Svaka zvezda koja drži do sebe mora da ima kuče, LV torbu i bar dva „gay“ prijatelja (poželjno sa modnim backgroundom) od obaveznog aksesoara, ako bar malo drži do sebe
Zato što, arhetipski, pripadaju mazohističkom tipu ličnosti koja pronalazi smisao bitisanja samo ako je kinjena. Zato što nosi šizofrenu sliku sveta u sebi – malo bi da je Srbenda malo bi da je kosmopolita. Zato što, u stvari, smatra da je moda način kojim se provociraju homofobi & co. (koji ga onda, konsekventno, izmlate zbog provciranja i tako mu daju još jedan razlog zbog koga može da leleče nad svojom zlehudom sudbinom…) Zato što nisu originalni. Zato što se okrenu na leđa i upiške se od sreće samo ako im neko iz tzv. mode udeli malo pažnje. Zato što imaju pogrešne idole lokalno. Zato što imaju pogrešne idole globalno. Zato što ništa ne shvataju. Zato što ne znaju i ne umeju da se raduju.
U najbanalnijem smislu moda jeste materijalizacija čovekove potrebe za konstantnom promenom. U nekom višem smislu ona može biti mudra komunikaciona alatka, kodirana a potom individualno dekodirana, može biti kultura, pa čak, doduše retko, i umetnost. Mit o gay lobiju u modi možda je istinit negde tamo daleko, gde cveta limun žut i ostalo voće i povrće, ali on, kao takav, ne može postojati u zemlji Srbiji… Zašto? Zato što ovdašnji pederi i dalje nemaju pojma o modi, ali i zato što po definiciji, ako sastaviš dva pedera ovde oni će u roku od 5 minuta uspeti da postanu arhineprijatelji koji se mrze do groba ili, bar, sledeće žurke.
Unutrašnji konflikt je dosta čudna stvar (nekada se ovo nazivalo kompleksna, ali je unutrašnji konflikt up to date termin – preuzeo sam ga od kvalifikovanog lica koje je to lepo objasnilo, ali usput, iako je kvalifikovano, izneo mišljenje da je biti peder isto što i biti bolestan, iako se struka kojom se ponosno diči sa prezrenjem već neko vreme odnosi prema takvom viđenju stvari). Srbi, kao takvi, preziru svaku vrstu uputstava za upotrebu naročito ako ona dolaze iz nekog egzatnog izvora i smatraju pitanjem sopstvene časti da isto zajebu… Jer, prihvatanje činjenice da homoseksualnost predstavlja samo jednu od formi ljudske seksualnosti znači i istovremeno prihvatanje činjenice da Srbi u svojoj sklonosti ka ksenofobiji, paranoji i teškim unutrašnjim konfliktima u svakom smislu (postajem zaista dobar u ovome!) koji ozbiljno distorziraju sliku i percepciju sveta kao takvog možda, ipak, malo greše. Te se to sve presipa u našeg dragog pedera serbskog koji, ionako, ima permanentnu krizu identiteta, jer odrastajući u mentalitetu u kome postoji samo kolektivno nema hrabrosti, a ni ideje da nekako iskorači u individualno… tako da on, apsurdno i oksomoronski, postaje upravo slika samog sebe koju mu društvo nameće.
Nekad je neko srpskog pedera strašno zajebao i tako mu napravio trajno oštećenje mozga u onom delu koji se zove percepcija idealnih uzoraka, navukavši ga na vizuelne arhetipove iz vokabulara mejnstrim gay estetike. Isto bi bilo kao da detetu od sedam meseci date da se igra žiletima… jer iza svakog arhetipa postoji duga istorija formiranja istog, njegov razvoj od margine ka sredini i opštem mestu a sve to u kontekstu određenog društvenog okruženja. O čemu pričam? Pogledajte bilo koji spot izvesne JK ili neke tzv. zvezde sličnog profila sve bi trebalo da vam bude jasno. Svaka zvezda koja drži do sebe mora da ima kuče, LV torbu i bar dva „gay“ prijatelja (poželjno sa modnim backgroundom) od obaveznog aksesoara, ako bar malo drži do sebe… A ako treba dodatno pojašnjenje uzmite u razmatranje „stajling“ bilo koje zvezde koja aspirira šik estradi i uživajte u estetici loše odrađenog transeksualca iz neke brazilske favele.
