Dobitnica Oskara i velikan filmske industrije, Jamie Lee Curtis, govori o svom detinjstvu u Holivudu, trenutnom životu i o tome kako je to biti roditelj transrodnog deteta. Jamie Lee se priseća trenutka kada je bila preplavljena otkrićem, podigla je ruke, prsti su joj bili rašireni, glava povučena nazad, i iz nje je izleteo krik. Kao da je štap dinamita otkinuo negativnu misao ili zabludu iz njene glave i eksplozijom stvorio novi put.
Kada razgovarate sa Curtis, pogled iz njenih očiju otkriva da joj je um u stalnom pokretu, željan više informacija, pronicljiviji, željan više interakcije, više eksplozija.
Mnoga otkrića probila su put kroz njen um. Njeno životni moto, rezultat jedne od tih eksplozija, glasi „Živi mudro i voli dobro“. Taj osećaj ne samo da se prenosi na sve koje sretne, već je i autentično opisuje. Ona je hodajuća knjiga mudrosti, koja daje iz beskrajno dubokog izvora ljubavi.
Njoj, život se svodi na dva izbora, isključiti ili uključiti. Budući da prvo ima veze sa mržnjom, nema mesta u svom srcu i umu za to. I budući da je drugo u vezi s ljubavlju, tamo bira da usmeri svoje vreme, energiju i svoj inkluzivni duh.
Sa 65 godina, može se reći da je Curtis na vrhuncu svoje slave. Dok neki mogu postati obeshrabreni tokom godina zbog raznih životnih izazova – ili stalnog preispitivanja kao što je Curtis doživela – ona je vedra. Ona glavu drži visoko, s osmehom na licu. U njenom oku sija sjaj koji nagoveštava čuvanje jedne lepe tajne, koju jedva čeka da podeli.
Ona opisuje neravan put do ovih otkrića kroz uvod koji je napisala za knjigu koja joj je promenila život, The Book of Awakening koju je napisao Mark Nepo. Ova knjiga je, delimično, njen manifest, koji se bavi preprekama na koje je naišla i savladala. „Svi se borimo sa smislom života, sa pronalaženjem svrhe“, kaže ona. „Većina nas sledi obrasce naših roditelja i oseća se katapultiranim u život gde skačemo kao loptica u mašini i na kraju izlazimo na dnu. Osećamo olakšanje što smo još uvek ovde i donekle celi, ali izubijani i povređeni od puta.“
Curtis pod budnim okom javnosti od trenutka kada se rodila, kćerka Janet Leigh and Tonya Curtisa, koji i danas ostavljaju neizbrisiv trag. A prošle godine, nakon osvajanja Oskara, konačno možemo priznati da je njihova kćerka ostavila vlastiti neizbrisiv trag, možda veći od svojih roditelja. Odrasla je uz majku i očuha Roberta Brandta, koji je radio kao broker na berzi. Veći deo vremena, porodica je živela izvan svetlosti reflektora Holivuda. Curtis je provela jedan semestar na Univerzitetu Pacifik, gde se i njena majka školovala. Sa 19 godina, napustila je školu da postane glumica, i krenula stopama svojih roditelja. Lutala je Holivudom nekoliko godina, a zatim je doživela svetsku slavu kada je njen prvi film, Halloween, doživeo komercijalni uspeh 1978. godine. Od tada, njena popularnost nije prestala da jenjava, sa dobro prihvaćenim nastavcima Halloweena i hitovima poput Trading Places, A Fish Called Wanda, True Lies i Freaky Friday. Nekoliko godina pre Friday, doživela je buđenje – trenutak koji je naterao da se otrezni. Danas slavi 25 godina od kako je trezna. Zatim, 2019. godine, izlazi njen film Knives Out, koji je osvojio pohvale i publiku. Curtis se iznenada vratila na vrh.
Zatim se ostvarila u ulozi inspektora, Deirdre Beaubeirdre, u komedi-drami i filmu koji je dosledan svom naslovu, Everything Everywhere All at Once. Doživela je još jedan uspeh. Njen izvanredan nastup upisao je u istoriju Holivuda, osvojivši Oskara za najbolju sporednu glumicu. Njena porodica i prijatelji nazivaju je „mama“, i ako provedete vreme sa njom, shvatićete zašto. Ona je istovremeno neposredna i brižna, čvrsta i nežna. Tokom gostovanja na jutarnjem programu televizije MSNBC, Morning Joe, pokazala je svoju majčinsku stranu dok je razgovarala o svojoj transrodnoj kćerki, Ruby.
