Predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karić predložio je da sloboda i pravo ugovaranja bračne zajednice bude garantovano svim punoletnim građanima – bez obzira na pol. On je na javnoj raspravi u republičkom parlamentu pred akcionim timom za promenu ustava istakao da je ovo pravo u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Kako je došlo do tog predloga?

Ustavom Republike Srbije brak je definisan kao zajednica između muškarca i žene. Da bi se obezbedilo da sloboda i pravo ugovaranja bračne zajednice bude garantovano svim punoletnim građanima bez obzira na pol potrebno je promeniti tu odredbu u Ustavu. U toku je javna rasprava o izmeni političkog i izbornog sistema u Srbiji, a razgovara se i o promeni Ustava. Zeleni Srbije su kao parlamentarna stranka podneli svoje priloge za novi Ustav. Jedna od osnovnih vrednosti Zelenih partija širom Evrope je ravnopravnost, i za nas je uvek bio logičan predlog o ravnopravnosti bračne zajednice.

Da li smatrate za realnim da vaš predlog bude prihvaćen?

Žao mi je što su samo Zeleni imali ovakav predlog. Sve stranke, bile one desničarske, partije centra ili levičarske, imaju u svom programu zalaganje za ljudska prava i slobode. Smatram da je jedino potrebna politička volja za usvajanje našeg predloga. Ideja nam je bila da započnemo dijalog u društvu. I to je prvi korak. Od vladajuće većine, koju čine populisti, zavisi da li će predlog biti usvojen.
Mnogi smatraju da se Zeleni bave samo ekologijom, te nisu razumeli ovaj predlog kao sastavni deo vašeg programa.
To je uobičajena predrasuda i nerazumevanje celovitosti zelene politike. Imamo isti problem kada pričamo o zelenoj ekonomiji. Ljudi obično smatraju da su Zeleni protiv ekonomskog razvoja. Međutim sve je povezano. Ne možemo poštovati prirodu i pravo na čist vazduh, zemlju ili vodu ako ne poštujemo svoje sugrađane, ako ne prihvatimo jedni druge kao ravnopravne u svim pravima i slobodama. Poštovanje ljudskih i manjinskih prava je i istorijska suština zelenih stranaka i partija, jer su svi nastajali od spajanja ekoloških pokreta sa aktivistima za prava žena, LGBT prava, boraca za prava životinja, antinuklearnih grupacija i drugih “pravaških” aktivista. Danas se sve više uključuju sindikati i borci za prava radnika, jer su problemi sve sličniji, a rešenja u 21. veku mogu biti isključivo zelena i održiva.

ČITAJTE:  Benedict Cumberbatch: Kao Alan Turing u filmu “The imitation Game”

Boris Milićević je izjavio da svaki srpski političar koji želi dug politički život ne bi trebalo to da radi, misleći na gej brakove. Kako vi to komentarišete?

Sa Borisom Milićevićem imam dobru saradnju na nekim temama i cenim njegov rad. Smatram da je vrlo važno da se što više pripadnika LGBT zajednice uključi aktivno u politiku. To je dobar način, iako ne jedini, da se poboljša položaj LGBT zajednice.
Međutim, sa tom konkretnom izjavom se ne slažem. Ako želimo da živimo u demokratskom društvu moramo biti u stanju da razgovaramo o svim temama. Srbija sve više sazreva kao demokratsko društvo i ja imam vere u dalje promene. Zašto bih se inače bavio politikom. Sa druge strane, Srbija nikada neće napredovati ako političari budu mislili jedino i samo o rejtingu. Nakaradni politički marketing je velikim delom krivac što ljudi više ne veruju političarima.

Milićević takođe smatra da gej brakove treba legalizovati tek kada ih većina građana Srbije bude podržavala. Kakvo je vaše mišljenje o tome da prava manjina zavise od dobre volje većine?

To je u suprotnosti sa osnovnom idejom demokratije. Demokratija nije apsolutna vladavina većine. Apsolutna vladavina većine je jedna vrsta tiranije, tiranija većine o kojoj je Tokvil pisao. U demokratskom društvu se prvenstveno poštuju ljudska prava koja su nam data rođenjem, time što smo ljudi, a ne voljom većine. O manjinskim pravima se nikada ne sme odlučivati većinski, jer da se većina pita mnoge manjine ne bi ni postojale, nažalost.

