Tema o kojoj se ovog proleća, mnogo polemisalo u Srbiji je rođenje sina Milice Đurđić, partnerke Ane Brnabić. Dok su jedni čestitali premijerki, drugi su se pitali šta li po zakonu ove države, Ana može biti malom Igoru s obzirom da Srbija ne priznaje istopolne zajednice i ne dopušta im usvajanje dece. Jedni su zaključili da je bitno šta joj je to dete po srcu. Drugi joj pak zamerili da ona dosad ništa nije postigla da se ti zakoni promene i da će, ako se, daleko bilo, njenoj partnerki nešto desi, Ana izgubiti pravo da bude staratelj detetu i da ga viđa.

Konzervativni deo zemlje ima dobro poznate stavove po ovakvom pitanju, ali to neće biti tema ovog teksta već nešto što nije toliko vidljivo van LGBT zajednice. Reč je o tome da tema roditeljstva, više nego ijedna druga stvara raskol između muških i ženskih gejeva koji žele da se ostvare kao roditelji. Pa tako lezbejke imaju jedan interes, a gejevi drugi i to takav koji se sa lezbejskim interesima kosi.

Ta kosidba je mnogima van LGBT zajednice prilično nepoznata i nejasna. Neupućeni misle da su interesi cele LGBT zajednice manje više isti. I one i oni žele prihvatanje, pravo na brak, sigurnost, ravnopravnost sa heteroseksualcima, a znamo i to da se zajedno vrlo lepo druže zagrljeni na paradi ponosa.

Ali kada se otvori tema gej roditeljstva, primetno je da, i u LGBT grupama i na društvenim mrežama i tokom raznih seminara i druženja uživo, dolazi do razdora. Osnovni problem leži u tome što lezbejkama koje su uz to i radikalne feministkinje, odgovara sistem u kome klinike za vantelesnu oplodnju (VTO) neće tražiti da žena koja dolazi da započne proces, za sobom povede i muškarca.

Najviše bih volela – napisala je G, koja u srednjim tridesetim – da i u Srbiji VTO klinike primaju i žene same. Ja bih došla, odabrala seme anonimnog donatora koga bih izabrala iz kataloga i tako započela proces. U tom slučaju dobila bih dete koje bih gajila zajedno sa svojom partnerkom i to je to – zaključila je i dobila more lajkova, mahom od drugih žena članica iste LGBT grupe.

– Lepo si to rekla ali ja na žalost ovo ne mogu da lajkujem – napisao je ispod N, četrdesetogodišnji gej muškarac iz okoline Beograda. – A neće ni ostali muški članovi koji su postali roditelji, a u ovoj su grupi – označio je N. čak pet momaka i time ih pozvao da se priključe diskusiji.

– U čemu je problem? – pitala je G.

– U tome što je svaki od nas šestorice postao otac baš zato što zakon u Srbiji ipak neguje i kult očinstva pa je, zarad interesa dece da imaju i očeve, primorao žene da sa sobom na kliniku povedu i muškarca – bio je iskren i pojasnio da su, od njih šestorice, trojica decu dobila sa lezbejkama, a preostala trojica sa strejt ženama koje nisu imale partnere, a bile su u dobu znanom kao „zadnji voz“. Od to šestoro dece, čak petoro je dobijeno putem VTO procesa, a samo jedno prirodnim putem.

– Ja svoje dete volim najviše na svetu – nastavio je N. – Donelo mi je mnogo sreće. Da je postojao zakon da žena na kliniku ode sama, moja prijateljica ne bi pozvala mene da krenem sa njom. Ne bi i meni dala šansu da postanem otac pa ja sada ne bih imao ovog slatkog anđela – postavio je sliku sebe sa ćerkicom koja ga nasmejana grli.

– Momci čekajte malo – umešala se I. Članica LGBT grupe u kasnim tridesetim. – Ja recimo nisam zainteresovana da rađam. Međutim to želi moja partnerka. Ona bi detetu bila majka, a ja nešto kao otica.

