ERA – Savez za jednaka prava LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu i Turskoj je regionalna asocijacija koja deluje u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Sloveniji i Turskoj sa sedištem u Beogradu. Misija ERA-e je da podstakne pozitivne promene u društvu, promoviše i zagovara ljudska prava LGBTI osoba, omogućava regionalnu saradnju, kao i da obezbedi resurse i poveća kapacitete LGBTI pokreta na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Razgovarali smo sa izvršnim direktorom Amarildom Fecanjijem.

Koliko članica ima ERA i ko su one?

Savez ERA ima 59 organizacija članica, dok je još 4 organizacije trenutno u procesu odobrenja članstva. Članstvo je prilično raznovrsno, i obuhvata različite tipove organizacija koje se bave unapređenjem položaja LGBTI osoba: postoje formalne i neformalne LGBTI grupe, registrovane i neregistrovane LGBTI organizacije, male grassroot organizacije, kao i one koje su veoma velike i razvijene. Kada je reč o vrsti posla kojom se bave i strategijama koje koriste, i tu postoji mnogo raznolikosti. Uz organizacije sa sveobuhvatnim pristupom celokupnom LGBTI spektru identiteta, mnoge organizacije članice rade posebno u oblastima kao što su trans prava, interseks prava, prava lezbejki, biseksualnih i kvir žena, prevencija zločina iz mržnje i pravna pomoć u slučajevima nasilja i diskriminacije, prava LGBTI roditelja i njihove dece, kao i roditelja i rodbine LGBTI osoba, zatim pružanje zdravstvenih usluga, uslugama GMT osobama koje žive sa HIV-om, kao usluge u domenu obrazovanja, LGBTI skloništa, drop-in centara, ali i organizacije koje se fokusiraju na LGBTI kulturu, umetnost, sport, medije, organizacije Prajd povorki… Raznolikost koja postoji u LGBTI pokretu u našem region je naša snaga, i zajedničkim strateškim pristupom možemo učiniti mnogo više nego pojedinačnim naporima, kako na nivou čitavog regiona, tako i u svakom od zemalja.

Na vašem sajtu piše da želite da promenite institucionalne, političke i društvene odnose prema LGBTI ljudima. Kako?

ERA je osnovana i ovlašćena od strane svojih članica da istraži, identifikuje i iskoristi sve postojeće mogućnosti, i da zajedno sa članicama radi na unapređenju položaja LGBTI zajednica u našem regionu. Kao takva, ERA radi na izgradnji mostova i stvaranju mogućnosti za naše organizacije članice kroz vrlo specifičan skup radnih područja i zadataka. Naš primarni fokus je na izgradnji kapaciteta organizacija članica, i to onih kapaciteta koje članice smatraju važnim za njihovo efikasnije funkcionisanje, kao što su organizacioni razvoj, liderstvo i upravljanje, finansijsko upravljanje, upravljanje ljudskim resursima, monitoring i evaluacija, pisanje i implementacija projekata, kao i naravno, unapređenje znanja i veština u specifičnim tematskim i programskim oblastima, kao što su zagovaranje i lobiranje, osmišljavanje i sprovođenje javnih kampanja, komunikacija, korišćenje međunarodnih mehanizama za ljudska prava, HIV prevencija, itd. Osim pomenutog, veoma važan deo našeg rada je i podizanje finansijskih kapaciteta naših članica, kroz pružanje direktne finansijske podrške za različite projektne inicijative i operativne troškove. Naš drugi fokus je istraživanje i zagovaranje. Naš istraživački rad zasniva se na povećanju baze reprezentativnih i pouzdanih podataka o životnim realnostima LGBTI osoba u našem regionu, kao i na detaljnijem istraživanju pojedinih tema, kao što su diskriminacija, nasilje, govor mržnje, zapošljavanje i primanja, kvalitet života i životni standard, obrazovanje, itd. Naše zagovaračke aktivnosti su prvenstveno regionalne i međunarodne, ali i lokalne, kada naše članice procene da bi to bilo korisno. Veoma je važno napomenuti da se naš zagovarački rad odvija u vrlo bliskoj saradnji i komunikaciji sa našim članicama, imajući u vidu njihove potrebe i interese, kao i specifičnosti lokalnog konteksta u svakoj od zemalja. Treća oblast našeg rada predstavlja i različite aktivnosti u domenu povećanja vidljivosti i sprovođenja javnih kampanja, na regionalnom i lokalnom nivou, imajući u vidu da LGBTI osobe, kao i problemi sa kojima se suočavaju, ostaju i dalje nevidljivi i marginalizovani u većini delova našeg regiona. Na kraju, prošle godine smo proširili naše radno područje na domen zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja LGBTI osoba i LGBTI organizacija, koje se fokusira na teme kao što su: zaštita od diskriminacije na radnom mestu i prilikom zapošljavanja, promovisanje uspostavljanja pozitivnog i tolerantnog radnog okruženja za LGBTI osobe, podizanje veština LGBTI za pronalaženje posla ili realizovanje preduzetničkih ideja, podrška LGBTI biznisima, kao i unapređenje saradnje LGBTI organizacija sa kompanijama, itd. Osim ovoga, još jedna od važnih oblasti, kojoj smo se posvetili intenzivnije u ovoj godini, je regionalna inicijativa koja ima za cilj da pomogne u pronalaženju efikasnijeg odgovora na zabrinjavajući porast HIV epidemije GMT osoba u regionu, promovišući bližu saradnju između LGBTI organizacija i onih koji rade na borbi protiv HIV-a. Sve ovo ima za cilj da utiče na promenu institucionalnih, političkih i društvenih odnosa koji drže LGBTI osobe u podređenom i neravnopravnom položaju.

