulog veka. Stekao je samosvesnost i moć dugotrajnog pamćenja taman kada je sazrelo vreme završetka radova na rušenju još jedne Jugoslavije u nizu. Gregorovo mlado, sedmogodišnje, telo, paralelno sa eskalirajućim nacionalizmima širom Juge, pogađa kancer. Za razliku od nacionalističkih kancera koji će u narednim godinama metastazirati u nekoliko nacionalnih balkanskih kao-država, telo junaka romana će uspešno pobediti i zaustaviti razvoj mrtvih ćelija.

Umesto rak-rana Gregor će sa sobom uvek nositi sinergiju trauma i lepih sećanja iz tog perioda. Gde god da ode, bilo da je u pitanju Francuska, Nemačka ili Albanija, gde će kao odrastao učestvovati u spisateljskim ili aktivističkim projektima, pratiće ga zlokobna senka najgoreg iz druge Jugoslavije. Bilo da je u pitanju pretendent na Jugoslovenski presto, citati vladike Nikolaja Velimirovića, izjave onih koji su pobegli od rata ili bede, reči pesmice u kojoj se priziva bog pravde… Gregor će uvek osetiti nelagodu ili blagu mučninu kada se suoči sa takvim stvarima.

Kroz fragmente sećanja glavnog junaka upoznajemo njegovu porodicu čija je istorija neraskidivo povezana sa istorijom (i mentalitetom) prostora na kojima smo osuđeni da živimo. Crnogorsko-hercegovačke grane njegovih predaka susrele su se kada je Gregorov budući tata upoznao Gregorovu buduću mamu. Gregor nam u albumu sećanja na svoje detinstvo pokazuje slike patrijarhalne porodice stenovitih (mentalnih) krševa, siromašne kako materijalno tako i duhom. Ljubav ili lične želje i potrebe su u ovakvim zajednicama ravne grehu (ili luksuzu koji ne mogu da priušte) koji se kažnjava izopštavanjem iz zajednice. Upravo zato je njihovo porodično stablo puno obešenih koji su spas od takvog (ne)života potražili na nekoj grani ili u alkoholu.

Posleratno preseljenje dela porodice u pitoreskne predele Vojvodine i naseljavanje u kuće netragom misteriozno nestalih folksdojčera neće ništa promeniti u njihovom poimanju sveta. Čak ni međudržavni ugovori koji su omogućili gastarbajterski tok ka bogatim Nemačkama i Švajcarskama neće uspeti da slome mentalni krš i stenovitu čvrstinu ustaljenih shvatanja. Gregorov otac, kao uzorno čedo svojih predaka, spas od nesrećnog života traži u alkoholu.
U takvom gnezdu odrasta mladi junak romana „Proleće se na put sprema“. A on samo želi nekoliko, za porodicu neshvatljivih i nemogućih, stvari. Želi da pleše, plete i voli.

Ako želi da živi, a ne samo da preživi, Gregor, poput kancera u detinstvu, mora da porazi duhovni kancer koji mu je u nasleđe ostavljen i da sam, na ostacima ruševina društva, države i porodice, postavi temelje sopstvenog života.
Ono što se možda može zameriti autoru jeste nedostatak hrabrosti da se o očiglednoj (homo)seksualnosti junaka govori na direktniji način. Tako da, kada su u pitanju, smokve u Skadru ili đakonije koje su mu bake spremale, autor ide do detalja, a kod pisanja o seksualnom odlazi u poetsko.

Takođe, što je već manir i osobenost debitantskih dela, autor je, na trenutke, i previše ličan kada su u pitanju ideologija, religija, ratovi, izbeglice… tako da od pripovedača postaje propovedač. Srećom po dobru književnost ovih trenutaka je malo, a Krivokapić sa lakoćom ponovo uskače u Gregorovu kožu.

„Proleće se na put sprema“ je šarmantno napisani sentimentalni i intimni roman, kaleidoskop kolektivnih uspomena iz osamdesetih i devedesetih godina, koji ima snagu da uvuče u taj zajednički emotivni svet i da od čitaoca načini saučesnika u „zločinu“ života u onome što je prethodilo i onome što je sada… ovde. U pitanju je i roman o jednom mračnom društvu, destruktivnom mentalitetu koji poput crne rupe guta sve što je životno, radosno i kreativno, makar to bilo ono samo. Neosporno je i da je Bojan Krivokapić veoma talentovani mladi autor koji ima potencijal da se u budućnosti razgrana do neslućenih književnih visina. Istovremeno, postoje šanse za neki sasvim suprotan put, a „Proleće se na put sprema“ je mesto račvanja, polazna tačka od koje Krivokapić ima šanse da krene u bilo kom pravcu.

Piše: Milan Aranđelović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.