Napadači su uzeli betonske kocke od radova u toj ulici i počeli da me gađaju njima. Tako zvuči priča jedne od tri trans* osobe koje su napadnute u prve tri nedelje maja u Beogradu. One su pokazale sve jezive strane sistema, ali i društva u kojem živimo.

Šta bi trebalo da se desi da prekinete svoj obrok na pola i ustanete s namerom da prebijete neku osobu? Upravo to se dogodilo 8. maja u piceriji na Trgu republike, kad je čovek zamolio druga da mu pridrži parče pice, kako bi on napao Lelu i njene dve prijateljice. U tom trenutku niko od zaposlenih nije pomogao, ali je policija odmah reagovala.
Na mesto događaja su došli policija i Hitna pomoć. Nakon što su joj sanirane povrede, prevezena je u Policijsku stanicu Stari Grad u kojoj ju je čekao načelnik, kako bi dala izjavu. Takav tretman i reakcija policije nisu čest slučaj, a verovatno je takva reakcija usledila, nakon lošeg postupanja prema trans* žrtvi, samo nedelju dana ranije.
Tog 29. april se dogodio napad koji je mogao da bude završen i smrću, smatra Vesna Zorić, predsednica udruženja „Egal”. Tada su petorica muškaraca zlostavljali Leonu, nakon što je izašla iz jednog noćnog kluba oko pet ujutru. Sve je krenulo psovkama, verbalnim napadima i pretnjama, a onda počinje guranje i udaranje pesnicama.

Nakon što je pala na zemlju, poput čopora su počeli da je šutiraju, a onda je pokušala da izađe iz situacije, već krvava i s posekotinama. U jednom trenutku joj ispadaju torbica i telefon, a kada pokušava da ih podigne, nasilnici počinju da je gađaju betonskim kockama, koje se tu nalaze zbog radova u ulici.

„Ne vozimo transvestite, pedere i krvave!”

Leona uspeva da se dočepa taksija, ali umesto da joj pruži pomoć, odnosno odradi svoj posao i klijenta preveze od tačke A do tačke B, vozač dodaje gas i odlazi. Dok pokušava da uđe u drugo vozilo, taksista je gura napolje, a napadači izvlače iz auta.

„Taksista na moje molbe kreće i posle 40-ak metara zaustavlja vozilo i izbacuje me u Ulici carice Milice. Nije hteo ni policiju da zove niti da me vozi uprkos svim mojim molbama“, opisala je Leona.

Pošto „junak“ ne može bez svite, odmah dolaze i njegove kolege, voljne da pokažu svoju transfobiju. Tada jedan od njih izgovara: „Ne vozimo transvestite, pedere i krvave“.

Svi znamo da je takva izjava protivna Ustavu, ali ovde postoji mnogo širi problem. Zamislite da vas neko prebije ili da slučajno posečete, a taksista umesto da vam ukaže pomoć, kaže da vas ne prima jer ste krvavi. Očigledno su nekome presvlake vrednije od života.

Srpska policija rasvetljava ubistvo Kenedija

Međutim, Leonina tortura se tu ne završava. Stiže do kuće uz pomoć osobe koja je zaustavila taksi. Nakon što se okupala i presvukla odlazi u Policijsku stanicu Stari grad. Umesto da profesionalno uzme izjavu, policajac postavlja pitanje: „Šta ti treba da se tako oblačiš?“

Nakon što je učvrstio stereotipe o svojoj profesiji i na brzinu sastavio zapisnik, on Leonu šalje u Urgentni centar. Lekar konstatuje prelom zgloba desne šake i posekotine. Kada se vratila u policiju da preda izveštaj, doživljava peto zlostavljanje, za svega nekoliko sati.

„Sad su praznici, i za vreme njih nećemo raditi na prijavi. I Kenedi je ubijen pa se još ne zna ko je kriv“, izgovara dežurni policajac.

Dakle, svi vi koji planirate da nekog ubijete, pokradete ili izvršite bilo koje drugo krivično delo, birajte praznike, jer policija tada ne radi.

„Leonin slučaj je vrlo važan jer je ceo aparat zakazao. Od policajca koji nije dobro uzeo izjavu, tužilaštva koje nije moglo da reaguje, taksista koji neće da prevezu žrtvu i dodatne viktimizacije tokom čitavog tog procesa“, kaže Vesna Zorić.

Treći napad se desio 16. maja, kada je pevačicu Natašu Mazu na Banovom brdu napalo desetak pripitih mladića. U tom slučaju je policija odmah stigla i Maza je u tom trenutku dala izjavu i pokazala ko su napadači. Tokom uzimanja izjave mladići su i dalje dobacivali, a policija na to nije reagovala.

„Napadači su uvek mladići i oni su uvek u grupama, što je strašno. Još strašnije je što se to dešava u centru grada gde se nalazi gomila stranih predstavništava i institucija. Šta onda možemo da očekujemo u nekim lokalnim sredinama“, pita Zorić.

Četvrti slučaj ostao u četiri zida

Ona otkriva da se nisu desila samo ova tri slučaja u toku tri nedelje. Njima se javio i gej momak s Vračara, koji je napadnut jer su nasilnici pretpostavili da je on trans*. Taj dečko nije bio spreman da prijavi policiji slučaj, ali ga je prijavio „Egalu“ i Zorić nam pokazuje njegove fotografije kao dokaz o napadu. Međutim, on nije jedini. Za mnoge slučajeve nikada ne saznamo, jer se žrtve boje da ne izgube posao ili porodicu, ali postoje pozitivni pomaci na tom polju.

„Slučaj major Helene je osnažio zajednicu i sada su prijave nasilja mnogo češće, što pokazuju i ova tri slučaja u kojima su žene otišle u policiji i prijavile slučaj pod imenom i prezimenom. One su čak spremne i da podnesu privatne tužbe, ukoliko policija i tužilaštvo ne odrade svoj posao kako treba“, kaže Zorić.

U tužilaštvu sve stane

Čudno je što policija u okviru svoje službe ima i oficira za vezu s LGBT zajednicom, koji je dobio nagradu „Duga“. Takođe, organizacija Labris s njima sarađuje i obučava ih za rad s LGBT osobama, a izdali su i priručnik za policiju, koga očigledno „momci u plavom“ nisu pročitali. Međutim, s policijom Zorić uspeva da se izbori, ali stvari stanu čim se pređe na viši nivo i treba da dođe do presude.

Tužilaštvo je stvar kojom će se „Egal“ baviti u narednom periodu, jer čak i kad policija dobro odradi svoj posao, u tužilaštvu sve stane. Ili im slučajevi zastare ili završe kao onaj Mladena Obradovića o kome je „Optimist“ već pisao (broj 33), koji je nakon višegodišnjeg suđenja oslobođen, jer tužilaštvo nije našlo dokaze.
„Jedan od retkih slučajeva koji je brzo i dobro rešen jeste onaj u kome su pretukli i opljačkali Borisa Milićevića. Verovatno je od značaja bio njegov politički i aktivistički angažman, kao i to što je javna ličnost. Nažalost, u većini slučajeva je tužilaštvo nezainteresovano i daje neku vrstu podrške nasilnicima, jer ih ne kažnjava“- zaključuje Zorić.

Zbog svih slučajeva, ali i sistema koji ne reaguje ili to radi loše i tromo, u trans* zajednici se govori da je otvorena sezona lova na transice. Kada će ona i kako biti završena to ne znamo, jer za sada od policije imamo samo obećanje ministra policije na Tviteru, ali ako oni i urade posao, to ne znači i da će slučaj biti rešen.

Piše: Petar Paunović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.