Da li su savremene teretane gej hramovi ili igrališta rezervisana za alfa muškarce? Dilema je lažna budući da su upravo na ovom mestu strejt i gej muškarci najsličniji i najbliži jedni drugima. U svakom smislu.
Životni stil homoseksualaca je oduvek smatran dekadentnim. Avanturizam, spremnost na iznenađenja, izostanak svih uobičajenih pravila. Međutim, da li je zaista tako? Slika savremenog homosksualaca demantuje stereotipe o neurednom životu, menjanju dana za noć, haotičnosti. Za spartanski izgled neophodna su ista takva, spartanska pravila. Trend je planetarni, a pobunjenici protiv diktata odbačeni, osuđeni da izgube bitku pre nego što su je započeli. I, eno ih tamo, samuju u ćošku gej kluba, zevaju na margini, pokušavaju da se samozavaraju i ohrabre. Na kraju, obećavaju sebi da će od ponedeljka krenuti u teretanu.
Kakav je kalup? Metar preko ramena, razvijena slojevita leđa, ramena kao kugle, pločice na stomaku, definisane i što napumpanije grudi, moćne ruke, uzak struk, jake butine, nezanemareni podjednako razvijeni listovi. I ceo svet je u rukama vlasnika ove besprekorne armature. Podela na „definiciju“ i „masu“ igra i u gej svetu. Atletski tip građe koji podrazumeva da je svaki mišić izdvojen i naznačen trenutno je više na ceni, ali, među homoseksualcima, hipertrofija i dalje uživa poseban status. Volovski vratovi, ruke kao šunke, leđa koja traže dug pogled da bi bila obuhvaćena bez ostatka. Naravno, sve zavisi od ukusa i afiniteta ali veliko, jako telo koje nije samo „zgodnjičavo“ i vitko ne prestaje da inspiriše. Za onog koji bilduje pod parolom „masa je mama“, bio gej ili stejt, svaki novi kilogram je trofej ali i potvrda da uvek može još. Na izvestan način, za vežbače ovog tipa, reč je o putu bez povratka. Kada je zapravo dosta? To je pitanje bez odgovora. Bez obzira na sve stereotipe, ali najveći broj onih koji maštaju o tome da budu još veći i sve veći obično potvrđuje tezu da ovi momci, zaglavljeni među svom tom gvožđurijom, jure nešto sasvim drugo. Telo iz snova jednostavno nije garant zalečenja svih rana poput kompleksa inferiornosti, odsustva samopouzdanja, nezadovoljstva sobom. Kao recept za borbu sa sopstvenim slabim tačkama, štaviše, teretana je pogrešan put. Prvo na kauč ili kod gurua na meditaciju, a onda po člansku kartu u bilderanu. Sa većim i privlačnijim telom i očekivanja drugih su veća tako da se inače nesigurni momci izlažu još većem pritisku. Njihovo prelepo telo postaje njihova sopstvena zamka. Sasvim je drugačije sa onima čija je samoprocena na mestu i neokrnjena. Kod njih svest o sopstvenim vrlinama i manama, fizičkim adutima i nedostacima, nije devastirajuća i ne postavlja nikakve ultimatume. Oni zaista znaju kada je dosta.
Većina homoseksualaca koji nisu baš preterani zaljubljenici u sport, obično veterane beogradskih teretana saleću sa pitanjem – Za koliko vremena ću moći da se uradim? U samom pristupu leži greška. Oni su, baš kao i žene mučene celulitom, tankom kosom ili kilogramima, najverniji konzumenti i žrtve obmanjujućih optimističnih naslova u popularnim magazinima tipa „Savršni trbušnjaci do petka“. Da, sigurno ćeš do petka moći da uradiš na sebi sve što si zamislio i onda ti samo ostaje da izabereš majicu koja će što bolje prikazati tvoje sedmodnevno vajanje. I spreman si za izlazak u klub u subotu. Nažalost, ali potrebno je malo više vremena i mimo utešnih, ohrabrujućih refrena o „genetici“ i „doboj podlozi“ – dosta suza, krvi i znoja. Dobar izgled, bez obzira na to o kom tipu seksualnosti govorimo, povećava šanse za zanimljiviji i živopisniji seksualni i ljubavni život. Upravo tim redosledom. Reč je o famoznom prvom okidaču, o onome što ne može da ostane neprimećeno, a potom i propisno nagrađeno.
U našem vremenu, vizuelnost je najcenjenija a njena omiljenija forma nije, kao što se to obično misli, produkt i zamešeteljstvo moćnih industrija. Da, savremena industrija tela, zasnovana na farmaceutskoj industriji i industriji fitnesa, jeste ta koja nam kroji kapu ali formu je dao Mikelanđelo pre nekoliko vekova i ona i dan danas stoji u Galeriji umetnosti u Firenci. Za Davidove proporcije, savremeni muškarci bi žrtvovali mnogo toga, a uspeh u ovom pokusu, kao i u mnogo čemu drugom, zavisi od volje, snage karaktera i izdržljivosti. Izvolite, pokušajte. I taj san, takođe, nadilazi pitanje seksualnosti. U savremenim teretanama teško je razlikovati gej od strejt muškaraca posebno u trenutku najvećeg napora. U odlučujućem trenutku susreta sa teretom. Zbog toga pošalica, teretana-pederana, nije sasvim neistinita. Teretana se, danas, može smatrati i gej hramom i igralištem za grube dečake. Ni motivi, kao ni opsesivnost pristupa, ne podležu više nikakvom striktnom raslojavanju. Zdravlje, dobra kondicija, smanjenje težine jesu razlozi koji objedinjuju manjinu u svakom fitnes klubu. Potera za savršenim izgledom, odnosno ono što sjaji u očima vežbača dok posmatra svoje telo u ogledalu razmatrajući učinak ostaje afrodizijak nad svim afrodizijacima. Strejt i gej muškarci obično nemaju pojma o tome da su baš u teretani jedni drugima najbliži. To je jedna od najdominantnijih tački preklapanja u stilu, afinitetima, načinu života i stavu prema njemu. I jedan i drugi u tom istom ogledalu vide telo koje će prikupljati stotine pogleda.
Teretana je u svakom smislu neizbežni deo savremenog ritma i načina života. Pomodno mesto za relaksaciju i oslobađanje od, takođe pomodarski, obaveznog stresa, trend koji garantuje da će tako organizovan dan odgovarati popularnoj savremenoj koncepciji, rezervisanoj za uspešne, ostvarene a samim tim i prezauzete ljude. U teretanu se mora stići, kao i posle nje u saunu, a sve bi trebalo da bude začinjeno filozofijom zdrave ishrane, promerima i milimetrima, suplementima, preciznom gramažom. I to nas vraća početku priče koja ispituje dekadenciju u životu današnjih gejeva. U najvećem broju slučajeva, nema je ni u tragovima, zagubljena je između rasporeda treninga, popijenih i nepopijenih proteina, fobijom od ugljenih hidrata, konstantnim prepitivanjem pojasa posle kasne večere. Novi hedonizam podrazumeva ozbiljne korektive. Smisao za uživanje nije izgubljen, ali je obilno opterećen imperativom lepote bez koje čovek današnjice, gej, strejt, kakav god, ostaje bez svog najvrednijeg kapitala. To je suviše veliki rizik. Niko ne želi da ostane sam ili, preciznije, neprimećen.
Piše: Milan Nikolić
