Jermenija je zemlja koja, iako je geografski smeštena u Aziji, kulturno-istorijski smatra delom Evrope. Prema legendi Jermeniju je osnovao Nojev pra-pra unuk Hajk. Kada je imao sto i trideset godina Hajk je otišao da gradi Vavilonsku kulu. Posle nekog vremena počeo je da oseća nostalgiju za zavičajem. Kako mu je vavilonski kralj Nimrod zabranio povratak, ovaj je morao da pobegne. Nimrod je pokrenu hajku odbeglog radnika. Kod jezera Van (najvećeg jezera u današnjoj Turskoj) Nimrodova vojska je stigla Hajka, te je ovaj, strelom sa tri pera, ubio kralja. Nakon toga vratio se u zavičaj i u regionu Ararata osnovao prvu jermensku državu. Zato je tradicionalno ime za ovu zemlju Hajk, dok je u srednjem veku bio dodat sufiks za zemlju – stan, i tako je dobijen današnji naziv Hajastan.
Jermenija je toliko drevna da arheološki nalazi pokazuju da su na toj teritoriji ljudi gajili vinovu lozu četiri hiljade godina pre nove ere. Prva je država koja je hrišćanstvo proglasilo državnom religijom (deset godina pre Rima i, čak, trideset i šest godina pre krštenja Konstantina Velikog).
Strateški povoljan položaj zemlje vazda je prokletstvo za narode koji tu žive. Tako je Jermenija bilo poprište sukoba i aspiracija Asiraca, Grka, Rimljana, Vizantinca, Arapa, Mongola, Persijanaca, Osmanlija i Sovjeta. Osim čestih vojnih sukoba, u istoriji ove zemlje posebno mesto zauzima genocid nad Jermenima koji oni nazivaju i Veliki zločin u kome je stradalo između osam storina hiljada i milion i po Jermena. Sredinom devedesetih je u sukobu sa Azerbejdžanom stradalo oko trideset hiljada Jermena dok je preko milion njih raseljeno iz svojih domova.
Iako teži liberalnoj ekonomiji i ulasku u Evropsku Uniju, Jermenija je siromašna zemlja. Magazin Forbs ju je 2011. rangirao kao drugu najgoru ekonomiju na svetu. Od tri miliona Jermena koji žive u matici, više do trećine živi u glavnom gradu Jerevanu. U njemu je smeštena i radnja romana „Odbegli grad“ koju je u prevodu Karine Avagjan objavila izdavačka kuća Čigoja štampa.
U pitanju je prvenac jermenskog pisca i scenariste Žan-Šaa Hovanes Tekgjozjana u kome autor pokušava da na bizaran, jer je to jedini način da se opiše sva nadrealnost stvarnosti, naslika zemlju u kojoj živi. Kroz prijateljstvo dvadesetogodišnjeg entuzijastičnog i nesrećno zaljubljenog Gakika i frustriranog tridesetogodišnjeg Grigora, autor nam priča priču o jednoj zemlji koja nam je svima poznata.
Čitajući knjigu Jermenija je počela da mi se nameće kao egzotična i zanimljiva turistička destinacija. Kako danas svako putovanje počinje malim guglanjem, tako je bilo i ovoga puta. Jedan od prvih i najsveobuhvatnijih u toj pretrazi pojavio se sajt “18 Amazing Places to Visit in Armenia”. Od tih osamnaest neverovatnih mesta, sedamnaest i po su raznorazne, nipočemu impresivne, crkve, eventualno manastiri. I neka lokalna varijanta Avalskog tornja. A što se tiče Jerevana stoji “The best things to do in Yerevan are to just wander around, visit a cafe or five and enjoy the vibrant atmosphere of the city” iliti, prevedeno na srpski, “imamo splavove i najlepše žene na svetu”. Celokupno kulturno i istorijsko nasleđe prebogate istorije svedeno je na bleju u kafiću i sedamnaest i po crkava.
Da stvar bude gora (i nama bliskija), Jermenija je siromašna zemlja, osuđena na korupciju i nepotizam političkih elita, osiromašena sankcijama i ratovima iz devedesetih, koja iz epskih stradanja sopstvenog naroda nije naučila ni jednu lekciju o empatiji, već ni za jotu ne odmiče od krutih društvenih pravila i običaja kojima, integrisanim u stroge zakone, maltretiraju sopstvene građane.
Deluje poznato?
Zato je humor jedino oružje kojim autor romana „Odbegli grad“ poseže da ispriča ovu priču. Priču punu gotovo bizarnih događaja na granici fantastike, a opet, nama ovde, dobro poznatih kao surova realnost. Ovo je takođe i ljubavna priča, priča o odrastanju i sazrevanju, priča o potrazi za srećnim krajem.
Roman opisuje jedan grad i jednu zemlju koja neodoljivo podseća na Srbiju. Njegova radnja može da se smesti u našu zemlju i da gotovo niko ne primeti ništa neobično. Zamenjujući naziv Jerevan, nazivom Beograd kao mestom gde se odigrava najveći deo radnje romana ne bismo uneli bilo kakvu dozu neuverljivosti jer sličnosti, da ne kažemo istovetnosti, su očigledne.
Glavni junaci romana su mladi, maštoviti, puni života, željni svega, umetnički nastrojeni i veoma, veoma biseksualni, rodno fluidni i skloni kopulaciji pre braka. Junaci bi, kao što je očekivano jer smo i samo mnogo puta svedočili takvim ponašanjima, mogli da se prepuste tugi, očaju i laganom umiranju u nekoj unutrašnjoj emigraciji. Uprkos tome, oni ne pristaju na predaju, poraz i odustajanje. I sami svesni toga da su promene rigidnih sistema i konzervativnih društava jalova rabota, oni ignorišu ružnu stvarnost i prepuštaju se stvaranju nekog svog sveta. Sveta u kome ne važe pravila koje ime nameću mrtvi preci, karijerni vojnici i beskrupulozni političari. „Odbegli grad“ nam nudi recept kako kao kvir preživeti, opstati i, pre svega, kako preživeti društvo kao što je naše.
Roman nas inspiriše da budemo kreativni, odvažni, maštoviti na putu ka ostvarivanju sopstvenih snova, ne rizikujući mnogo, a osvajajući neizmerna zadovoljstva.
Zato je humor jedino oružje kojim autor poseže da ispriča ovu priču. Priču punu gotovo bizarnih događaja na granici fantastike, a opet, nama ovde, dobro poznatih kao surova realnost. Ovo je takođe i ljubavna priča, priča o odrastanju i sazrevanju, priča o potrazi za srećnim krajem bez obzira da li ste strejt, gej ili nešto sasvim drugačije.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
