Tetoviranje može biti sporazumno, inherentno ritualizovana razmena moći i traume. Tetovaža označava trenutak pre/posle primanja namerne rane i predstavlja odjek tog trenutka posvećenosti i namere. Proces lečenja uključuje to suočavanje sa bolom duboko u telu klijenta, menjajući njegov odnos prema telu, istoriji njegovog tela i njegovoj budućnosti.
Noel’le Longhaul
U svim kulturama, forme telesnih dekoracija koristile su se kao oblik ljudskog izražavanja. One mogu predstavljati lična dostignuća, grupnu pripadnost, socijalni status (frizura, nakit, odeća, kozmetika…). Izražavaju odlike pola, vrednosti, interese, mišljenja, životni stil… Ljudi često ispoljavaju stavove o drugima po tome šta nose, kakvo im je telo, spoljašnjost. Zato telesne dekoracije predstavljaju neverbalne znake i simbole komunikacije pojedinca sa drugim pojedincima ili grupama.
Tetoviranje je, prema arheolozima i antropolozima, jedna od najstarijih formi telesnog dekorisanja. Poreklo vodi od tahićanske reči ta-tu (udariti). Najstarije otkrivene tetovaže nađene su na dvema mumijama u Egiptu, a datiraju između 3351 – 3017 godine p.n.e. Bilo da se radi o dekorativnim, simboličkim ili slikovnim tetovažama, one pretenduju da budu jedinstvene i lične. Ljudi traže dizajn koji je specifičan za njih ili grupu koju pripadaju. U različitim delovima sveta odnos društva prema tetovažama je varirao. Negde su bile primenjivane kao oblik kažnjavanja, da bi obeležile „društvene otpadnike“, negde kao oblik zaceljivanja i lečenja, a negde kao oblik ulepšavanja. U zapadnoj kulturi, prožetoj hrišćanskim učenjem, odnos prema tetoviranju je bio izrazito negativan. „Za mrtvacem ne režite tijela svojega, ni udarajte na se kakvih biljega. Ja sam Gospod“ – stoji u Trećoj knjizi Mojsijevoj (19:28). Tetovaže su bile vezivane za kriminalno ponašanje, a jedini koji su ponosno do posle Drugog svetskog rata nosili svoje tetovaže bili su mornari.
I mnogi pripadnici gej zajednice, koji su bili van zakona, nosili su tetovaže kao svojevrsne skrivene poruke ili kao akt pobune protiv sistema. Zato je i istorija tetoviranja pratila promene prema homoseksualnosti u društvu. Prema rečima Semjuela Stjuarta, tatu majstora, gej zajednica je počela da usvaja kulturu tetoviranja u 50-tim godinama XX veka. Prelomni trenutak je bila premijera filma „Divljak“ iz 1953. godine, sa Marlonom Brandom, u ulozi Džonija Strabela, vođe bande i delikventa, u kožnoj jakni i motociklu. To je otkrilo potisnuta i skrivena osećanja mnogih gejeva.
– Bio sam preplavljen iznenadnom pojavom tolikog broja ovih figura. Kako je impuls mnogih homoseksualaca da se smatraju muževnijim, dodavanje tetovaže ga je ojačao – kaže Stjuart.
Tetovaže su postale simbol muškosti za gej muškarce i tesno su povezivane za kožnu zajednicu (leather community). Danas tetovaže i gej zajednica idu ruku pod ruku. Neka istraživanja su pokazala da 31% gejeva i lezbejki ima tetovaže, a da je 36% od njih u starosnoj dobi od 25 do 29 godina.
Tatu LGBT simboli
Ružičasti trougao
Homoseksualci su se u nacističkim logorima prepoznavali po ružičastom trouglu prišivenom na levu stranu logoraškog odela. Ružičasti trougao je postao simbol Holokausta nad homoseksualcima tokom Drugog svetskog rata. Procenjuje se, da je između 1933. i 1945. uhapšeno oko 100 hiljada homoseksualaca. Oko 50 hiljada ih je osuđeno. Većina osuđenih je poslata u redovne zatvore, dok je između 5 i 15 hiljada poslato u koncentracione logore. Ružičasti trougao je vezan i za borbu gej ljudi u SAD tokom epidemije AIDS-a, 80-tih godina XX veka. Avram Finkelštajn je za organizaciju ACT UP izradio poster „Silence=Death“ („Ćutanje=Smrt“), postavivši na crnoj pozadini ružičasti trougao, simbol pogroma homoseksualaca tokom nacističke ere.
Danas se ovaj simbol koristi u raznim kampanjama, poput protesta protiv koncentracionih logora u Čečeniji, a mnogi gej ljudi ga ponosno ističu i kao tetovažu.
Nautička zvezda
Kasnih 40-tih i početkom 50-tih godina XX veka, neke lezbejke su počele da tetoviraju nautičku zvezdu na ručnom zglobu kao poruku drugim lezbejkama. Nautička zvezda je potom postala široko popularna, pogotovo među gej porno zvezdama, a u nekim krugovima se povezuje i sa prostitucijom.
Biohazard
Identifikuje osobe HIV+ statusa. Mnoge HIV pozitivne gej osobe tetoviraju ovaj simbol, jer im pomaže u procesu samoprihvatanja.
Narukvica (traka)
Mnogi homoseksualci vole da je imaju istetoviranu na ruci, a neki i da bi istakli da vole fisting. Sa druge strane, nije malo i onih koji duplu narukvicu poistovećuju sa jednakošću.
Labris (dvostrana sekira)
Tokom 60-tih godina XX veka, lezbejke su je usvojile kao simbol snage i nezavisnosti. Labris se povezuje i sa matrijarhalnim društvima i grčkom boginjom Demetrom.
Lambda
Simbol oslobođenja (liberation), a takođe i fizički simbol energije.
Tetoviranje u okviru LGBT zajednice ima značajnu ulogu kao oblik ulaganja u erotski potencijal tela, ali i kao marker društvene razlike i marginalizacije. Telesne dekoracije kao što je tetoviranje, imaju posebno značenje u marginalizovanim društvenim grupama, u koje spada i LGBT zajednica u mnogim delovima sveta – individualnost, ponos, zadovoljstvo…
Tetovaža kao oblik samodekoracije i samoizražavanja za gej grupe koje su izopštene od strane društva postala je za mnoge homoseksualce simbol represovane seksualnosti. A seksualnost je u osnovi našeg identiteta. Kada konačno izađemo sa druge strane i prihvatimo i prigrlimo svoju homoseksualnost, prihvatamo i svoje najistinitije ja. Naše jezgro. A šta slavi divlji, neskriveni izraz identiteta, individualnosti, poput tetovaže koja nam se urezala na kožu do dana smrti?
Piše: Igor Maksimović
Više tekstova iz broja 58 – februar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
Leave a Reply