Krajem maja u Beogradu je održan okrugli sto “Govor mržnje na Internetu” na kome je istaknuto da je sloboda medija i izražavanja jedna od vrednosti na kojima počiva EU i da se mora poštovati, ali građani pri tom moraju da imaju odgovornost za izgovorenu reč. Srbija se priključila evropskoj kampanji borbe protiv govora mržnje zajedno sa još 37 zemalja i formirala je Nacionalni komitet za borbu protiv govora mržnje na Internetu. Državni sekretar za omladinu Nenad Borovčanin prisustvovao je svečanom početku te kampanje u Strazburu i okruglom stolu „Govor mržnje na Internetu“, što je bio povod za ovaj intervju.
Šta je najčešće osnov za govor mržnje na Internetu i kako proceniti gde je granica između govora mržnje i slobode govora?
Slobodа govorа je prаvo dа se govori slobodno, i dа se iznose stаvovi bez cenzure i strаhа od kаzne. Često se kаo sinonim koristi izrаz slobodа izrаžаvаnjа, koji trebа dа nаglаsi dа se ne rаdi sаmo o slobodi verbаlnog govorа, nego i svаkog аktа trаženjа, primаnjа ili prenošenjа informаcijа ili idejа nezаvisno od medijа koji se koristi.
Grаnice uprаžnjаvаnjа prаvа i slobodа jesu uprаvo prаvа i slobode drugih. Tаko ponаšаnjа kojа su učinjenа iz mržnje, kаo što je govor mržnje, negirаju nаčelа demokrаtski uređenih društаvа jer porukа kojа se ovаkvim izrаžаvаnjem šаlje grаđаnimа, imа zа cilj dа izаzove negаtivne posledice po određeno lice ili grupu u zаvisnosti od njihovog ličnog svojstvа ili pripаdnosti određenoj grupi. Može se mаnifestovаti nа rаzne nаčine, kаo što je stvаrаnje prezirа premа određenom licu ili grupi, stvаrаnje negаtivnog stereotipа premа određenom licu odnosno grupi, podsticаnje diskriminаcije i neprijаteljstvа, nаnošenje fizičkih i psihičkih bolovа određenom licu odnosno pripаdniku određene grupe ili izаzivаnje osećаjа kod širokog krugа grаđаnа dа će tаkvo ponаšаnje biti tolerisаno, i dа neće biti predmet odgovornosti.
Srbija se priključila evropskoj kampanji protiv govora mržnje. Koje se sve aktivnosti sprovode u okviru ove kampanje?
Kampanja protiv govora mržnje na Internetu će podrazumevati tri grupe aktivnosti – online aktivnosti, offline aktivnosti i zakonodavne i strateške aktivnosti, kako bi se socijalni mediji uvrstili u novu Nacionalnu strategiju za mlade.
Onlajn aktivnosti odnose se na formiranje veb sajta koji će imati poseban deo namenjen blogerima. Sajt će pružati sve informacije o aktivnostima kampanje, dok će na blogu uticajne ličnosti pisati o govoru mržnje čime ćemo privući više pažnje celokupne javnosti. Onlajn kampanjom će se obuhvatiti i najpopularnije socijalne mreže: Facebook, Twitter, Youtube. Putem profila na društvenim mrežama će se informisati javnost o aktivnostima kampanje i pozivati na aktivno učešće. Jedna od ideja je i formiranje online savetovališta, gde će žrtve govora mržnje biti u prilici da se konsultuju sa stručnjacima. Za potrebe kampanje biće izrađen kratkometražni film, kao i kraće video forme sa ciljem podizanje svesti o problemu nasilja, kao i senzibilisanja javnosti o postajanju različitih oblika nasilja na internetu među mladima. Emitovanjem ovih video formata na RTV Pink, kao jednom od medijskih partnera projekta, kao i na ostalim televizijama, postićiće se kako nacionalna, tako i regionalna pokrivenost.
Oflajn kampanja će podrazumevati različite aktivnosti edukativnog karaktera – predavanja, radionice, treninge koji će biti namenjeni različitim ciljnim grupama: mladima, roditeljima, profesorima, vršnjačkim edukatorima, aktivistima, pravnicima. Aktivnosti na terenu će obuhvatiti i karavan kroz 30 gradova u Srbiji, kao i niz uličnih aktivnosti kojima će se promovisati kampanja. Za potrebe oflajn kampanje biće izrađen promo materijal sa ciljem širenja poruke kampanje.
Ekstremna homofobija je najprisutnija među mladima, kako rešiti taj problem?
Nažalost, među mladima je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije veoma rasprostranjena, pre svega zbog negativne društvene percepcije i visokog nivoa homofobije prisutnog u našem društvu. Sve ovo ukazuje na potrebu za aktivnostima među mladima, pogotovo srednjoškolcima, usmerenih ka dizajniranju i uključivanju proširenog sadržaja o seksualnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, u nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja, kao i sprovođenje dodatnih istraživanja stavova dece i mladih u odnosu na seksualnost, seksualnu orijentaciju i rodni identitet, sprovođenje edukacije nastavnog osoblja, kreiranje i distribuciju edukativnog materijala namenjenog kako učenicima, tako i nastavnom osoblju. Pomenute aktivnosti prepoznate su u nacrtu Strategije za borbu protiv homofobije. Naime, u praksi je pokazano da neformalno obrazovanje, odnosno vršnjačka edukacija ima najbolje efekte. Udruženi mladi mogu raditi na promociji različitosti, kao i na podizanju nivoa tolerancije. Kroz vršnjačke edukacije međusobno će razgovarati i uvideti da biti različit nije nešto loše, kao što nije loše ni biti različite seksualne orijentacije.
Da li će kampanja uključiti i problem govora mržnje prema LGBT populaciji?
Da. Prvi Evropski dan akcije koji je održan 17. maja, na Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije, odnosio se upravo na ovu populaciju. Evropski dani akcije su zamišljeni tako da se obeleže značajniji međunarodni datumi kako bi se u tim danima dao fokus na različite ciljne grupe i aspekte govora mržnje. Tako će se do kraja godine obeležiti i: 20. jun – Međunarodni dan izbeglica i tražioca azila, 22. jul – Dan zločina iz mržnje; 12. avgust – Međunarodni dan mladih; 21. septembar – Dan tolerancije i verske različitosti; 14 – 20. oktobar – Nedelja demokratije; 9. novembar – Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma; 10. decembar – Dan ljudskih prava i dr.


ČITAJTE:  Electra Elite: Ne smemo da idemo pognute glave!