Ti dolaziš iz Albanije. Kakva je LGBTI situacija u Albaniji?

Kada posmatramo situaciju iz perspektive dostupnih podataka, LGBTI prava u Albaniji su manje ili više slična Srbiji ili Crnoj Gori. Pravni okvir je manje-više isti, Vlada je na ovaj ili onaj način inicirala rad na LGBTI pravima (bilo da se radi o akcionim planovima ili drugim politikama), Tirana Prajd se održava svake godine od 2012, i tako dalje.
U Albaniji, međutim, postoje ozbiljni problemi u implementaciji postojećih zakona i donošenju novih zakona, posebno onih koji se tiču porodičnih prava, kao i prava trans i interseks zajednica. Trenutno postoji Nacionalni akcioni plan za LGBTI za period od 2016. do 2020. godine, ali najvažnije stavke tog plana nisu sprovedene, a ostala je još samo jedna godina za implementaciju. Kao i u mnogim drugim zemljama regiona, postoji nedostatak političke volje da se zaista suštinski radi na ovom pitanju. Sadašnja Vlada je veoma kritikovana od strane LGBTI pokreta jer nije učinila dovoljno u pravnom, političkom i društvenom smislu. Ovo je prisililo – da tako kažem – većinu pokreta da sada većinu svojih aktivnosti fokusira na rad sa i za zajednicu, na jačanje baze na lokalnom nivou, i pružanje osnovnih usluga koje zajednici očajnički trebaju. Dva glavna slogana Tirana Prajda 2019. godine su “Mi marširamo i za vas” i “Država ćuti, ali mi smo odvažni”. Ova dva slogana na najbolji način sumiraju situaciju u Albaniji.

Trenutno živiš u Beogradu. Kakva su tvoja iskustva kao otvorenog gej muškarca, Albanca u Beogradu?

