Aleksandar Sič je mladi hrabri trans muškarac, fitnes trener i fizioterapeut koji krasi naslovnu stranu ovog broj Optimist magazina. Volim da kažem da je ovo najhrabrija naslovna strana Optimist magazina od kako postojimo. Njegov portret, osim naslovne strane Optimist magazina krasi i zidove Doma omladine Beograda gde je postavljena izložba Trans Balkan.

Trans muškarci nisu vidljivi koliko trans žene u Srbiji. Zašto je to tako?

Nažalost, ljudi često izjednačuju pojam trans žena sa izrazom “trandža”, što je pogrdni izraz za transvestite. Mnoge trans devojke se susreću sa ovom predrasudom i zbog toga su vidljivije, u negativnom svetlu. Kažem nažalost i mislim da je krajnje vreme da prestanemo sa time. Što se tiče vidljivosti trans muškaraca, nema nas mnogo koji smo spremni da govorimo o svom trans iskustvu, što doprinosi tome da ljudi uopšte nisu čuli za pojam trans muškarac.

Kako izgleda tranzicija trans muškarca u Srbiji? Na kom si ti trenutno koraku?

Ja sam završio tranziciju prošle godine, hirurškom intervencijom konverzije genitalija. Put do toga je dug, traje minimum dve godine, a počinje odlaskom kod psihijatra, postavljanjem dijagnoze F64. Nakon toga dobijamo oko godinu dana da se prilagodimo željenoj rodnoj ulozi. Kad se zadovolje ti uslovi, dobija se uput za endokrinologa, gde se nakon kompletnog sistematskog pregleda, uvodi hormonska terapija. Ona mora da traje minimum godinu dana pre nego što osoba postane kandidat za operaciju.

Koliko je istina da trans muškarci mogu da biraju veličinu svog penisa?

Nula posto. Postoje dve vrste operacije, tj. dve različite intervencije. Metoidioplastika je ona koju sam ja imao i koju ima većina nas, jer je pokriva fond za zdravstveno osiguranje. Ukratko, od materijala prethodnih genitalija prave penis, a dužina zavisi od rastegljivosti kože. Ni hirurg ne može pre intervencije da ti kaže centimetražu. Druga vrsta operacije je faloplastika, koja košta milion dinara i vrlo je invazivna. Penis konstruišu od kože, nerva i mišića koji skidaju sa leđa. Dobije se dosta realističniji rezultat, ali centimetraža opet u mnogome zavisi od anatomije pojedinca, kao što je visina osobe, stanje kože, razvijenost mišića od koga uzimaju graft. Jedno su želje, drugo su mogućnosti.

Kako vidiš odnos srpskih lekara prema trans osobama?

Moram da primetim da se u prethodnih nekoliko godina dosta toga promenilo na bolje. Kada sam ja krenuo u proces, doktori opšte prakse nisu imali pojma ni u kom rodu treba da mi se obrate, a kamoli šta konkretno da rade sa mnom. Sada su mnogo edukovaniji. Istakao bih da u Studentskoj poliklinici u Beogradu ima desetak trans osoba i svi smo vrlo zadovoljni tretmanom. Takođe bih iskoristio priliku da pohvalim svoju doktorku iz iste klinike, dr Tomašević. Više puta sam se nalazio u situaciji da ne znam šta dalje, da kod određenog specijaliste ne postoji termin, imao sam raznih administrativnih problema tog tipa i uvek je nalazila način da mi pomogne. Takođe, vrlo me poštuje, nikad mi se nije obratila u pogrešnom rodu i ima jako lep odnos prema svim trans pacijentima. To su stvari koje mnogo olakšavaju proces tranzicije. Što se tiče srpskog tima za osobe u procesu tranzicije (psihijatri, endokrinolozi, hirurzi), posavetovao bih im da porade na odnosu prema pacijentu, kada su u pitanju srpski pacijenti!

Kako vodiš odnos države prema trans osoba, naročito u svetlu novog Zakona o matičnim knjigama?

Drago mi je da je donet novi Zakon, mislim da će dosta značiti mnogim ljudima budući da se otegao prilično veliki red i dosta se čeka na operaciju. Činjenica da hirurška intervencija više nije uslov za promenu dokumenata trans osoba je veliki korak napred.

Koji podaci su trenutno u tvojoj ličnoj karti?

