Tiha i podmukla bolest, od koje danas boluje oko 170 miliona ljudi u svetu, u zadnjem stadijumu remeti kvalitet života obolelog, ali i njegovih bližnjih ,ukoliko nisu pravilno informisani. Lečenje interferonom i antivirusnim lekovima, ali i pravilnom ishranom i higijenom. Uskoro lek novije generacije.

JETRA, najveći organ u ljudskom telu, centralna je i čudesna laboratorija našeg organizma. U njoj se stvaraju bitne materije za život: belančevine, masti, ugljeni hidrati, faktori koagulacije, žuč… Čuvar je supstanci, koje unosimo hranom, a kao prečišćivač omugaćava da se svi toksini, ukoliko ih unesemo, promene tako da ne oštete organizam.
IZDRŽLJIVA META
Ima veliku moć samoobnove i veoma je otporna na razne poremećaje, ali je često meta sićušnih napadača poput virusa, bakterija, parazita, protozoa kao i toksičnih materija poput alkohola, droga, otrovnih pečurki, lekova unetih u većim količinama, koje uzrokuju njeno popuštanje. Ipak, dovoljno je snažna i spremna da sve zadate funkcije ispuni, čak i ukoliko se njena težina smanji za čak dve trećine.
Pitanje koje često muči pacijente je: Kako sam se zarazio? Put prenosa je uvek preko krvi i svih telesnih tečnosti, koje sadrže krv: pljuvačka, urin, stolica, semena tečnost, vaginalni i cervikalni sekret. Situacije u kojima se može preneti sa bolesne na zdravu osobu su često svakodnevne: korišćenje zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijača, makazica), nesterilnim instrumentima pri pirsingu, tetovaži, akupunkturi, endoskopskim, hirurškim, stomatološkim intervencijama, hemodijalizom, korišćenjem zajedničke igle i šprica kod intravenskih zavisnika, seksualnim putem hetero i homoseksualaca, prenošenjem sa majke na dete, putem transfuzije krvi, transplatacijom organa i tkiva. Zdravstveni radnici mogu dobiti infekciju pri slučajnoj povredi na radu, obično pri ubodu na instrument pri hirurškim intervencijama ili pri intervenciji vađenja krvi. Ipak, u više od 40 odsto situacija put prenosa ostaje nepoznat.
Bolesnik sa akutnim virusnim hepatitisom C se obično ne prepozna, jer nema nikakvih simptoma, a i kad bolest pređe u hroničnu formu oseća se zdravo. Ukoliko se simptomi jave slični su simptomima gripa ili osećaja stalnog umora. Žutilo kože u većini slučajeva izostaje. Povišen je nivo enzima jetre, serumskih transaminaza (ALT i AST), čije vrednosti povremeno rastu, povremeno padaju, ali uvek su niske, oko 100 do 200 jedinica i takvo stanje se naziva „talasanje transaminaza“. Može se učiniti da nekoliko stotina jedinica i nije tako niska vrednost, ali ako uzmemo u obzir da kod akutnih virusnih hepatitisa vrednosti transaminaza mogu biti povišene i do nekoliko hiljada, ova tvrdnja nije netačna. To znači da je oštećenje jetre minimalno, jetra obavlje sve životne funkcije besprekorno, a onda posle 20 do 30 godina dolazi do naglog popuštanja pa pacijent iz punog zdravlja postaje težak bolesnik sa cirozom i karcinomom jetre.
Da do ozbiljnih i teških komplikacija, opasnih po život, ne bi došlo potrebno je testirati pacijente. U svakoj laboratoriji mogu se uraditi anti HCV antitela. Kad je pacijent „anti HCV pozitivan“ to znači da je bio u kontaktu sa virusom hepatitisa C. Ono što ovom metodom merimo je odgovor imunološkog sistema inficiranog na prisustvo virusa. Drugi pristup je dokazivanje virusa C u krvi bolesnika, PCR tehnikom, gde pomoću specijalnih aparata možemo dokazati virus u momentu kad je prisutan u vrlo niskoj koncentarciji
