Red Union je srpski levičarski, antifašistički pank bend osnovan u Novom Sadu 2000. godine. Na svojoj Facebook stranici često reaguju protiv homofobije, fašizma i daju svoju bespogovornu podršku LGBT pravima. To je bio razlog zašto smo razgovarali sa Daškom Milanovićom pevačem ovog benda.

Kako je biti član pank benda u Srbiji godine 2013?

Lepo je. Mi ovo sve radimo isključivo zato što se pomoću toga i dobro osećamo. Red Union je naša tvrđava. Nešto oko čega nema kompromisa. Nije ga nikad bilo niti će ga ikad biti. Ovaj bend se oslanja na svoj (umetnički) integritet i nikada ga ne bi doveo u pitanje ni za milimetar. Cena toga je relativna anonimnost i mnoga zatvorena vrata, ali mi od ovoga ne živimo i zato imamo taj luksuz da budemo dosledni sebi 100%. Ne trebaju nam domaće institucije, domaća estrada, seoske slave i pivsko/ćevapski vašari, top liste po ćefu iskompleksiranog direktora pivare i slično. Gulimo svoje day jobs da bi nam bend ostao čist ko suza i potpuno naš. Da, lepo je!

Kako je biti levičar i antifašista u Srbiji godine 2013?

I to je lepo. Lepo je leći svako veče znajući da si uradio nešto protiv zlikovaca i kretena. Danas je na snazi trend opšteg obesmišljavanja svega pa je svaki intelektualni i politički napor ravan čudu. Izuzetno je teško objasniti da se baviš politikom a da nisi stranački degenerik i da to ne donosi lovu ili tako nešto. Postoji realna opasnost od fašizma, ovde i sada i mi je se zaista plašimo. Žao mi je što neka naša stvarna i konkretna politička ubeđenja i ideje uvek ostaju po strani jer je široki front antifašista uvek prioritet. Malo je tužan taj osećaj da nećeš stići dalje od pukog zapušavanja rupa i bavljenja anti-ideologijom (sprečavanja oprečne ideologije da pobedi) ali, šta da radiš, takav nam je istorijski momenat u kom živimo i delujemo…

Dali punk i rock mogu da idu zajedno s pravoslavljem?

Ne mogu! Nikad i nikako. Sav pravoslavni rock nije rock. Svi te isprane matore drkadžije koje su otkrile tamjan i naciju su sve samo ne rock ‘n’ roll. Svi ti mladi imbecili koji su uzeli gitare zajedno sa svetosavljem i načertanijem nisu rock ‘n’ roll nego muzička rubrika Dnevnika 2. Tu nema pobune, nema slobode, nema umetnosti, nema ničega što bi izdaleka ličilo na RnR. Stasale su generacije sa paprikašem u glavi kod kojih sve može. Može pank i Sveti Sava. Ljotić i Hevi Metal. Manastir i Woodstock. HipHop i rasizam… Sve je to jedna Siva Zona u kojoj uvek na kraju korist izvuče desnica i konzervativni šljam.

Često branite prava LGBT populacije, što nije ni malo popularno. Na kakve ste reakcije nailazili?

Pošto delujemo u onom normalnom i pravom punk okruženju, ogromna većina reakcija je pozitivna, naravno. Problem je sa ovim „velikim“ srpskim svetom u čije oči upadamo skoro jedino po tome. Kao bezbožne komunjare, ljubitelji buljaša. Ne postoji lepši osećaj od onog kad znaš da si na suprotnoj strani od tih glupih gadova. Od crkve, desnice, tamjan-trenerkaša, onih što rade kod kuma u firmi, aparatčika… I najlepše je gledati kako LGBT prava i priča oko njih najbolje nateraju sve da pokažu svoje prave boje i pravo lice.

Da li antifašisti i levičari mogu biti homofobi? Kako se izboriti sa homofobijom na levici?