Živim u Beogradu više od tri godine. Moj pristup je bio vrlo jednostavan: “Ako mi se sviđa, ostaću, ako ne, vratiću se nazad”. Kao što vidite, još uvek sam ovde. Rođen sam u manjem gradu u jugoistočnoj Albaniji i pre nego što sam se preselio u Beograd, živeo sam u mestima kao što su Đenova, Atina, Notingem, London i Tirana. Ovi identiteti, “gej”, “Albanac”, “stranac” imaju različite težine u različitim trenucima. U jednom trenutku sam uspeo da prihvatim činjenicu da su me svi ti identiteti – i drugi koji nisu ovde spomenuti – oblikovali u osobu kakva danas jesam. Naučio sam, takođe, da će ljudi uvek imati mišljenje o svemu, bilo dobro ili loše, i da je jedini način da se ide napred, da se bude autentičan i iskren prema sebi, i da se boriš za ono što je ispravno. Susreti sa kvir ljudima, sa borcima za socijalnu pravdu, su odigrali veliku ulogu u svemu tome.
Došao sam u Beograd sa otvorenim umom, brzo sam prigrlio grad i, kako se ispostavilo, grad mi je uzvratio zagrljaj. Ne obraćam toliko pažnje na to koliko je neko mesto bogato ili siromašno, moderno ili nazadno, nego mi je važnija energija ljudi i način života, kako se oni odnose prema meni i vrednostima koje oni predstavljaju. Siguran sam da nisam prvi stranac koji vam je rekao da sam “došao u goste i ostao”.
Ovo jedinstveno lično iskustvo ne znači da nisam svestan političke klime u regionu. Kao osoba koja je uvek na putu i aktivno je angažovana u diskursu o ljudskim pravima, vidim uticaj politike podela, posebno kako je upotrebljavaju političke elite, mediji i tehnologije, do granice perverzije. Jasno je da je Beograd i mesto gde su patrijarhat i toksični maskulinitet uvek sveprisutni, ali mi je bilo drago da vidim kako kvir ljudi stvaraju sve više i više sopstvenih prostora i kako se društvo menja.
Da li sam zaboravio da pomenem da volim elektronsku scenu u Beogradu? U stvari, ove dve reči su uvek međusobno povezane u mojoj glavi. Što se tiče mojih specifičnih iskustava kao gej muškarca u Beogradu, verovatno bih imao čitav esej za pisanje. Ali o tome neću, pustiću vas da se pitate.

Da li vidiš razliku u tome kako gej muškarci u Beogradu i Tirani funkcionišu?

Prvo bih želeo da istaknem neke sličnosti: i Tirana i Beograd su metropole. LGBTI osobe masovno migriraju u ovakve sredine kako bi izbegle često težak život u manjim mestima. U velikom gradu možete biti anonimniji, uživati u barovima i kulturnom životu, imati mnogo veći pristup informacijama, LGBTI organizacijama i, naravno, komunicirati sa mnogo prijatnijom grupom ljudi, kao i sa drugim LGBTI osobama.
Ova dva grada su ipak veoma različita. Beograd je kosmopolitski prostor sa mnogo istorijskog nasleđa. Mnogi istorijski periodi su ostavili svoj trag. Čini mi se da je jugoslovenska era ovde ostavila svoj najveći pečat. Osećam da su Beograđani u nekom trenutku navikli na ideju da budu mesto ulaska (i izlaska) iz regiona. Beograđani nikada ne pitaju “odakle ste” osim ako zaista žele da razgovaraju, što je karakteristično za kosmopolitske zajednice.
Uvek volim da kažem da Beograd ima veoma živopisan LGBTI život, a kada me neki ljudi čuju da to kažem, često podižu obrve u neverici. Oni ili pomisle odmah na mesta kao što su Berlin ili Barselona, ili pretpostavljaju da bolje od Beograda nisam video. Istina je da će Beograd uvek biti grad sa velikim potencijalom, i pretpostavljam da će samo vreme pokazati.
Tirana, s druge strane, još uvek nema specifične LGBTI prostore za zabavu ili kulturni život, iako je LGBTI pokret postao jači u posljednjih 10 godina. Zajednica je manja nego u Beogradu i još uvek nije tako vidljiva. Postoje mnogi takozvani prostori pogodni za LGBTI osobe, ali to ne znači ništa za zajednicu kojoj je još uvek potrebna sigurnost, prihvatanje i sopstveni sigurni prostori u kojima mogu slobodno da se izraze. Kako je u Tirani scena za upoznavanje mnogo manja, malo je teže i zaljubiti se.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 48 (jun 2019) možete pričitati na:

4 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.