Anti HCV pozitivnost ne znači i da je infekcija aktivna, niti da je zapaljenje jetrenih ćelija u toku. Da bismo to potvrdili radi se biopsije jetre – uzimanje delića jetre, koji se pažljivo posmatra pod mikroskopom i utvrđuje stepen zapaljenja i stvaranja ožiljnog tkiva u jetri. Ova metoda je jedina sigurna za postavljenje dijagnoze. Tako se dobija uvid o stepenu oštećenja, težini bolesti i planira se odgovarajuća terapija.
OPREZ I RAZUMEVANJE
Vrlo je važno da bolesnik sa Hepatitisom C zna kako da sebi i svojoj okolini pomogne. Ne bi trebalo da krije svoju bolest, trebalo bi stalno da se informiše o novim saznanjima o bolesti, da redovno posećuje lekara, počne lečenje na vreme, da se obavezno vakciniše protiv Hepatitisa B, da ne konzumira nikakva alkoholna, gazirana pića, da vodi računa o ishrani, a sve u cilju da ne pogorša svoju bolest. Da bi zaštitio okolinu obavezno je korišćenje kondoma pri seksualnim odnosima, igle za jednokratnu upotrebu, upotrebe isključivo svog pribora za ličnu higijenu, informisanje zdravstvenih radnika pri planiranim hirurškim intervencijama i vađenju krvi o pozitivnosti na C virus.
Na sreću, lečenje je moguće. Preporučuje se kombinovano lečenje jednom vrstom interferona i antivirusnim lekom, koji zaustavlja razmnožavanje virusa. U pripremi je lek novije generacije od koga se mnogo očekuje. Ova terapija omogućava kvalitetan život pacijenta i prevenciju prenosa sa bolesne na zdravu osobu, jer pruža najveću šansu za izlečenje, smanjuje zapaljenje u jetri i zaustavlja napredovanje bolesti u cirozu i karcinom jetre.
Može se reći da su za život ovih pacijenata dovoljna minimalna ograničenja: normalna ishrana uz ograničenje unosa životinjskih masti, konzerviranih jela, zabranu korišćenja alkohola, gaziranih napitaka. Svakodnevne aktivnosti i rekreacija su dozvoljeni tako da bolest ne limitira radnu sposobnost obolele osobe.
Za sada ne postoji vakcina protiv Hepatitisa C tako da je prevencija jedini način odbrane od bolesti.
Nedopustivo je u eri napretka ne znati da se Hepatitis C ne može dobiti razgovorom, sedenjem u društvu, rukovanjem, grljenjem, poljupcem u obraz ili usne sa zaraženom osobom, zajedničkim korišćenjem predmeta na poslu. Kao i svakom bolesniku obolelom od bilo koje vrste bolesti i bolesnicima obolelim od hroničnog hepatitisa C više od svih lekova znače topla ljudska reč, razumevanje, neodbacivanje i prijateljski zagrljaj. Imajte to u vidu kad strah od nepoznatog počne da vas nagriza. Obavestite se i ne okrećite glavu na drugu stranu. Gledajući problem iz drugog ugla, oboleli je dužan sebi i drugima da se dobro informiše o svojoj bolesti i svim opasnostima koje ona nosi i da na taj način zaštiti sve ljude oko sebe.

PRIKRIVENI NEPRIJATELJ

Hronični hepatitis je zapaljenje ćelija, koje najčešće izazivaju virusi, a traje duže od šest meseci. Najčešći izazivači su virusi Hepatitisa B i C, od kojih boluje oko 700 miliona ljudi širom sveta. Pretpostavlja se da oko 170 miliona u svetu i oko sto hiljada u Srbiji ima Hepatitis C hroničnu infekciju. Možete se pitati zašto pretpostavka, a ne tačan broj? Ova infekcija je potvrđena samo kod četvrtine inficiranih, jer su simptomi bolesti ili odsutni ili nekarakteristični. Većina pacijenata se oseća zdravo, pa se otkriva najčešće slučajno prilikom rutinskog testiranja krvi. Procenjuje se da će ova tiha i podmukla bolest rezultirati maksimalnim brojem inficiranih tek negde oko 2020. godine.

dr Saša Božović, infektolog
Dom zdravlja Dr Ristić
Narodnih heroja 38
Novi Beograd
011 2693 298
www.dr-ristic.com

Related Posts