Sva dokumenta su sada na muško ime, polnom oznakom M i novim matičnim brojem (muškim).

Ti si imao veliku podršku majke, što često nije slučaj kod trans osoba. Da li tvoja majka možda razmišlja o aktivizmu i da pomaže drugim roditeljima trans dece?

Majka i ja smo izraziti introvertni, zbog toga, kao i zbog posvećenosti svom poslu, ne razmišlja trenutno o aktivizmu. Svakako je spremna da pomogne roditeljima druge trans dece, makar preko društvenih mreža.

Kako bi opisao ljubavni život trans muškaraca u Srbiji?

Postoji li to? Šalim se, ljubavni život svakog pojedinca je drugačiji, zato mogu da govorim samo u svoje ime. Svakako je nama za nijansu teži i komplikovaniji, ali ima ljudi koji mogu da razumeju i iznesu celu priču, ja nemam nekih većih problema kad je ljubav u pitanju.

Često pričamo o comming out-u kod LGB osoba, ali zaboravljamo da i trans osobe prolaze kroz taj proces. Kako izgleda comming out kod trans osoba i kada je trenutak kada se autuješ osobi koja ti se sviđa?

Comming out je kod svih LGBT osoba trenutak kada ti se ceo život promeni. Pogotovo trans osobama i to je nešto na šta treba biti spreman, psihički pre svega. Hm, svakoj devojci do sada sam se autovao drugačije. Gledam da to ne bude nešto dramatično, prvo provučem neku aktuelnu LGBT temu kroz razgovor, da vidim kakav je uopšte stav te osobe prema zajednici. Ukoliko je diskriminatoran, automatski se ohladim od te osobe, tako da nema ni potrebe da se autujem kao trans.

Da li te ožiljci na grudima odaju kao trans muškarca i da li ljudi uopšte znaju da to povežu?

Ne odaju me, ljudi ne znaju da povežu, uopšte ne razmišljaju na taj način. Često dobijem čudne poglede i pitanja da li sam nekad bio mnogo debeo, pa je to od operacije uklanjanja viška kože nakon što sam smršao. To pitanje baš često dobijem. Jednom prilikom me je na bazenu jedan deka pitao da li sam operisao srce ili pluća. Tako da, ljudi uopšte ne mogu da povežu ožiljke sa trans hirurgijom.

Da li je teretana tvoja opsesija? Koliko ti je važno da vežbaš, kao deo izgradnje identiteta?

Vrlo složena tema o kojoj bih mogao pisati satima. Ne bih rekao da je opsesija. Počeo sam da vežbam u pubertetu, zbog jake želje da promenim svoje telo. Dosta mi je pomoglo i psihički, da prevaziđem neke stvari i počeo sam da uživam u tome. Evo, završio sam DIF pre koji mesec i sada radim kao trener u teretani. Želim da pomognem ljudima da se promene i da se osećaju dobro u svom telu, baš kao ja sada.

S kojim predrasudama kad su trans muškarci u pitanju si se susretao?

Jedna od najvećih zabluda je da su svi trans muškarci strejt. To uopšte nije istina. Poznajem nekolicinu njih koji su gej ili biseksualni i to je skroz okej. Seksualna orijentacija je jedno, rodni identitet nešto sasvim drugo.

Da li je lakše biti trans u Novom Sadu ili Beogradu i gde trenutno vidiš sebe?

Ja sam iz Novog Sada otišao pre koji mesec. Firma u kojoj sam radio 4 godine je počela da dopušta fizičko i psihičko maltretiranje mene, a ja nisam želeo to da trpim. Isti ti ljudi su počeli da mi prave probleme i na ulici. To je trenutak kada sam definitivno odlučio da se preselim, mada sam Beograd zavoleo još kao klinac, dolazeći u posetu kod dede, koji je živeo na Vračaru. Ne mogu konkretno da kažem u kom gradu je lakše biti trans, jer sam ovde došao po završetku tranzicije. Na primer, na mom poslu trenutno niko osim direktorke ne zna da sam trans. Nemam potrebu da to krijem, ali do sada jednostavno nije bilo prilike ni potrebe da se kaže. Kada bude, reći ću. Tako da, meni je život u Beogradu trenutno mnogo lep i to je mesto na kojem vidim sebe trenutno.

Razgovarao: Predrag Azdejković
Foto: Aleksandar Crnogorac

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.