Da se ne lažemo, i u slučaju našeg i vašeg Optimista kada je o predstavljanju novih knjiških izdanja sa queer tematikom počesto je daleko lakše napisati sam tekst nego iznaći temu i povod za tekst. Neretko ta potraga se izmeće u mikroskopski lov na katkad i blede tragove queer motiva i elemenata, uz kao dan jasnu istinu da oni ipak ne igraju značajnu ulogu u suštini dela i krajnjeg utiska koje predstavljene knjige ostavljaju na čitateljstvo. Srećom, ovog puta imamo čist zicer, odličnu knjigu koja predstavlja značajnu stavku u istoriji queer književnosti.

Pre par sedmica u premijernom prevodu na srpski jezik stigao je roman Fejdaut Džozefa Hansena. Fejdaut je na prvi pogled starostavna (prvo, američko izdanje datira još iz 1970. godine) detektivska misterija, doduše, sa i za ovu priču ovde i za krajnje osobeno mesto koje je Hansen držao u američkoj književnosti značajnim otklonom od kanona i šablona. A već sama Hansenova biografija predstavlja izrazito unikatnu pojavu – ovaj autor, ponajpre pesnik ostaće upamćen prvenstveno po serijalu kriminalističkih romana u kojima je glavni junak Dejv Brendsteter, privatni istražitelj koji radi za osiguravajuću kompaniju, ali priča o Hansenu intrigantna je i na privatnom ali i širem planu. Naime, Džozef Hansen bio je deklarisani homoseksualac u gotovo pola veka skladnom braku sa (takođe autovanom) lezbijkom, a Hansen je tokom braka održavao i dve dugovečne gej veze, dok je njihova kćerka docnije promenila pol.

Ipak, dobra okolnost je što se upravo izrečeno da zadržati u tom širem fonu priče o Hansenovoj posebnosti pošto se već na uzorku Fejdauta, prve u serijalu od deset knjiga sa istim glavnim junakom, da uveriti da je Hansen bio vrstan poznavalac žanra kriminalističke proze, a da pominjani otklon savršeno skladno funkcioniše unutar obrazaca koji su već par stotina godina unazad dominantne u tom odeljku žanrovske i šire shvaćene književnosti. Da ne okolišamo više, glavni junak, narečeni istražitelj Dejv Brendsteter je deklarisani, pa uz to muževni i mačistički orijentisani homoseksualac. Fejdaut (prevela Branislava Erak, objavila kuća StudioLeo) predstavlja Brendstetera u krajnje delikatnoj životnoj fazi – osim što će morati da kako zna i ume reši prilično zamršen slučaj sumnjivog samoubistva mnogovoljenog radio-voditelja u gradiću u unutrašnjosti, Brendsteter je primoran da iznađe način da preboli smrt dugogodišnjeg, vernog i voljenog partnera s kojim je par decenija delio dobro i zlo, ali i krov nad glavom.

Da zabune ne bude, ovde se ne završava priča o queer motivima i elementima u ovom romanu, budući da Hansen mudro, pažljivo i krajnje literarno učinkovito na samo 174 stranica teksta Fejdauta prepliće pomenutu Brendsteterovu istragu i njegovu patnju usled smrti voljenog. I šta više, Hansen je uverljiv u ta oba aspekta priče – Fejdaut je, čak i kada ga sagledavamo mimo tog i za to i za ovo naše nazovi – slobodarsko vreme atipičnog queer (pod)konteksta, je odlična krimi-misterija, čiji autor vešto koristi konvencije žanra i baštinu prethodnika (najočitija nadahnuća u ovom konkretnom slučaju su velikani Čendler i Hemet) i novopridošle postavke, koje mahom proističu iz filmske naracije, ali ovaj roman ne gubi ni na upečatljivosti ni na sveukupnoj literarnoj vrednosti u segmentima u kojima Hansen suptilno, odmereno ali i bezrezervno emotivno prikazuje Brendsteterovu nesnađenost i sluđenost nakon smrti partnera.

Osim toga, tu se ne završava priča o queer aspektima ovog romana jer je Hansen tu, u drugim krakovima priče znalački inkorporirao jasan i jetak osvrt na širi društveni kontekst kada su queer pitanja i prava po sredi, te Fejdaut u tom drugom ili trećem pripovednom planu biva i rečit i važan doprinos izučavanju i kulturi sećanja na istoriju privatnih života queer populacije. Za one, pak, kojima je na prvom mestu do kvalitetne kriminalističke, neka bude kristalno jasno – Fejdaut je vanserijski uspeo primer i izdanak žanra. Misterija je sočna, intrigantna i odvažno razgranata, likovi izrazito zanimljivi i uverljivi, tempo pripovedanja izvrstan, odnos prema baštini i kanonima promišljen i konsekventan, a Hansen ovde čak uspeva i da postigne primetnu napetost unutar pojedinačnih poglavlja i segmenata, što je polazilo tek malobrojnima među najveštijima, poglavito, već pominjanima Hemetu i Čendleru.

Dakle, imamo pobednika – toliko traženi i toliko redak zajednički sadržatelj, delo koje u sebi nosi veliki potencijal da bude mesto susreta zadovoljnih čitalaca pridošlih sa raznorodnih strana, onih koji ljube kriminalističku prozu starog ali i najboljeg kova i onih koje na prvome mestu mami i zanima literatura sa jakim i smisleno upotrebljenim queer sadržajem. A ide leto a sa njim nestaje i ono malo iole uverljivih izgovora što ne čitamo onoliko i ono što bismo (navodno) voleli. Vrdanja ne može biti – za početak, Fejdaut u šake!

Piše: Zoran Janković

0 Shares