– Otica? – upitao je neko.

– To bi bila hipotetička reč za oca u ženskom rodu. Dakle dva roditelja i to je to. Treći, a i u praksi i četvrti, kao partner od trećeg, je nešto što nam nije potrebno. Komplikuje stvari. Ako je tu i taj biološki otac koji želi dete da uzme vikendom, ko sam onda ja? Moja je uloga marginalizovana a to mi se ne dopada. Bolje je da mi partnerka odabere anonimnog donatora i da s tom muškom stranom završimo.

– Hoćeš da kažeš da je bolje da dete ima biološkog oca, donora čije gene nosi, ali koga nikad neće upoznati, čije ime nikad neće znati i čiju emociju nikad neće osetiti? To je dakle manje zlo nego podeliti roditeljstvo s gej prijateljem koji će to dete voleti, vikendima voditi u luna park i restorane, biti kakva takva očinska figura i detetu sve vreme finansijski pomagati? – provokativan je D. gej iz srednje Vojvodine.

– Ja ne bih na to pristala – izričita je I.

– U redu drage lezbe, to su vaši interesi, ali nemojte onda nas gejeve terati da podržimo ono šta nas tek i dibidus udaljuje od šanse za očinstvo. Mnoge radikalne feministkinje htele bi da, u poljima gde su muškarci u prednosti, kao što je fizička snaga, civilizacija uradi izjednačavanje polova. Gde god vas nema dovoljno insistirate na kvotama. A sa druge strane, tamo gde su u prednosti žene, kao što je rađanje, privilegije ostanu. Čak se i prodube. Zašto žene sa muškacima ne bi bile solidarne oko roditeljstva? Zašto i da tu civilizacija ne postavi neke kvote i isforira i mušku roditeljsku figuru do tačke ravnopravnosti?

– Čekajte malo. I vi gej muškaci isto možete da postanete roditelji preko surogat majki. Od gejeva to su uradili Elton Džon i Riki Martin. Od strejtera fudbaler Ronaldo – napisala je S, mlada biseksualka iz Pančeva, a interesantno je da su na njene reči najviše negodovale druge žene iz grupe.

– Kako možeš da spominješ surogat majčinstvo kao rešenje ičega? To je zloupotreba siromašnih žena. Neka sirotica bez prebijene pare i perspektive, najčešće iz trećeg sveta, nosiće bebu devet meseci, a to dete kasnije neće ni videti. Šta je to? Svođenje žene na ulogu rasplodne krave? – ukorila je dvadesetogodišnju S, nešto starija članica u grupi, čije ime počinje na M.
Interesantno da je dobila podjednako lajkova od oba pola.

– Em što nijedan od nas nema lovu kao Elton, Riki i Ronaldo, em se ja stvarno slažem sa M. da je surogat majčinstvo svođenje žene na rasplodnu kravu – napisao je N. Ali isto tako bi i anonimne muške donore mogli definisati kao rasplodne bikove. Zar ne? – upitao je.

– To je drugo – nadovezala se jedna članica sa naočarima na profilnoj slici. – Donor ne nosi dete devet meseci. On to završi za pet minuta u bočicu.

– Pa i ne zaradi kao surogat majka već dvadeseti deo – neko je pojasnio.