„Boriću se i braniti njeno pravo da postoji, svakome ko tvrdi da ne postoji“, govorila je. „Ovaj život treba da bude ispunjen ljubavlju.“ Njen život je toliko pun, i ona je toliko puna života; može biti teško sažeti razgovor sa njom koji uključuje život toliko bogat različitim iskustvima.”
Koliko je važno za vas, i za ljude u industriji, da stanete na stranu transrodnih osoba, posebno u vreme kada tu zajednicu stalno napadaju?
Pa, ovo je mnogo više od trans pitanja, tako da je za mene to ljudsko pitanje. Iako je, naravno, fokus mržnje trenutno usmeren na trans osobe. Zagovaram ovo kao majka trans deteta, ali isto tako kao majka cele zajednice. Želim da budem glas podrške za sve druge stvari, bilo da je to trans, gej, ili pitanje rase, ili čak ako su u pitanju spašene životinje. Želim pružiti istu pažnju i brigu kao što bih pružila svojoj vlastitoj trans ćerki.
Da li se nauči nešto novo kada ste majka LGBTQ+ zajednici, da tako kažem?
Reći ću to ovde. Nisam stručnjak za trans pitanja. Ona su kompleksna. Zahtevaju naučno i dugoročno proučavanje. Postoje aspekti mnogih pitanja sa kojima se suočavaju trans osobe i ljudi koji nisu trans, a koji zahtevaju stvarno razmišljanje. Samouka sam. Dosta čitam. Trudim se da se obrazujem i pokušavam to da uradim u nebinarnom stanju svesti, što znači da moram biti otvorena. Pokušavam pročitati sve, i imam učitelje. Jedan od mojih učitelja je Alok [Vaid-Menon]. Ako ga ne poznajete, on je rodno nebinaran i predstavlja glas milionima svojih pratilaca na društvenim mrežama. Alok reaguje na mržnju na tako divan način, to je impresivno.”
Imao sam prijatelja, oca Angela, koji je rekao da Katolička crkva, na primer, isključuje, što po njegovom mišljenju samo podstiče mržnju. Mislite li da ima istine u tome?
Na kraju dana, moramo biti inkluzivni. Jer, kad sve svedemo, sva mišljenja, sve ideje, svu nauka, sve tačke gledišta, to će se sve svoditi na inkluziju ili isključivanje. To je to. I na kraju dana, ja ću izabrati inkluziju jer isključivanje podrazumeva mržnju.
Sve ovo podseća na vaš moto, „Živi mudro, voli dobro“?
Ceo koncept živeti mudro, voleti dobro, zvuči duboko. Do njega sam došla kada je preminula princeza Dajana, i čitala sam knjigu o meditaciji koju mi je neko poklonio. Knjiga je govorila o tome da ljudi koji žive svesno postavljaju sebi dva pitanja kad umru: da li su naučili živeti mudro i da li su dobro voleli? I pomislila sam da je Dajana to uradila.
Da bih bila mudra u vezi sa queer pitanjem, pročitala sam 20 knjiga o trans i gej tematici. Svaki članak koji izađe, trudim se da ga pročitam. Ponekad mi je teško čitati duge članke, ali nekako se probijam kroz njih. Vraćam se i čitam ono što nisam odmah razumela. Pročitala sam knjige Helen Joyce. Želim da imam znanje, želim učiti, želim rasti. Sve što dobijam, dobijam iz čitanja.”
Uvek ste bili uključeni u dobrotvorni rad. Znam da ste bili veoma aktivni u vezi sa HIV/AIDS-om još od početka epidemije. I za dečje zdravstvene usluge i Dečju bolnicu u Los Anđelesu. Zatim, tu je i vaša organizacija My Hand in Yours, da pomenem samo nekoliko stvari. Takođe ste uspešan autor dečijih knjiga, a vaša poslednja je grafički roman Mother Nature koji se fokusira na klimatske promene. Da li mislite da ste nasledili strast za altruizam od svoje majke?
Da. Moja majka je provela ceo život osećajući zahvalnost za sve što je dobila u životu. I ona je učestvovala u dobrotvornim organizacijama tokom celog mog života. Najvažnije je bilo udruženje koje su osnovale supruge Holivuda, SHARE, čiji je osnivač bila moja majka. To udruženje pomagalo je Fondaciju za decu koja se bavi decom sa teškoćama u razvoju intelektualnih veština.
