Da li prisutnost gej likova u udarnim terminima na televiziji može doprineti povećanju tolerancije prema LGBT zajednici? Dok u seriji „Senke nad Balkanom“ imamo nekoliko gej uloga, u šou programu „Tvoje lice zvuči poznato“ učesnik skida kostim i protestuje što mora da imitira Končitu Vurst. Kako god to uticalo na zajednicu, činjenica je da seksualna orijentacija i rodni indentiteti različiti od heteronormativnog privlače pažnju.

Gej likovi nisu novina u domaćoj kinematografiji. U „Nije lako s muškarcima“, koji je klasičan porodičan film s popularnim glumcima, postoji lik Stanislava. Njega tumači profesionalni bilder, koga u jednom trenutku zatičemo pod šatorom u ljubavnom zagrljaju muškarca.

Jedan bilder nije imao problem da 1985. glumi gej muškarca, a biti gej je tada bilo kažnjivo zatvorom, ali je zato jedan bokser 2017. imao problem da na nekoliko minuta bude Končita Vurst, o čemu detaljno u ovom broju piše Nemanja Marinović u tekstu „Tvoje lice zvuči transfobično 2. deo“.

Paralela između Končite i Stanislava se nalazi u njihovom apsolutnom odstupanju od očekivanog. Stanislav je nabildovan, muževan lik i potpuno odstupa od svih stereotipa o gej muškarcima i upravo zato je njegova rola važna.

Dragojević maši, pa promaši

Kada je izašao film „Parada“ Srđana Dragojevića, očekivano je bilo da on opusti atmosferu. Možda je bilo previše naivno očekivati da jedno ostvarenje, koliko god popularano bilo, može išta da promeni, ali je bilo prilično razumno nadati se da u njemu neće biti stvari koje odmažu zajednici.

Glavni junaci „Parade“ su dva feminizirana muškarca, od kojih se jedan bavi organizovanjem venčanja, a drugi ima potpuno roze auto. Oni organizuju prajd i u tome im pomažu huligani. Problem je što objašnjenje za pomoć huligani ne nalaze u saznanju da gejevi treba da imaju ista prava, nego u činjenice da su im ovi učinili nekakvu protivuslugu. Imamo te jadne male gej ljude koji treba da čine dobra dela, kako bi im huligani dozvolili da žive?

Kad su Vil i Grejs postali deo istorije

Pre nego što ponovo izustimo onu da ne možemo očekivati da kinematografija bilo šta promeni, moramo se preseliti u Sjedinjene Američke Države. Tačnije do čuvenog Smitsonijan muzeja u Vašingtonu u kojem se nalaze i predmeti iz popularne serije “Vil i Grejs”.

– Činjenica da je serija u Muzeju američke istorije, govori da smo možda bili deo nečeg mnogo većeg nego što smo mislili – rekao je tvorac serije Dejvid Kohan.

Brojna udruženja su istakla da je ta serija verovatno učinila više za edukaciju o LGBT pitanjima nego što je iko ikada uradio. Glumac Šon Hejs koji je glumio Džeka Mekfarlanda, javno se deklarisao kao gej četiri godine nakon završetka snimanja.

Da društvo može da se menja dokazala je i američka televizijska kuća ABC, koja je početkom 2010. donela istorijsku odluku i prvi put objavila snimke istospolnog seksa u dnevnom terminu. Bilo je to u seriji „One Life to Live“, koja je s ekrana otišla 2012, nakon 11.136 epizoda i 44 godine postojanja.

Izlet Bjelogrlićevih rodi iz senke

Da i u Srbiji postoje gej ljudi podseća nas Dragan Bjelogrlić, koji u svojoj novoj seriji “Senke nad Balkanom” prikazuje kako je društvo izgledalo između dva rata. Dobili smo epizode u kojima shvatamo da su ljudi psovali i tada, što je Zdravko Šotra izostavio u ekranizacijama Mir Jam, pa smo stekli utisak da su ljudi na ovim prostorima govorili u stihovima. Dobili smo seriju koja prikazuje život kakav zaista jeste, bez preterane potrebe za romantizacijom prethodnih vremena, jer su se i tada ljudi opijali, drogirali, ubijali, varali. Postojale su i tada orgije, ljudi niskog morala, kriminalci, a postojali su i gejevi.