Naravno da ne mogu. Imperativ levice je progresivnost. Mnogi autoritarni moroni (staljinističkog tipa a takvih dinosaurusa ima dosta kod nas, pod etiketom levice) se pozivaju na svetlu tradiciju staljinskih despotija i njihov tretman homoseksualnosti, kao da to nije bila užasna greška i izvitoperenje levih ideja. To su ljudi zalutali na levicu. Oni što im se u „komunizmu“ najviše dopadaju tajna policija, jaka vojska i brkati čvrstorukaš. Svaki progresivan čovek nema ni trunku dileme oko LGBT pitanja. To je potpuno isto i kretenski kao levičar-rasista… a ima i toga kod nas. Antifašisti koji odbijaju da se uključe u borbu za prava gejeva su kukavice ili promašuju poentu. Levica treba da se bavi klasom a ne rasom, nacijom i ko koga i kako jebe. Gazdu geja mrzim ko i gazdu hetera!

LGBT populacije se često povezuje sa Cecom i Jecom i ostalim turbo-folk divama. Koliko su drugi muzički pravci, pre svega punk i rock gay-friendly?

Mislim da prijateljskiji nastrojeni muzički i subkulturni pravci od HC/Punka, po tom pitanju, ne postoje! Punk je po svojoj slobodarskoj prirodi bio gay-friendly. To je bio prvi žanr u kom su ljudi mogli otvoreno da ističu svoju seksualnost i da pevaju o tome. Sa sve total gay bendovima! Istina je da većina gejeva, kao i većina svih ljudi uopšte, nisu u subkulturi pa ćeš ih pre videti na Ceci nego na Red Unionu. Uvek mi je žao kad vidim da neko pruža ljubav i podršku nekome ko ga mrzi! Iskreno nas nervira to prikazivanje gejeva isključivo kao nekih cvećki, oslobođenih od fizičkog, koji vole smeće od muzike i žive za brendove i velnese i takve plitkosti. Ja bih poveo ozbiljnu diskusiju o ovome unutar gej pokreta! Sere mi se od „Will & Grace“ menadžerskih gejeva, kurvi kapitalizma. Zapravo, mislim da bi ovdašnja gej ekipa trebalo više da konzumira Brucea LaBrucea a manje isprazni elektro-folk-kemp-treš-hipsterluk. Dok se mačo pederluk ne digne na noge i ne krene da mlati one koji ugrožavaju zajednicu, najviše čemu gejevi mogu da se nadaju je upravo taj status. Tihi i frfljavi dizajneri aroma terapije i zabavni za hipsterske žurke… Ali, da se ne talasa!

Kako protiv fašizma u Srbiji?

Ponavljamo! Više nasilja prema fašistima! Svega ostalog ima dovoljno. Hospitalizacija pa onda edukacija. Fašizam je nasilnička ideologija i fašisti se moraju pobediti u njihovoj igri prvo. Svaki fašista je klasičan bedni siledžija i prvo ga treba onesposobiti da ubija i povređuje ljude pa tek onda videti može li on biti koristan i dobar član društva. Naše društvo krvari i prvo se stavlja zavoj a kasnije se ide na fizikalne terapije i antibiotike i ostalo. Fašisti moraju dobijati batine od antifašista. Ne sme im se omogućiti platforma za delovanje. Treba im razbijati organizacije, skupove, strukture i same aktiviste.

Da li su četnici postali good guys u Srbije i kako se tome suprotstaviti?

Nisu još. Ozbiljno treba da se zabrinemo zbog gibaničarske serije Ravna Gora koja kreće da se emituje u novembru jer je to do sada najveći i najbolje organizovani pokušaj prepravljanja istorije. Ovim tempom i ovim načinom rada i sa ovakvom pasivnošću druge strane, četnici će pobediti sasvim za nekoliko godine. Još dve generacije školovane četničkim udžbenicima koji su sad u opticaju, plus državna propaganda i antifašistička borba partizana i herojski i jedini pravi otpor fašizmu biće zaboravljen. Kako se suprotstaviti? Ne dozvoliti njihove laži i širenje smrada i gluposti. Kad na sledećoj slavi Svetog Pterodaktilija Prvomiropomazanog neki masni privatnik uz pečenje krene da peva Čiči i da drži banku, reci mu da ne sere i da umukne. Eto, to će biti sasvim revolucionarno za početak! Oni profitiraju na apatiji svih nas. Trebalo bi da pokažemo da nam je više stalo do istine i istorije u ovom slučaju.

Related Posts