Da li vi Marko prihvatate Milana za svog zakonitog supruga?
Da
Da li vi Milane prihvatate Marka za svog zakonitog supruga?
Da
Obaveštavamo vas da je zakonska veza među vama sklopljena! U ime Republike Srbije vam čestitamo!
A, ne… Nikako… Ovaj film se u Srbiji još uvek ne gleda iako se već godinama sa uspehom emituje u mnogim zemljama sveta. Ne samo što se u Srbiji ne emituje, nego je i zabranjen, odnosno prema mišljenjima naših političkih elita, duboko je u suprotnosti sa tradicionalnim vrednostima koje neguje naša država. Pa tako danas navedeni Milan i Marko ako i žele da ozvaniče i ozakone svoju vezu, moraju da idu daleko… čak do Crne Gore. Ne razumem? Zar Crna Gora nije jedna od onih zemalja van EU koja neguje tradicionalne vrednosti, štuje čojstvo i junaštvo, te se suprotstavlja „uvezenim moralnim kvazi vrednostima trulog zapada“? Očigledno više nije, jer je pre nekoliko godina omogućila istopolnim parovima da registruju svoje zajednice, i ta praksa se sa uspehom obavlja bez neke velike pompe ili diskusije. I tako dok se u Srbiji oko te teme i danas diže prašina naši građani odavno ne čekaju na državu da ozakone svoju zajednicu, te se upute put belog sveta (pa čak i u neke južnoameričke zemlje) da stanu pred matičara i izgovore sudbonosno da.
E baš tako smo na kraju odlučili i nas dvojica posle skoro 17 godina zajedničkog života. Kako bi čitaocima bilo jasnije, obojica smo državljani i rezidenti Republike Srbije, što znači da živimo i radimo u našoj zemlji, plaćamo poreze i sl. S obzirom da je nakon burne rasprave u parlamentu, referenduma i protivljenja crkve Republika Slovenija kao članica EU, u drugoj polovini 2023. godine konačno izglasala pravo na brak istopolnim parovima odlučili smo da brak sklopimo tamo. Do tada se pravna praksa u toj zemlji odnosila isključivo na mogućnost sklapanja partnerskih zajednica, koje nisu omogućavale ni jedno pravo koje je moguće ostvariti iz braka. Drugi razlog zašto smo izabrali Sloveniju kao zemlju u kojoj ćemo sklopiti brak je taj što ja pored srpskog posedujem i slovenačko državljanstvo, ali s obzirom da nisam rezident Slovenije, ne vučem ni jedno pravo iz njega osim slobodnog kretanja po Šengen zoni sa ličnom kartom u okviru 180 dana godišnje. Praktično sve ono što mogu i sa pasošem Srbije. Ni za jotu manje ni za jotu više. Situacija bi se promenila da imam stalni boravak u Sloveniji. Tada bi i moj zakoniti suprug mogao da ostvari prava iz naše bračne zajednice, ali krenimo redom.
Venčanje istopolnih parova u smislu sklapanja braka je u Evropi moguće u nekim zemljama, ali ne po pravilu i svim zemljama EU. Državljani Srbije mogu sklopiti istopolni brak ili partnerstvo u zemljama gde se to omogućeno. Ono što je bitno da se zna je da vam taj brak ili partnerstvo neće biti priznato u Srbiji, ali hoće u bilo kojoj zemlji članici EU na osnovu odluke Evropskog suda za ljudska prava o kojoj se uveliko pisalo i govorilo prethodnih dana u medijima. Procedura je jednostavna, mada vam je moj savet da se naoružate strpljenjem, jer je administracija neumoljiva gde god da imate posla sa njom:
Prvo odaberete zemlju i grad u kojoj želite da registrujete svoj brak
Kada donesete tu odluku morate proveriti kom državnom organu pripada matična služba u toj zemlji ili gradu. Negde je to pri opštinama, a negde postoje upravne kancelarije kao što je to slučaj u Republici Sloveniji
Dokumentacija:
– Važeći pasoš
– Izvod iz matične knjige rođenih – na međunarodnom obrascu
– Potvrda o slobodnom bračnom stanju (Certificate of No Impediment / Free to Marry). Kod nas se uzima u matičnim službama u opštini. U nekim opštinama u Srbiji možete očekivati da će službenik samoinicijativno odbiti da vam izda tu potvrdu ako u obaveznoj rubrici navedete istopolno ime supružnika sa vašim polom. Opet iskustvo iz ličnog primera ali rešeno nakon upornosti i pominjanja veza i kontakata u višim strukturama. Pali su na blef.
– Dokumentacija o prethodnim brakovima. Ovo je vrlo važno, jer ukoliko ste na primer razvedeni u Srbiji, matični sud (u ovom slučaju Slovenije) mora da prizna razvod braka pre nego što vam omogući sklapanje braka na teritoriji te zemlje. To je proces koji je preduslov i traje u praksi i do tri meseca. Znam to iz ličnog iskustva.
Kada sve to uradite, kompletnu dokumentaciju morate da prevedete kod ovlašćenog sudskog tumača na slovenački ili zvaničan jezik zemlje koju izaberete. U nekim zemljama je potreban apostile pečat dok na primer za Sloveniju nije (proverite) jer se on dobija u sudu u Srbiji uz plaćanje određene takse. Savet je, da pre prikupljanja dokumentacije kontaktirate matične službe gde želite da sklopite brak i proverite da li pored ovih dokumenata treba još neki papir da ne bi bio slučaj FTJP.
Najbolje bi bilo da odete zajedno u Sloveniju ili odabranu zemlju lično i u Upravnoj enoti koju ste izabrali zakažete termin venčanja. Ako je samo jedan od partnera u mogućnosti da ode do matične službe onda mora imati prevedeno ovlašćenje na slovenački ili neki drugi jezik drugog partnera kako bi zakazao termin. Kumovi vam neće biti potrebni, ali ako ih želite dovoljno je da i oni prilože važeće pasoše i izvode iz matične knjige rođenih na međunarodnom obrascu.
Proces je jednostavan i u Sloveniji je besplatan kao i sam čin venčanja za koji odaberete jedan od ponuđenih svečanih prostora u svakom gradu.
Naravno obavezno je da je oba kandidata za brak pojave u dogovorenom terminu, a sama ceremonija venčanja se ne razlikuje od one na koju smo navikli u Srbiji.
Nakon obavljene ceremonije se potpišete u matičnu knjigu i dobijete odmah izvod iz matične knjige venčanih. Time je vaš brak postao zvaničan i ukoliko odlučite da odete iz Srbije olakšaće vam prepoznavanje u pravnom sistemu država članica EU. Ako vam je jedan od bračnih drugova državljanin i rezident EU onda je na osnovu sklopljenog braka moguće podneti zahtev za spajanje porodice, ali to je već neka druga tema.
Kako god, naš venčani list u Srbiji i dalje ne važi, iako je bilo razgovora o tome da ukoliko se brak sklopi u inostranstvu Srbija jednostavno prizna takav brak, ali ni tu se nije previše odmaklo jer su konzervativne političke strukture i dalje vrlo dominantne, iako se i u prethodnim i sadašnjoj vladi nalaze deklarisani ili nedeklarisani pripadnici LGBTQ+ zajednice. To neka ide na njihovu sramotu, a nama ostaje da pokušamo da ih privolimo makar toliko da nam omoguće osnovna ljudska prava koja nikako ne ugrožavaju prava drugih. Do tada braćo Srbi i sestre Srpkinje put pod noge i po svoja prava i po svoja prava idite van granica Srbije.
Piše: B.P.
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