– Ok žene. Jasno je da hoćete nezavisnost u odnosu na muški pol povodom rađanja. Stoji argument da su tri ili četiri roditelja komplikovanija stvar u odnosu na dva roditelja, iako sam ja imao baš četiri roditelja: majku, oca, maćehu, i očuha pa mi nije mnogo smetalo, ali da je moja prijateljica s kojom imam decu tako razmišljala, ja ne bih imao ovo – stavio je izvesni J. sliku sa blizancima. Vaši interesi nisu i naši. Po nama, muškim gejevima, očinstvo je bitno i lepo. Bar vikendom i praznicima. Sve ste primetile da skoro nijednom od nas nije cilj da vaš pol marginalizujemo. Ja mislim da je detetu potrebna i majka. Dovoljno je što se ne bunimo ako je zajedničko dete s vama i partnerkama, ali tražiti od nas da podržimo samo mušku donaciju sperme, ali ne i prisustvo, je previše. Gde smo mi u sistemu koji zagovarate? Gde je naša šansa? Gejeva je više nego vas. Mnogi imaju novca. Neki su jedinci čije će se loze ugasiti ako se ne ostvare kao roditelji. Mnogi silno žele decu, a jedini način je da nađu lezbejsku ili strejt drugaricu s kojom će to roditeljstvo podeliti. Ako sistem forsira samo vaš pol kao dovoljan, mi od potencijalnog očinstva možemo samo da se oprostimo. – pojasnio je.

U dalju polemiku uključilo se dosta njih. Muškarci su mahom tvrdili da će ispasti budale ako slede lezbejske, a ne svoje interese. Neki su zaključili da gej muškarcima uopšte i ne odgovara da se patrijarhat totalno uruši već samo delimično jer su gejevi ipak imali velika prava u pojedinim patrijarhalnim društvima kao što je bila civilizacija antičke Grčke.

Zatim se u grupi pojavila i D. lezbejka koja je dete dobila baš sa N. koji je polemiku i započeo.

– I da je tada bilo moguće da dobijem dete sa anonimnim donorom, ja bih se opet odlučila za mog najboljeg prijatelja N. Prvi razlog je taj što mi je on pet godina bio lojalan. Za tih istih pet godina promenila sam čak tri partnerke. Tako sam i nastavila u godinama s detetom. N. je uvek bio tu kad treba. Partnerke su se opet menjale. Ja na N. nemam zamerki, a pošto nam je dete muško, značiće mu i ta očinska figura. Iako gej on je sportista, muževan, obrazovan, finansijski dobro stoji. Mislim da je muškom detetu potreban i otac. Naravno da bih volela da nađem partnerku koja će živeti sa mnom i sinom, ali ne vidim što bi joj N. smetao. Ona se ionako ne može nazvati ocem već roditeljem 2. Termin otica je smešan. Tri ili četiri roditelja? Šta fali. Ako mi sami nismo konzervativni po pitanju polova, što bismo po pitanju brojeva. Što neko reče mnogi od nas imaju baš četiri roditelja u varijanti da imaju oca, majka, očuha i maćehu, tako da kvartet roditeljstvo nije ovde ništa novo.

– Dakle imamo i lezbejku koja je igrala na mušku vodenicu i usvojila pravila patrijarhata o neophodnosti muškaraca? – pecnula ju je I, a zatim se u raspravu uključio i sredovečni gej koji je na strani žena.

– Ama kakvo roditeljstvo gej muškaraca? To je glupost na koju treba zaboraviti. Materinski instinkt je ono što postoji, a očinski nešto što nikad nije dokazano. A ako ga i ima, on se može sputati u sebi. Ja nemam potrebu da imam malo dete, a kad budem ostario naći ću nekog mladog, možda od svojih roditelja odbačenog geja, kome ću da prepišem stan u zamenu za njegovu brigu o meni. – jasan je Z.

– Samo briga a? – pecnuo ga je D. Na šta je Z. Odgovorio: – Da. Samo briga. Seksualnost mi u tim godinama neće biti potrebna. Valjda.

Raspravu u kojoj je postalo evidentno da interesi muškog i ženskog dela LGBT zajednice ne mogu nikako da se poklope završio je R. mladi student medicine.

– Ako mogu da pojasnim moje viđenje. Boriću se i za to da žene smeju i mogu same, bez muškaraca, da dolaze na klinike za VTO i započinju procese oplodnje i da se njihove partnerke priznaju kao roditelj bilo s brojem 1, 2, 3 ili 4, ali i za to da žene koje muževe nemaju, decu ipak dobijaju sa svojim znanim muškim prijateljima. Ne sa bočicom anonimca.