Kako je biti opozicija u Srbiji?

U Srbiji je biti pozicija oduvek veliki izazov. Sa druge strane logika bavljenja politikom je da učestvujete u vlasti kako bi ste mogli da sprovodite u delo svoj program i ideje. Za to je, naravno potrebno da zadobijete poverenje građana.
Srbija je danas zemlja izneverenih obećanja i nestabilnih političara. Građani više nemaju poverenja ni u koga i to sa razlogom. Politika je postala ružna reč i zato je biti opozicija teško, možda teže nego ikada do sada. Moramo da pronađemo način da vratimo politici ono izvorno značenje – rad u javnom interesu.
Zeleni imaju odličnu poziciju, jer se mi nikada do sada nismo bavili politikom, imamo sveže ideje i ljude. Imamo politiku koja rešava probleme u ekonomiji i poljoprivredi, a ujedno ne zagađuje životnu sredinu.

ČITAJTE:  Nataša Maza: Nikad nisam krila da sam to što jesam

Kako se borite sa imidžom male stranke?

Zelena politika nikada nije masovna i to je problem sa kojim se suočavaju sve zelene stranke u Evropi. Zeleni Srbije nisu mali u članstvu, ali su to ljudi koji uglavnom nikada ranije nisu bili u politici. Politička arena je još nova za nas. Imamo problema sa medijima, jer su oni navikli da prate iste političare već dvadeset godina i teško prihvataju nove. “Najmlađi” političar u Srbiji prisutan je u medijima već 18 godina. Svesni smo da za naše ideje tek dolazi vreme i zato radimo najbolje što možemo sa onim što imamo.

Da li smo iza sebe ostavili period brige da li je parada uopšte moguća?

Održavanje Parade ponosa je nažalost uvek i političko pitanje. Koristi se u dnevno političke svrhe i zato je uvek održavanje pod znakom pitanja. Napravili smo prvi korak prošle godine i ja se nadam da ćemo svake godine biti za još jedan korak bliže tome da period brige ostane iza nas. Zeleni Srbije i ja ćemo, kao i prethodnih godina, biti uz šetače na Paradi.

Kako vi vidite napredak poštovanja ljudskih prava LGBT zajednice u Srbiji i odnos ove vlade prema LGBT pravima?

Napredak je spor, jer se ne radi sistemski. Treba još dosta toga menjati u zakonima da bi se oni mogli nazvati antidiskriminatornim. Sa druge strane, kao i u drugim oblastima, najveći problem je primena postojećih zakona. Pre par dana održan je sastanak nove Poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa Predsednikom Vlade RS i žao mi je što LGBT prava nisu pomenuta. Dobro je što je Parada ponosa prošle godine održana, ali bih voleo da vidim odlučnije istupanje vlade, ministara i političara ka suštinskoj ravnopravnosti u ljudskim pravima i slobodama.

ČITAJTE:  Anđela Čeh: Moj tzv. gej život

Gde vi vidite najveće probleme LGBT zajednice i kako ih rešiti?

Porazna su istraživanja koja govore o tome koliko su mladi ljudi u Srbiji skloni diskriminaciji i nasilju prema osobama drugačije seksualne orijentacije. Mladi su budućnost ove zemlje i zato me zabrinjavaju takvi stavovi. Obrazovni sistem još uvek nema odgovor na problem, a meni se čini da LGBT zajednica nije dovoljno glasna kada su mladi u pitanju. Mora se kontinuirano raditi tokom cele godine. Pored toga, država ne radi ništa na sprečavanju govora mržnje u medijima. Generalno postoji niz problema LGBT zajednice koji su povezani sa problemima drugih ugroženih grupa, a solidarnost i sa jedne i sa druge strane uglavnom izostaje. Moramo da probudimo zaboravljenu solidarnost u svima nama. Stvari koje se danas dešavaju drugima, sutra se mogu desiti nama. Ne smemo ćutati pognute glave. Svoje probleme moramo i možemo rešiti aktivizmom i solidarnošću.

Razgovarao: Predrag Azdejković