Gledanje domaćih televizijskih sadržaja godinama već podrazumeva ozbiljan osećaj neprijatnosti ali od trenutka kada je televizija, u skladu sa globalnim nazovi demokratskim trendovima, otvorila vrata za malog, običnog čoveka i ona elementarna pravila su ukinuta. Taj fenomen, iako jedinstven, u različitim sredinama se, očekivano, na različit način i „prelomio“. Konkretno, najužasnije karakteristike srpskog mentaliteta, ta palanačka duhovna sirotinja obilno podmazana odsustvom bilo kakvog dostojanstva i obavijena dugim, prljavim jezicima, zablistala je u hororu svog čemera nailazeći na oduševljenje milionskog auditorijuma.

Takozvani običan čovek i njegovi derivati – još malo pa zvezde, polupoznati, internet frikovi i ostali – ohrabrili su javne ličnosti da se odreknu ono malo foliraže rezervisane za medije i pokažu da su i oni, na koncu konca, samo ljudi. Dovoljno da srpski rijaliti prevaziđe najbanalnije komedije i druge „fikcije“ snagom istinskog, realnog mulja. Rijaliti parovi, ta nekakva dečica stasala u kontinuitetu u koji nema osnova sumnjati, kontinuitetu medijskog hiperkiča, od televizije Palma do kanala Pink Reality, savršeno su savladala pravila nečega što se ovde i dalje sumanuto naziva entertejmentom.

Utisak je da kojim slučajem Vučić i Nole nisu spasavali zavejane u Feketiću, tragikomična saga o Jovani i Danijelu ne bi imala ozbiljniju konkurenciju u kategoriji vesti. Nema potrebe da se gnjavimo oko toga da su sve vesti ovde jednostavno tabloidne jer sve što se dogodi, na bilo kojoj sceni, do uvek zainteresovanog populusa, dolazi propušteno kroz tabloidni filter. Ostavka ministra Radulovića, porodično kasapljenje u nekom selu ili žestok seks na Farmi – sve mu dođe na isto.

U slučaju Jovane i Danijela interesantno je nekoliko detalja. Igračica iz emisije „VIP room“ i malo pevač malo rijaliti zvezda koji čitavu deceniju ne može da uradi nešto vredno pažnje što bi ga konačno etabliralo u bilo kom „žanru“ – pokazali su da seks pred kamerama više nije nikakav podvig niti tabu. Čak ni kada je reč o šatro poznatima.

Scene žestokog odskakanja pod ćebetom u štali ili kojoj već pomoćnoj prostoriji na imanju u Lisoviću gledaocima su bile interesantne tek sa aspekta da li su glumljene ili realne. Seks kao takav više nije nikakav šok niti zgoditak za producente i na tim primerima se može sagledati očigledna „evolucija“ koja se pred očima gledaoca odigrala u poslednjih deset godina. Od stidljivih dodira pod jorganom u prvom Velikom bratu do poslednje Farme u kojoj je junakinja seksa među krupnom stokom nagrađena glavnom nagradom i metalnom krunom u finalu. Štaviše, zaprošena je. Ta što se „podala“ pred kamerama dobila je mogućnost da bude unapređena u ulogu „žene, majke, kraljice“ ali o tome nekom drugom zgodom.

Začudnost seksa Jovane i Danijela krila se u sumnjama koje nekadašnjeg člana dečačkog benda „No name“ prati od samog početka. Da li je gej ili hetero? Da li mu drugarica iz „VIP room-a“ pomaže da spere ljagu sa svog „no name“ imena kao što je Rada pomagala Milanu, Leontina Nenadu, Slavko Kalezić Mariji Šeifović, Marija Šerifović Slavku Kaleziću i da ne nabrajamo dalje. Možda jednoga dana neko napisati komičnu hroniku svih tih performansa za obmanjivanje prostote i tešenje bliskih rođaka, ali da svi ti pokušaji nisu bili toliko napadni niko se time ne bi sa naročitim žarom bavio. Ostajanje u ormaru, baš kao i izlazak iz njega, moraju ostati pravo izbora ali karikaturalnost, posebno kada je baš loša, obično urodi kontra efektom.

Eventualna biseksualnost kao opcija u slučaju rijaliti đetića koji se godinama ne vadi iz uloge rijaliti fuckera (zakopčavanje šlica u Velikom bratu pre nekoliko godina nakon izlaska iz toaleta u kojem je boravio sa osobom suprotno pola, veze i afere sa koleginicama, paparaco avanture…) nije čak ni razmatrana jer uklanja svu tenziju.

Ko laže? To je tema. Priprosta devojka koju nema ko da posavetuje kako se pravi medijski skandal ili uskoro bivši muž koji se drži dostojanstveno jer ima mnogo više iskustva?

Zahvaljujući Jovaninoj prostoti, Danijel je uspeo vešto da isparodira njene izjave i izvuče se iz skandala koji je mogao da ga košta mnogo skuplje. Postoje ljudi koji istinu o svom seksualnom opredeljenju smatraju svetom tajnom i logično je što je Danijel dobio tako jaku podršku srpske estrade krcate njegovim „istomišljenicima“.

Vrhunac parodije odigrao se u emisiji „Ami G show“ gde pred zbunjenim Aleksandrom Šapićem, nesrećna Jovana priča o „životu na sendvičima“, miksu davljenja i apstinencije koje joj je doneo brak, Danijelovom dečku Marku, vezama svog rijaliti supruga sa muškarcima i neophodnosti da se testira na HIV koji, eto u percepciji polupismene igračice, donose isključivo odnosi sa homoseksualcima. Nedelju dana kasnije na isto mesto dolazi Danijel da se „ljudski izdigne iznad svega“, podeli sendviče ekipi i zapita se, sluđen zlobom koje je uprkos njegovoj dobroti tako mnogo na svetu, kako je samo mogao biti toliko naivan i lud. Autor emisije mu, baš kao i Jovani, pruža punu podršku i razmišlja koliko li je u tim minutima odskočio piplmetar. Sve je isto, nedostaje samo Šapić.

Naravoučenija nema. Sledi sudsko poglavlje i eventualni medijski comeback aktera ove priče u novim ulogama i, verovatno, sa novim partnerima. Pitanje koje je moglo da bude problematizovano da je bilo zainteresovanih psihologa, sociologa, društvenih hroničara, odnosi se na problem gej ili biseksualnih muškaraca koji, uprkos svesti o tome šta zaista jesu, stupaju u brakove i grade porodice. O tome se moglo govoriti na više nivoa ali tabloidni tok fabule medijima bio je mnogo interesantniji, dok je stručnjacima verovatno ispod nivoa da se bave „Farmom“ uprkos tome što je „Farma“ Srbija i nema nijednog valjanog argumenta da obori tu tezu.

Piše: Nikola Marković

Related Posts