Bio sam veoma uzbuđen kada droge više nije bilo!” Ovo su reči mog prijatelje Džeremija. „Kada ga imaš, onda moraš da ga koristiš“, kaže Džeremi. „Kada ga više nema onda si u fazonu da konačno možeš da živiš svoj život. Bio sam na njemu svaki vikend, odlazio na seks žurke i posle toga nisam mogao da se opasuljim do srede. Prebacio sam se na kokain samo da bih bio funkcionalan dan nakon konzumacije.“

Džeremi sve ovo priča iz bolničkog kreveta u kome se nalazi. Neće da mi otkrije koje su tačne okolnosti njegovog predoziranja već samo kaže kako je neko pozvao hitnu pomoć i da se probudio ovde.

Džeremi je poslednja osoba među mojim prijateljima sa kojim bih očekivao da vodim ovakav razgovor. Do pre svega nekoliko nedelja nisam znao da konzumira bilo šta jače od martinija. On je uredan, inteligentan, vrsta besporočnog momka koji i vikendom nosi sako i kravatu. Upoznao sam ga pre tri godine kada me je upitao da li znam neko dobro mesto za treniranje. Kada ga danas pitam zašto je bolnica ovako daleko prvo što mi kaže je da ovde nemaju Wi-Fi.
„Droga je bila posledica kombinacije usamljenosti i dosade“, kaže on. „Kada bih se petkom uveče iscrpljen vratio sa posla mogao sam da biram da naručim malo meta i na netu potražim neku žurku ili da ostanem sam uz televizijski program.“

Džeremi nije jedini među mojim gej prijateljima koji se bori sa ovakvim problemom. Malkom je toliko anksiozan da svoj stan napušta samo da bi otišao na posao. Džered je zbog svoje depresije i telesne dismorfije svoj društveni život sveo na mene, odlazak u teretanu i druženje preko neta. Spomenuo bih i Kristijana, drugog momka sa kojim sam se poljubio, koji se ubio u trideset i drugoj godini života svega dve nedelje nakon što ga je dečko ostavio. Kristijan je u prodavnici za rekvizite za žurke kupio bocu helijuma, otišao kući, počeo da udiše sadržaj iz boce i poslao poruku svom bivšem da dođe u stan kako bi bio siguran da će baš on pronaći njegovo beživotno telo.

Već godinama primećujem razmimoilaženja u životima mojih strejt i gej prijatelja. Ovi prvi se polako gube u svojim strejt vezama, deci i predgrađima, dok se drugi bore sa usamljenošću i anksioznošću, teškim drogama i rizičnim seksom.

Ništa od ovoga se ne uklapa u priče koje sam čuo i koje i sam pričam. Poput mene ni Džeremi u mladosti nije bio žrtva nasilja niti ga je porodica odbacila. Ne može da se seti da je ikada nazvan pederom. Odrastao je u predgrađu gde ga je odgajila mama lezbijka.

„Imao sam dvanaest godina kada mi se autovala“, ispričao mi je Džeremi. „A onda mi je rekla i kako zna da sam i ja gej. U tom trenutku čak ni ja nisam bio u potpunosti svestan toga.“

Džeremi i ja imamo po trideset i četiri godine. Tokom našeg života gej zajednica je napravila veći napredak u pravnom i društvenom prihvatanju nego bilo koja druga demografska zajednica pre nas u istoriji. Na primer, tokom moje adolescencije gej brakovi su bili samo lepa želja o kojoj su pisali u konzervativnoj štampi kao o užasu. A već danas istopolni brakovi su potvrđeni odlukom Vrhovnog suda. Podrška javnosti gej brakovima skočila je sa 27% u 1996. do 61% u 2016. U popularnoj kulturi smo od filma „Cruising“ preko „Queer Eye“ već stigli do filma „Moonlight“. Gej likovi su toliko uobičajeni da sada mogu da imaju i mane.

Ipak, čak i dok slavimo brzinu i opseg svih ovih promena mi se istovremeno borimo sa depresijom, usamljenošću i zloupotrebom opijata u kojima je gej zajednica zarobljena već decenijama. Gej osobe su i dalje, u zavisnosti od istraživanja, dva do deset puta spremniji da sebi oduzmu život u odnosu na strejt osobe. Dvostruko smo podložniji teškim depresivnim epizodama u odnosu na heteroseksualce. Kao i prošla epidemija sa kojom smo se bili suočili i ova je skoncentrisana među gej muškarcima. Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine gej muškaraca koji su se nedavno doselili u Njujork pati od depresije, anksioznosti, zloupotrebljava droge ili ima rizičan seks ili kombinuje sve ove stvari. Uprkos pričama o „porodicama koje smo izabrali“ gej muškarci imaju manje bliskih prijatelja u odnosu na strejt muškarce i lezbijke. U istraživanju zdravstvenih usluga koje je sprovela klinika za HIV jedan od ispitanika je istraživaču rekao kako „Nije pitanje da li oni znaju kako da sačuvaju sopstveni život već da li smatraju da je njihov život vredan spasavanja.“

Neću se pretvarati da sam objektivan dok pišem o ovome. Ja sam konstantno usamljeni gej momak koji je odrastao u lepom gradu među roditeljima punim podrške. Ne znam nikoga ko je preminuo od posledica HIV-a. Nikada na svojoj koži nisam osetio direktnu diskriminaciju, autovao sam se u svetu u kome su gej brakovi i topli gej domovi bili, ne očekivani, već podrazumevani. Pa, ipak, više vremena sam započinjao i prekidao terapiju kod psihijatra nego što sam instalirao i deinstalirao Grindr.

„Bračna jednakost i poboljšanje pravnog položaja doneli su boljitak nekim gej muškarcima“, kaže u svom istraživanju Kristofer Stults istraživač na Univerzitetu u Njujorku koji proučava razlike u mentalnom zdravlju između gej i strejt muškaraca. „Međutim, za mnoge gej ljude ovo je bilo deprimirajuće. Misle da sada, kao, imaju ova zakonska prava, ali se i dalje, uprkos svemu, osećaju neostvareno.“

Izgleda da ovo osećanje praznine i neispunjenosti nije samo američki fenomen. U Holandiji, gde su istopolni brakovi legalni još od 2001. godine, gej muškarci imaju tri puta veće šanse da pate od promena raspoloženja i deset puta više šansi da se povrede u nameri da izvrše samoubistvo u odnosu na strejt muškarce. U Švedskoj gde je građanska zajednica moguća još od 1995, a gej brakovi od 2009. godine trostruko je veća stopa samoubistava kod muškaraca venčanim sa muškarcima nego među onima koji su u braku sa ženama.

Ove grozne statistike dovode do istog zaključka, a to je da je i dalje opasnije prolaziti kroz život kao muškarac koga privlače drugi muškarci. Dobra vest je da su epidemiolozi i društveni naučnici najbliži nego ikada ranije odgovoru na pitanje zašto je to tako.

Piše: Michael Hobbes
Izvor: The Huffington Post
Prevod: M. Aranđelović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.