Ni sam nisam siguran kako je srpsko čeljade, zadojeno ruskim klasicima, bez uticaja zapadnih medija i američkih filmova uspelo da postane gej, ali Bjelogrlić pokazuje da je moguće. Pritom, nije on tu tek tako ubacio nekog gej lika, kako bi se po nekakvom ključu dodvorio eventualnim stranim producentima. Njegov gej lik je zaista postojao i bio je izuzetno važna i kompleksna ličnost.

„General Petar Živković (1879-1947) jedna je od najkontroverznijih figura u državi ‘troimenog naroda’ između dva rata. Ujedno jedna i od najmoćnijih jer je skoro čitavu karijeru, vojnu i političku, proveo u samom vrhu države, bio je komandant kraljeve garde, upravnik dvora, ministar unutrašnjih poslova, vojske i mornarice, kao i predsednik vlade“, navodi Dejan Stojiljković, koscenarista serije.

Stojiljković za „Blic“ piše i navode iz memoara Đorđa Karađorđevića, koji u obraćanju svom bratu Aleksandru aludira na homoseksualnost Živkovića.

Ono što piše polako se kroz seriju naslućuje, a pre svega kroz fotografije na kojima se Živković s dvojicom momaka nalazi u krevetu. Glumac Nebojša Dugalić, koji u seriji tumači lik generala, smatra kako je to samo jedan od slojeva Živkovićeve ličnosti i ne vidi nikakav problem u tome.

– Svi su znali da on ima drugačije seksualne sklonosti, čak i kralj Aleksandar Karađorđević. Međutim, o tome se nije previše govorilo, premda se znalo – kaže Dugalić.

Bjelogrlić je odlučio da o tome govori. Našao je sjajan ugao za tu priču. Prikazao nam je jednog potpuno nestereotipnog gej lika i to je učinio s mnogo stila i bez pretenzija. Iako bi, prema dosadašnjim epizodama, Živkovićeva homoseksualnost mogla bitno da utiče na tok serije, ona nema tu vrstu senzacionalističkog fokusa.
Podsetimo, nije prvi put da Bjelogrlić kao sasvim uobičajenu stvar ubaci gej lika u svoje ostvarenje. Prvi poljubac dva muškarca u srpskoj televizijskoj serije se desio u njegovom ostvarenju „Vratiće se rode“. Gej ljudi postoje i potpuno je logično da se u seriji koja ima na desetine likova, pojavi bar jedan gej. Ukoliko toga nema, reditelj i scenarista su negde pogrešili, nekog su u toj priči ispustili.

Srećom, Bjelogrlić nije jedini. Publika je u januaru ove godine u udarnom terminu na RTS-u videla i poljubac dva srednjoškolca u filmu “Pored mene”. Ni u jednom od ova tri ostvarenja gej likovi nisu bili u fokusu, ali su njihove uloge privukle pažnju. Medije je stalno zanimalo kako su glumci izneli tu rolu i da li su im intimne scene s muškarcima bile problem.

Brojni glumci nisu želeli uloge gej likova u „Pored mene“. Pritom su ti oni bili iz klase Mirjane Karanović, koja je bila kuma Prajda. Šta onda možemo očekivati od publike, koja nije učena toleranciji? Ona i nije ta na koje očekivanja treba da budu usmerena. Mnogo je važnije šta će po tom pitanju učiniti srpski scenaristi, reditelji i producenti. Možda im Bjelogrlić otvori oči, a možda svojim kvalitetom napokon baci u senku one koji su sebi dali za pravo da u temi drže hiljade ljudi samo zato što njihova seksualna orijentacija ne odgovara „tradicionalnoj srpskoj publici“, ma šta god ta ponižavajuća floskula značila, a u koju je fino zamotana homofobija.

Piše: Petar Paunović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.