Moja majka je takođe učestvovala u Specijalnim Olimpijadama. Eunice Kennedy Shriver i moja majka bile su bliske prijateljice, i bila je veoma prijateljski nastrojena prema porodici Kennedy. Mojoj majci je ponuđen posao ambasadora u Finskoj, ali je odbila. Mislim da je osećala da nije fer prema svom suprugu i deci da ih vuče sa sobom u stranu državu, iako je to bila velika čast za nju.
Dakle, razmišljajući o tome, niste imali problem da podržavate našu zajednicu. Podržavanje kod vas je nasledno.
Odrasla sam uz to. Dakle, od samog početka, nemam nikakav problem sa tim. Neko me je pre neki dan pitao, zašto se pojavljujem na naslovnoj strani magazina The Advocate? Rekla sam, zato što su me pitali. I zato što sam majka Ruby. I zato što je ovo važan razgovor koji se trenutno vodi. I zato što sam deo sveta show biznisa. Zašto ne iskoristiti taj trenutak i pozajmiti tu platformu publikaciji poput The Advocatea? Dakle, nastaviću da budem u prvom planu jer to nešto znači za gej zajednicu i za moju kćerku, i uvek ću biti tu.
Vratimo se malo unazad. Da li se sećate prve gej osobe koju ste ikada upoznali?
Šminker moje majke bio je čovek po imenu Doug Kelly. A zatim je moja majka imala prijatelja, gej dramaturga po imenu Leonard Gersh, koji je napisao predstavu Butterflies are Free. I slučajno, kada sam prvi put išla na audiciju da budem deo glumačkog ansambla u Universal Studios, morala sam da odigram scenu iz te predstave.
A što se tiče gej osoba koje su imale značajan uticaj na vaš život?
Ima nekoliko njih. Prvo, Billie Jean King. Ona je najbolji primer nekoga ko nije izgubio sebe, i izdržao neverovatan pritisak i mržnju. Kako volim da kažem, nije odustala od sebe u sred katastrofe, i to zahteva hrabrost. Alok je novi prijatelj i novi učitelj, ali Billie Jean King je zaista bila prva gej osoba koju sam gledala sa divljenjem. Onda, tu je neko koga nisam poznavala, ali ko je bio sa mnom u duhu poslednjih 12 godina. Pokušavam da ispričam priču o Glennu Burkeu, koji je izmislio „High Five“ i započeo svoju bejzbol karijeru igrajući za Los Anđeles Dodžerse tokom 1970-ih.
Pisao sam kolumne o njemu. Veliki sam ljubitelj bejzbola, a priča o Glennu Burkeu je zaista tragična. Kako ste ga otkrili?
Pa, kao što znate, bio je crnac, igrač Los Anđeles Dodžersa, koji nije javno priznao da je gej. Bio je prebačen u Oukland A, da bi na kraju bio izbačen iz bejzbola zbog homoseksualnosti i na kraju preminuo od HIV/AIDS-a u Ouklandu.
Pročitala sam prvu knjigu o njemu, Out at Home, koju je napisao Erik Sherman, i kupila prava na knjigu. To je bio veoma dug proces, ali počela sam da radim sa Ryanom Murphyem i upravo smo preneli projekat sa Netfliksa na Dizni pre štrajka, i Ryan i ja smo uzbuđeni da pokrenemo projekat nakon što se štrajk završi.
Zatim, postojala je osoba koja je bila veoma, veoma posebna. Radila sam na televizijskoj seriji sa Richardom Lewisom krajem 80-ih, Anything But Love. Držali smo audiciju za glumce koji bi igrali mog asistenta. Mislim da smo se videli sa 80 momaka, svi su izvodili scenu na isti način, osim jednog glumca koji je došao i izveo je na drugačiji i jedinstven način.
Pitali ste me ko je bila najvažnija osoba, i to je bio taj glumac, Richard Frank. Bio je gej. Bio je u vezi sa čovekom po imenu George Lowe. Richard je postao moj najbolji prijatelj. Volela sam ga.
Rick i njegov suprug George su dobili AIDS. George se prvi zarazio. Rick je dobio posao na turneji sa predstavom The Sisters Rosensweig. Morao je da radi jer mu je bio potreban novac, pa je prihvatio posao, krenuo na put, a onda je i sam počeo da oboljeva. To je bilo strašno. Potom je George preminuo.
