Poznate osobe, ljudi i ličnosti iz bilo koje sfere života jednom postanu po malo zaboravljene. Iza njih ostaju, dela, anegdote, fotografije da svedoče o njihovom postojanju. Fotografije su revolucionaran medij gde su svi na neki način živi, srećni ili tužni. Sudbina ovih predivnih fotografija je jako čudna, imala je svoj put od samog razvijanja, odrastanje, starenje i sada evo skoro posle 30 godina svog postojanja još je tu među nama. Dobile su vremenom uši i onaj starački miris, ali to je nešto što ne može izmeniti njihovu lepotu. Menjale su vlasnike, putovale, verovatno bile hvaljene i prohibitisane od strane neukih…
Jednog sumornog jesenjeg jutra su osvanule u plastičnoj kesi na tezgi Bajlonijeve pijace. Nekome očigledno više nisu trebale ili se neko plašio da će ih neko videti pa ih se rešio na najgluplji mogući način. Bacanjem u kontejner. Oko jednog posmatrača je uvidelo lepotu i prepoznalo lice već sada odavno pokojnog Vjerana Miladinovića Merlinke. Musavi Rom je tražio malo para za ovo veliko parče LGBT istorije koje nam je nedostajalo. Ko zna kuda će se dalje nastaviti njihov put, jer one su sada dobile krila i niko ih ne može zaustaviti niti vezati u zaborav. Snimio ih je neki vrlo talentovani fotograf N. Nikolić koji je u Vjeranu prepoznao lepotu akta i ovekovečio je. Beograd je još lepši na njima jer ga krasi ovaj akt. Beograd je na svim pozadinama ovih fotografija i vidi se ta neraskidiva nit i povezanost koju su imali Vjeran i Beograd. Hvala gospodinu fotografu na tome jer je uspeo da nam predstavi i da nam donese Merlinku na jedan drugačiji i do sada nikada i nigde viđeni način.
Autor teksta I.K.J. zadržava pravo da su neki delovi teksta plod samo njegove mašte…
Fotografije su u privatnom posedu: Ivan (Konstantin) Jovanović
Fotografije su nastale 1985. i 1986. godine.
Autor: N. Nikolić
