Tamarina mama učestvovala u kampanji “Ne odričem se” o kojoj smo pisali na prethodnim stranama Optimist magazina. Tamaru poznajete po DJ nastupima na raznim gej žurkama u Beogradu i kao dela DJ dua 100MU Tamarama. S njom smo popričala o njenim utiscima o kampanji, reakcijama, LGBT situaciji u Srbiji i naravno muzici…

Tvoja mama je bila deo kampanje „Ne odričem se!“. Negde mi se čini da je to tvoja zasluga. Možeš da mi ispričaš kako je došlo do toga?

Moja jedina zasluga vezana za to jeste samo činjenica da sam joj se autovala pre više od desetak godina, što je ona najnormalnije prihvatila. Ona je u LGBTQ priči verovatno duže nego što sam to ja – pisala je za gej časopis „Dečko“ koji sam rado čitala i pre nego što sam bilo šta shvatala u vezi sebe u toj sferi. Moja mama sarađuje sa „Da Se Zna“ i otuda je i došlo do učestvovanja u kampanji. Obavestila me je o nekom oglasu, odobrila sam čak i bez nekog preteranog razmišljanja o tome, i tek nakon objavljivanja oglasa sam zapravo shvatila koliko je to jedna velika stvar, veliki gest, ne samo od nje, moje majke, za mene, njenu ćerku, nego i za sve roditelje koji imaju problem da se suoče sa tim da im je dete gej. Odjek je bio ogroman i mnogi ljudi su nam uputili predivne reči i ako smo barem jednoj osobi promenili stav, već toliko je dovoljan napredak.

Koliko u dodiru sa drugim LGBT osobama vidiš da su njihovi roditelji spremni da ih podrže?

Nažalost, naslušala sam se i načitala nekih prilično ružnih i tužnih priča, od izbacivanja iz kuće i potpunog odricanja i odbacivanja, do fizičkog i verbalnog maltretiranja, i tome slično. U nekoliko slučajeva, roditelji prihvataju apsolutno sve u vezi svog deteta, ali nikako i taj „deo“ ličnosti koji svesno zanemaruju i o kom ne žele ni da čuju. Sa druge strane i na svu sreću, ima i roditelja koji to prihvataju bez ikakvih napora, podržavaju svoju decu, učestvuju u životima svojih potomaka, upoznaju njihove partnere, pomažu oko izvesnih problema, itd. Ne bih umela sa stopostotnom sigurnošću reći da su u današnje vreme svi spremni to da prihvate, ali svakako je situacija mnogo bolja nego ranije i naravno svaki roditelj na svoj način i svojim tempom prihvata takve činjenice.

Očevi. Negde postoji taj stav da očevi to malo teže prihvate?

Postoji taj stav, ali ne bih se u potpunosti složila sa njim, iako mom ocu jeste bilo malo teže da prihvati. Patrijarhat je nažalost u tolikoj meri nametnuo mnoge socijalne konstrukte, da muškarac treba da lovi, a žena da kuva i sve ostalo, i da jedino muškarac i žena mogu da stvore zajednički život, i slično tome, i mnogima je teško da izađu iz tih zastarelih kalupa koji nam se vekovima i svakodnevno nameću, nevezano za to da li su majke ili očevi u pitanju. Postoje izvesna očekivanja u skladu sa tim nametnutim konstruktima i kalupima, a ako se ispostavi da je nešto drugačije u igri, roditelji se često preispituju gde su oni pogrešili. Jedino gde postoji mogućnost da pogreše u celoj toj priči jeste da ne prihvate svoju decu zbog činjenice da su ona LGBTQ.

Da li se vremena menjaju kada je u pitanju prihvatanje LGBT osoba u Srbiji?

