Stručni saveti farmaceuta često sprečavaju zloupotrebu leka, a garantuju uspešnu terapiju. Efikasno lečenje rezultat dobre saradnje lekara sa farmaceutom
Primena pravog leka, u pravo vreme i u pravoj dozi je pun pogodak kako za pacijente tako i za lekare i farmaceute i to bismo mogli da nazovemo racionalnom terapijom. Za sprovođenje takve terapije potrebno je poznavanje bolesti,poznavanje leka i poznavanje bolesnika. Uspešnosti lečenja pacijenata umnogome doprinosi dobra saradnja između lekara,farmaceuta i pacijenta.
Za lekare, poznavanje bolesti znači korišćenje već stečenih medicinskih i specijalističkih znanja i istovremeno praćenje najnovijih medicinskih istraživanja. Ali, za poznavanje bolesnika, lekaru često ostaje malo vremena, a to je bitan činilac za uspeh farmakoterapije. Poznavanje leka je uslov da se izabere pravi lek u odgovarajućoj dozi. Izbor leka bi morao da garantuje da je to onaj lek za koji je sigurno dokazano da ima terapijsko delovanje i da je štetan samo u onoj meri u kojoj neće pogoršati već postojeću bolest.
Farmaceut, kao stručnjak za lekove, učestvuje u izdavanju, primeni lekova i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije, što zahteva stalnu komunikaciju između farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja- optimalnog lečenja pacijenta.
Sprovođenje racionalne (efikasne, bezbedne, ekonomski opravdane) terapije zajednički je cilj lekara i farmaceuta. Praćenje efikasnosti i bezbednosti lekova definiše se na osnovu procene:indikacija, kontraindikacija, mera opreza, mogućih interakcija i neželjenih efekata, za svakog bolesnika pojedinačno. Zadatak farmaceuta je da pruži pacijentu sve potrebne informacije u vezi doziranja, dužine terapije i mogućih neželjenih efekata leka i eventualnih interakcija lekova. Davanje objektivnih informacija o farmakoterapiji, kao i odgovarajućih stručnih saveta, definišu profesionalnu ulogu farmaceuta u individualnom pristupu bolesniku.
Jedna od ključnih pretpostavki za uspeh svake terapije jeste da bolesnik ili osoba koja o njemu brine (staratelj) budu informisani da na ispravan način upotrebljavaju lekove i sredstva koja pomažu pri njihovoj primeni. Važno je pacijentu dati priliku da postavlja pitanja o detaljima terapije, od razloga za propisivanje pojedinih lekova, do načina njihovog doziranja i primene, kao i mogućih neželjenih dejstava.
Identifikovanje faktora rizika vezanih za leku manjuje ili u potpunosti uklanja rizik da lek izazove neželjeno dejstvo. Lekar treba da osigura da se prilikom propisivanja leka u obzir uzimaju osnovne mere o bezbednoj upotrebi lekova. Lekove, prvenstveno, treba upotrebljavati samo kada očekivana korist nadmašuje rizik od primene. Neželjene efekte lekova je moguće svesti na minimum upotrebom najbezbednijih lekova iz terapijske grupe, optimizacijom doze, kao i promenom načina primene. Posebno je potrebno pratiti bolesnike koji koriste novije lekove, da bi se zabeležili, eventualni, neželjeni efekti ili neočekivane pojave.
Individualni pristup bolesniku je osnova racionalne farmakoterapije radi postizanja maksimalnog terapijskog efekta uz minimalne neželjene efekte. Pojedini lekovi male terapijske širine i određene populacije pacijenata (pedijatrijski, gerijatrijski, trudnice, dojilje, pacijenti sa oslabljenom funkcijom jetre i bubrega …) zahtevaju posebnu pažnju pri izboru doze. Individualni pristup i procena farmaceuta zahteva redovno praćenje zdravstvenog stanja tih pacijenata.
Povećanje stepena saradnje bolesnika sa zdravstvenim stručnjacima i stepena poštovanja uputstva lekara uslov su za efikasnost i bezbednost terapije. Nasuprot, posledica nepoštovanja uputstva lekara je povećano obolevanje pacijenta i veća smrtnost. Farmaceut poseduje znanja i veštine da identifikuje moguće razloge nepoštovanja lekarskih uputstva, kao i da, u saradnji sa lekarom, pruži podršku bolesniku u rešavanju zdravstvenog problema. Uloga farmaceuta je da upozna bolesnika sa značajem redovne terapije, posledicama nepoštovanja propisanih uputstava, kao i da izgradi dobar odnos sa bolesnikom, odnos razumevanja, saosećajnosti i pristupačnosti. Važan je i pozitivan stav kako bi se izbeglo svako nepoštovanje i zloupotreba lekova, što je naročito značajno za pacijente starije životne dobi.
Za racionalnu terapiju je važna dobra saradnja između lekara i farmaceuta. Mogućnost greške u prepisivanju leka, doziranju i dužini terapije je tako svedena na minimum, a istovremeno se pacijentu može obezbediti alternativni lek, ukoliko je nestašica propisanog leka. Sve nejasnoće u vezi terapije se lako razreše, a farmaceuti i lekari imaju mogućnost da uče jedni od drugih.
Zdravstvena ustanova Apoteka Dr Ristić
Narodnih heroja 23,11070 Novi Beograd
tel 011 2693 287
www.dr-ristic.com