Srpski peder (opsednut modom kao fenomenom) smeće sa uma jednu važnu činjenicu – estetiku odeće i vizuelnog pažljivo i dugo su gradili neki mnogo pametniji pederi u svetu, pažljivo evoluirali „poželjne slike“ edukujući na taj način opštu populaciju i na ovaj način joj unosili sopstvene kodove dok oni nisu postali „normalni“ i „uobičajeni“ pripremivši na ovaj način prihvatanje celog korpusa gay koncepta i prava kao standarda. Pri tome su bili (ti pederi koji nisu srpski) svesni prvog i osnovnog pravila kojeg mora da se pridržava svaki ozbiljni konzument mode na bilo kojem nivou a to je, da moda mora biti zabavna ako želi uopšte da postoji. Prava moda (čak i kada je u svojoj najintelektualnijoj formi) mora da bude nabijena humorom i oslobođena svake patetike (osim ako ta patetika nema ironičan i/ili ciničan kontekst). Kako prosečan srpski peder nema predstavu o konceptu zabavljanja (osim ako je ne odrađuje na isti način kao što nakaradno kalemi svaki pojavni oblik gay kulture na svoju frustriranu bazu) on i (jadan) nije sposoban da dokuči ovaj aspekt mode, bez koga, da se razumemo, nema posla… modnog, mislim, ako to do sada već nije jasno. Gde možete sebe koristiti kao predmet dizajna, ili, mnogo uspešnije, možete od toga napraviti uspešan biznis. Da nije tako, ne bismo imali ni Diora, ni Iv Sen Lorana, ni D&G, ni Kristofera Bejlija, ni Toma Forda, ni Metjua Vilijamsona a bogami, ni Marka Džejkobsa i Viktora i Rolfa… Šta povezuje sve ove ljude? To što su sve unutrašnje konflikte rešili na najbolji mogući način završivši sa partnerom, koji je to i u privatnom i u poslovnom životu, i pristavši da je biti srećan & veseo nepatetičan peder, neko ko nije samo dostojan prezrivog sažaljenja, moguć i logičan izbor u životu. Zato što moda traži srećnu, realizovanu, smelu i optimističnu osobu kojoj se zadesilo da, eto, između ostalih mnogo bitnijih stvari bude i homoseksualac. Između ostalih, naglašavam, ali ne stečenih koja nekome daju isključivu tapiju na bavljenje modom…
I dok gledam srpske pedere kako egzaltiraju po domaćim tzv. modnim revijama nemajući pojma kakav stav o tome da zauzmu, dok se zlopate kroz bespuća svakodnevnice onoga što se zove srpskom modom, ili, dok se motaju po VIP roomovima na tzv. aftershow partyjima, sa sve suzama u sjajnom oku, jer im u grudima ponestaje daha od uzbuđenja pošto su savladali još jedan Mont Everest iz priručnika iz „Osnovi gay kulture i njeni obavezni delovi“ (ko li ga je napisao, majku mu njegovu?) ne mogu da osećam prema njima ništa više od onoga što osećamo prema muvi kojoj neki klinac sadistički čupa nožice.
Jer, priznajem, postoji to što jeste gay kultura i istina je, u njoj ogroman segment zauzima moda, ali kao i u svakom drugom kulturološkom diskursu od učesnika se očekuje aktivno učešće i originalni doprinos zadatoj temi. To nije nikakvo stečeno pravo koje se stiče seksualnom orijentacijom i kao takvo ne preispituje, naprotiv… ako očekuje da „društvo“ ne vežba na njemu celokupan arsenal stečenih stereotipa srpski peder ne sme da daje pravo sebi da ista primenjuje na one oblasti za koje misli da mu s (naslednim?) pravom pripadaju…
Ashok Murty