Iz svog ličnog iskustva i iz iskustava mojih bližnjih mogu reći da je prihvatanje mnogo učestalije i da smo mnogo slobodniji da o tome pričamo otvoreno i bez straha da će nas neko čuti na ulici ili za susednim stolom u kafiću ili gde god i da će nam napraviti neku nezgodnu situaciju zbog toga. Ne kažem da takvih situacija generalno nema i da su nepostojeće, ima ih itekako, međutim u poređenju sa situacijama i atmosferom koja je vladala u poslednjih skoro dvadesetak godina (konkretno mislim na prvi prajd održan 2001. godine i slične događaje gde su LGBTQ ljudi bili napadani, pa i na sve nemile događaje ranijih i kasnijih datuma), u današnje vreme je mnogo svetlija situacija i duboko verujem da će biti još bolje.

Nakon Ane Brnabić i drugih ne tako javnih primera da su se lezbejke ostvarile kao majke, da li razmišljaš o toj opciji?

Postojala su vremena kada jesam o tome razmišljala, možda više u smislu usvajanja, jer je toliko napuštene dece po sirotištima kojoj treba ljubav i da se neko o njima stara. Vremenom je i ta želja nestala, prvo iz ličnih, a zatim i iz praktičnih i ekonomskih razloga – u današnje vreme treba biti milioner maltene da bi se svom detetu i svojoj porodici omogućili osnovni uslovi za normalan i ispunjen život. Iako mislim da bih bila fantastična majka, za poželeti (haha), mislim da ću radije u ovom životu biti barem fantastična tetka. Svakako, i pored svog ličnog stava, smatram da je velika stvar želeti započeti porodicu u okviru istopolnih zajednica i to na ovim prostorima, i moja je velika želja da to bude i generalno omogućeno svima.

Da li bi mogla da nam kažeš više o Tamarama?

Tamarama mixtape je projekat započet tokom mog dugogodišnjeg boravka u Australiji, gde sastavljam raznorazne liste pesama različitih žanrova, tematika, senzibiliteta (www.mixtape.com/tamarama). Deo grada Sydneya se naziva Tamarama, do kog sam jednom i otišla. Naziv me podseća na kombinaciju mog imena i reči „panorama“, a u toj kombinaciji sam pronašla upravo ono što želim da predstavim – izbor muzike koji ne zavisi od žanra i stila, već je sveobuhvatan – od klasike, jazz i blues muzike, preko rocka, indie, alternative, do elektronike i dalje, a i svega između. Spontano je to preraslo u DJing, prvo u mom rodnom gradu Kikindi, pa zatim ubrzo i u Beogradu po mnogim kafićima i klubovima, Novom Sadu, gostovala sam u Vršcu, Valjevu i Smederevu, a nadam se i u drugim mestima uskoro. Ono što mi je ovaj projekat doneo jesu silna poznanstva, saradnju sa Olgom Filipović kao DJ duo 100MU Tamarama, a i specijalne plejliste koje sklapam za pariski online radio – Radio Raptz, i valjevski online radio – Valternativa Radio.

Često čitamo o poslovnim problemima tvoje kompanije. Hoće li Fiat ostati u Srbiji ili nas očekuje zatvaranje fabrike u Kragujevcu?

Ah, da mi je dinar za svaki put kada me je neko pitao bilo šta vezano za Fiat, možda bih i mogla da priuštim jedan automobilčić, haha. Šala mala, ali mislim da je to ujedno i najpametniji odgovor koji mogu da dam na ovo pitanje. (Ako neko iz kompanije Fijat čita ovo, moglo bi da se organizuje neko poklanjanje automobila meni, hehe.)

Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?

Sve najlepše, naravno! U planu je jedan projekat koji povezuje ljubitelje muzike, kulture, umetnosti, filma, pozorišta, fotografije i svih načina na koje se izražavamo, te se nadam skorijoj realizaciji tog projekta koji želim da podelim sa svima vama. Takođe, tu su i razne žurke koje planiramo i jedva čekamo da vas vidimo na plesnom podijumu!

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 49 – avgust 2019. možete pročitati na:

5 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.