– Kontradiktoran si! – replicirao mu je izvesni A. I dobio mnogo lajkova.

– Nisam. Objasniću i zašto. Ne savetujem ja da žene odabiraju gej prijatelje za očeve svoje buduće dece zbog solidarnosti. Ne ni zbog neophodnosti očinske figure. Pa naročito ne zbog finansijske pomoći, a niti zbog toga što je lepše da dete ima neki kontakt i primi emociju od biološkog oca čije gene nosi. Razlog je mnogo prostoji i praktičniji. Procentualno su veće šanse da do trudnoće dođe ako ste dovele muškarca na lice mesta, sa spermom koja će biti sveža u poređenju s varijantom anonimnog donora. Prvi faktor je vreme. Donori ne dolaze svaki dan u banku sperme već jednom u pola godine. Što je vreme davanja dalje od vremena početka procesa manje su šanse. Drugi faktor je zamrzavanje, treći odmrzavanje. Sve su to procesi koji smanjuju verovatnoću i to ne samo za nekoliko procenata. Klinike u svetu – R. je priložio i linkove – ističu da je anonimno donatorstvo rešenje za parove u kojima su muževi plodni 0%. U tom slučaju da. I jeste za par i njihovu slogu bolje da se ne zna ko je dao seme umesto sterilnog muža. Prema 0% svaka varijanta je uspešnija. Međutim, ako žena prosečne plodnosti, mlađa od 38 godina, dovede druga takođe prosečne plodnosti, mlađeg od 50, ako se proces uradi za nekoliko sati, čak triput će šansa biti veća da do trudnoće dođe – istakao je.

– Šta to znači u praksi? – upitala je mlada S.

– Ako me povedeš na kliniku za VTO, šanse da zatrudniš su 40%. Na žalost VTO nosi mnogo pobačaja, čak polovinu, pa je šansa da rodiš dete 20%. Svaki peti put, odnosno svake pete godine jer se, zbog rizika po ženino zdravlje, VTO uglavnom radi samo jednom godišnje.

U varijanti sa anonimnim donorom, uz faktor vremena, zamrzavanja i odmrzavanja, zatrudnećeš u svega 13 % slučajeva. To je daleko manje od 40 %. Uzmemo li i pobačaje u obzir, dobijemo svega nešto više od 6 % šanse da se dete rodi. Dakle svaki petnaesti put ili na petnaest godina pokušavanja, jednom. Ne smemo prevideti da su mnoge žene posle deset i više pokušaja zadobile, nimalo lake zdravstvene probleme. Neke čak i tumore. Čak i da tih zdravstvenih problema nema, petnaest pokušaja, u kome svaki nosi minimum trideset inekcija kao pripremu ali i obavezno još toliko inekcija sa estrogenima i možda još toliko da organizam ne odbaci plod koga percipira kao strano telo, dolazimo da je višegodišnje pokušavanje jedan veoma mučan i pakleni proces za ženu a sa neizvesnim ishodom. Ako je već tako zašto ne preporučiti varijante koje će doneti najveću šansu za uspeh i najmanji zdravstveni rizik za ženu? – upitao je R i u par poruka ispod stavio linkove koji potvrđuju njegove teze. Po njegovoj prognozi, stvari će se u narednim godinama i decenijama popraviti, ali će odnos uspešnosti najverovatnije i dalje ostati 1:3, verovatno do kraja ovog veka. Time se, uz more lajkova polemika o VTO okončala. Primirje između lezbejki i gejeva željnih roditeljstva je uspostavljeno, a i učinilo se da je akterima diskusije, sve postalo jasno.

Piše: P. T.

Više tekstova iz Optimist magazina broj 47:

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.