Rick se vratio kući i pokušao da dobije posao. Dobio je ulogu u TV seriji kao gostujući glumac. Kada je otišao u prikolicu za šminku i frizuru, šminker mu je pružio vrećicu sa četkom za kosu, jastučićem u prahu, šminkom i sunđerom i rekao: „Moj sindikat kaže da ne moram da te šminkam.“ Bilo je užasno.
Rick je preminuo dok sam snimala nastavak filma A Fish Called Wanda u Evropi. Razgovarali smo svaki dan dok je umirao. Rekla sam mu da sačeka mene. Čekao me je. Došla sam kući u avgustu, a on je preminuo u avgustu 1995. godine. Voleo me je. Bio bi oduševljen kada bi video kakvu sam godinu imala i da sam osvojila Oskara. Ne postoji niko ko bi bio srećniji.
To mi slama srce. Ako želite, sada bih voleo da pričamo o Ruby, i prvo pitanje je uvek najočiglednije. Kada vam je rekla da je transrodna, da li ste to očekivali?
Apsolutno nisam. Kada vratim film, jedini pokazatelj bio je taj što je od malena, kad god bi igrala video igre, uvek birala ženskog lika. Jednom sam je pitala zašto to radi, i ona bi rekla: „Volim da zbunjujem svoje prijatelje.“
Sada kada razmislim, to je verovatno bilo način na koji je Ruby pokušavala da objasni šta oseća. Ali nije bilo drugih pokazatelja. Dakle, to nije bilo nešto što mi je ikada palo na pamet kao mogućnost. Veoma brzo je to za mene postalo stvarnost. A onda vaš prvi instinkt kao roditelja je da se obrazujete.
Pre svega treba reći „Volim te, i podržaću te kroz sve kroz šta prolaziš“. Vi ste roditelj, i to je vaš posao, koji je reći: „Poštujem te i volim te zbog toga ko si.“ A potom sam se trudila da se obrazujem koliko god mogu. I Ruby je imala podršku porodice od samog početka, i ta podrška je postajala sve veća. Prvo smo počeli da koristimo druge zamenice i prihvatamo sve promene koje to podrazumeva, koje nisu za ljude slabog srca.
Sada, pošto govorimo o majčinskoj ljubavi, želim da vas pitam o vašoj majci. Kako mislite da bi reagovala na svoju unuku?
[Duga pauza] Moja majka je već dugo mrtva. Moj otac je takođe već dugo mrtav. Volela bih da verujem da bi je prihvatila, ali nisam sigurna da bi razumeli šta se dešava, obzirom na njihovu generaciju. Volela bih da verujem da bi je podržali.
Sada, vraćajući se na činjenicu da ovo celo iskustvo nije za ljude slabog srca, želim da pričam o lepim stvarima, jer ih je bilo mnogo!
Svakako, molim vas!
Oba moja deteta venčala su se u mom dvorištu. Moja ćerka Annie i njen suprug Jason venčali su se u julu 2019. godine. Ruby i Kynthia venčale su se pre godinu dana, krajem maja, gde su svi bili obučeni u kostime. Vodila sam ceremoniju venčanja u kostimu koji je ona odabrala za mene.
To je predstavljalo neverovatno iskustvo za mene, da budem predvodnik te ceremonije.
Imam osećaj da ste osoba koja okuplja ljude, i to je neverovatna karakteristika.
Kada sam se udavala za Christophera, jedino što sam tražila od svog oca bilo je da moji braća i sestre budu zajedno sa mojim roditeljima na mom venčanju. Dakle, to je bio jedini put u mom životu da mojih petoro braće i sestara budu zajedno na jednom mestu. Tony je imao šestoro dece. Moja majka, moj očuh, moj suprug, porodica mog supruga. Jedini put u mom životu da sam imala svoju porodicu pod istim krovom. To se nikada nije ponovilo. Zato je venčanje Ruby toliko bilo značajno za sve nas.
[Pokazuje sliku venčanja na svom telefonu.] Ova fotografija mi mnogo znači. To je njena porodica i moja porodica na okupu. Njena porodica po rođenju, njena biološka porodica, svi zajedno, svi uključeni, ispod luka duginih balona.
Kroz celo ovo iskustvo, moj cilj nije bio da budem savršena. Ja sve ovo učim, a moja kćerka je moj učitelj. Taj dan nije bio predviđen da bude tako savršen. Ljubav je bio moj jedini cilj. Ljubav nas je dovela do tog divnog trenutka. Božija ljubav. Ljubav je ljubav. Živi mudro i voli dobro.
Izvor: The Advocate
Više tekstova iz broja 76 – februar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
