Aleksandar Crnogorac je fotograf koji je odgovoran za projekat Trans Balkan, izložbu koja je prvi put prikazana u Beogradu početkom 2019. godine i prikazuje trans osobe sa Balkana i njihove sudbine. Kako je vreme prolazilo projektu se priključivalo sve više i više trans osoba i nakon više od godinu dana od „premijere“ razgovaramo sa autorom.

Kako si došao na ideju da uradiš Trans Balkan izložbu?
Ideja stvaranja projekta Trans Balkan je u stvari bio proces. Prvu trans osobu u Srbiji sam upoznao 2010. godine, to je bila Likana. Par godina nakon toga sarađivao sam sa tada vrlo vrlo mladom Sonjom Sajzor na stvaranju Queeria kalendara 2012. godine, a par godina kasnije, kada je priča Helene Vuković dospela na naslovne stranice u Srbiji, i kada sam je i sam upoznao shvatio sam da želim dublje da se posvetim dokumentovanju priča trans ljudi. Inicijalno projekat je pokrivao samo zemlje ex-YU, ali brzo nakon prve izložbe u Beogradu u februaru 2019. godine, odlučio sam da proširim projekat kako bi pokrivao sve zemlje Balkana, od Slovenija do Turske. Tako da je razvitak samog projekta vrlo slojevit, baš kao i sam početak.

Koliko si trans osoba fotografisao do sada i kako si dolazio do njih?
Izložba koja je obišla region tokom 2019. godine sadržala je 34 portreta i to su sve osobe iz regiona bivše Jugoslavije sa kojima sam sarađivao u prvoj fazi projekta. U međuvremenu, fotografisao sam još oko 70 osoba iz šireg regiona Balkana, i te slike još uvek nisu izlagane jer je moj konačni cilj objavljivanje monografije projekta Trans Balkan koji će upravo sadržati sve osobe koje sam imao priliku da upoznam i sa kojima sam sarađivao protekle dve godine. Do ljudi sam uglavnom dolazio putem društvenih mreža. Naravno, što sam više poznanstava sklapao i sa ljudima iz same zajednice, i to mi je olakšavalo da doprem do novih osoba kojima bih ponudio saradnju. Obraćao sam se za pomoć i lokalnim i regionalnim LGBT organizacijama, kao i široj NVO zajednici koja se bavi pitanjima poput ljudskih i manjinskih prava. Ono sto je za mene bio vrlo dirljiv trenutak je upravo kada su sami ljudi počeli da mene kontaktiraju sa željom da i oni učestvuju i budu deo ovog projekta, to sam i tada i sada shvatio kao veliki iskaz poštovanja, i na tome sam im beskrajno zahvalan. Ceo proces stvaranja jednog ovakvog projekta jeste ponekada bio naporan upravo zato sto je veliki poduhvat za samoinicijativan projekat. Bilo je tu puno rada mimo samog slikanja, puno organizacije, logistike, pridobijanja poverenja ljudi koje sam kontaktirao putem društvenih mreža, pogotovo na samom početku. Takođe naravno finansijski aspekat projekta je bio težak, ali to je nažalost realna slika freelance dokumentarnog fotografa. Sam rad po sebi i pogotovo interakcije sa mnoštvo ljudi koje sam imao priliku da upoznam mi nikada nije bio težak, naprotiv!

Do kojih si zaključaka došao dok si radio na Trans Balkanu?
Što se tiče same trans zajednice i njenog položaja, generalni zaključak mi je da je vidljivost od ključe važnosti, iako je realno to samo prvi korak u mnogo dužoj i složenijoj borbi. Takođe, shvatio sam da je široka javnost mnogo otvorenija da upozna nešto novo kroz umetnost, i da je to dosta efikasan put informisanja ljudi kada su u pitanju neka i dalje još uvek nedovoljno shvaćene teme.

Koji će biti nastavak izložbe, šta dalje planiraš?
Nakon deset izložbi u regionu i šire tokom 2019, 2020. je dosta obećavala dok nas korona nije sve zaustavila! Nažalost, neka gostovanja poput izložbe u Rijeci u sklopu projekta Evropske prestonice kulture, kao i na prvom Balkanskom EU prajdu u Solunu su propala. Sve je i dalje dosta neizvesno, projekat je takođe bio pozvan u Bukurešt u septembru, kao i Dablin u julu, ali i to je sve sada pod velikim znakom pitanja. Moj glavni cilj vezan za projekta Trans Balkan je objavljivanje knjige , monografije projekta, tako da nameravam da u tome istrajem jer duboko verujem u važnost ovog projekta. Smatram da jedna ovakva knjiga ima veliku težinu pogotovo zato što je dokumentarne prirode i samim tim i realna slika.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):

0 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.