Domaći ultra-nacionalisti i klero-fašisti priželjkuju da Srbija jednog dana postane kao Rusija, ako već ne deo Rusije, tako da nas je jedno vreme sa beogradskih zidova upozoravao i grafit s porukom „Vladimir Putin is watching you!“. Domaći rusofili bili su oduševljeni kada je Moskva zabranila gej paradu u tom gradu na sto godina, tako da su se sa istom idejom u javnosti pojavio SNP „Naši“. U poslednje vreme Rusija je u fokusu stranih i domaćih medija kada su u pitanju kršenja prava LGBT populacije i Zakon o zabrani promocije homoseksualnosti među mlađima od 18 godina, koji je izazvao buru na međunarodnoj sceni, naročito što se u Sočiju sledeće godine organizuju Zimske olimpijske igre. Imali smo pozive na bojkot Olimpijskih igara, ruske votke i drugih proizvoda, proteste protiv homofobije… Ali, ono što nas treba da brine, jer živimo u društvu koje se ugleda na Rusiju i voli Vladimira Putina kao da je srpski predsednik, jeste da li je u Srbiji moguć ruski scenario? To pitanje postavili smo srpskim aktivistima za LGBT prava.

ično sam još pre nekoliko godina pisao nekoliko tekstova u kojima sam poredio Srbiju i Rusiju, naročito u domenu ljudskih prava. Srbija je još tada u ovom smislu počela da se ponasa kao light verzija Rusije. Ako je Rusija zbog svoje veličine, moći i nafte bila neka vrsta „Coca Cola“, Srbija je onda bila „Coca Cola Light“ jer nije imala sve ove atribute, ali se isto ponašala i prema svojim građanima, ali i na međunarodnoj sceni kada je trebalo osuditi one države koje nedvosmisleno krše ljudska prava. Srbija je tada bila slična po odsustvu reakcije kada se dese napadi na branitelje ljudskih prava ili po predugim postupcima kada se vode slučajevi protiv ekstremista. I ovde su se kao i u Rusiji pojavili „Naši“ čije aktivnosti država uopšte ne smatra problematičnim (već prećutno pokazuje da su poželjni), dopušta se nekažnjeni govor mržnje prema manjinama. Ne treba zaboraviti da SPC i Ruska pravoslavna crkva koriste identični govor mržnje prema pripadnicima LGBT zajednice koji vlasti u obe zemlje ignorišu i koji prolazi bez ijedne osude.

Upravo tada je počela i neka vrsta sličnog postupanja prema LGBT zajednici. I Srbija je počela da zabranjuje Prajdove, ista retorika se koristi i ove i u Rusiji: razlika je što ovde nismo imali hapšenja LGBT aktivista jer smo bili odlučni da se ne suprotstavljamo nasilno, čak i kada su odluke države bile nezakonite. U Moskvi su odlučili da ne poštuju zabrane pa je bilo dosta hapšenja. I pored svega, matrica je ista. Trenutno, razlika je u tome sto je Rusija otišla korak dalje, zabranjujući bilo kakvo javno iskazivanje sklonosti kao istom polu i definišući to kao „propagiranje homoseksualnosti“. Kao što smo i očekivali, odredbe su krajnje nejasne pa je praktično sve „propagiranje“, a opravdanje je ono na šta se i u Srbiji često pozivaju „zaštita maloletnika“. U Srbiji nema zahteva za donošenjem ovakvog zakona, a koliko vidim toga neće ni biti, budući da su svi ignorisali inicijativu SNP „Naši“ koja je pokrenuta ove godine. Umesto toga, u Srbiji se počelo govoriti o legalizaciji istopolnih zajednica. Bez obzira šta mislili o Prajdu i istopolnim zajednicama, važno je da upravo na ovim pitanjima postignemo punu jednakost sa svim drugim građanima. Tada Srbija definitivno neće ličiti na Rusiju, makar po pitanju poštovanja ljudskih prava LGBT zajednice.

Goran Miletić, Civil Rights Defenders

to se Srbije tiče mislim da nema tolike bojazni jer mi kao država predstavljamo jedino nepostojeću silu, nismo nikakva pretnja svetu i potpuno smo marginalni da bi se neko nama bavio kao što se bavi Rusijom. Ljudska prava odavno nemaju veze sa ljudima. Ona su iz dobronamerne ideje postala institucija, standard, birokratija, indikator uspešnosti demokratije koja je sama sebi cilj. Drugim rečima kada neku državu vidimo kao ne/demokratsku to merimo stepenom poštovanja ljudskih prava u njoj. Prebacivanje sa ideološkog plana na normativni plan, dovelo je do toga da ona postanu novo oružje ratova niskog intenziteta, sredstva kojima se pokazuje moć kolonizatora ali i onog koji ne želi da bude kolonizovan. S obzirom na to da su institucije same po sebi konzervativne, a da su ljudska prava institucionalizovana, različite grupe ljudi kao što su verske ili etničke grupe ušle su u kategoriju političke nekorektnosti, ali ostaju mnoge druge grupe koje su van takve vrste protekcije, a tu je svakako najnezaštićenija LGBT zajednica.

Aktuelna dešavanja u Rusiji su rat u kome su LGBT osobe žrtve, okršaj koji svakoj strani poručuje da neće biti jača od one druge. Veoma mi je žao zbog svega što se dešava u Rusiji, ali se bojim da je to jedino što mogu da učinim i kažem. Promena će se desiti tek kapitulacijom Putina pred zapadnom demokratijom, a do tada situacijom u Rusiji sladiće se mediji, međunarodne institucije i organizacije ionako egzistiraju na kršenju ljudskih prava. Čim pre shvatimo da ljudi a ne senzacija treba da budu centar ideje ljudskih prava, biće bolje.

Boban Stojanović, Queeria centar

erujem da su, srećom, veoma male, gotovo nikakve šanse da Srbija postane „Rusija u malom“ kada je u pitanju odnos prema ljudskim pravima LGBT osoba, imajuću u vidu kako domaća, tako i međunarodna dokumenta koje je Srbija ratifikovala i jasan evropski kurs koji je zauzela a koji ne toleriše nikakvu vrstu diskriminacije i pravljenja fenomena „građana drugog reda“ po bilo kom osnovu. Nada, da se to čak i u ovom cirkusu neće dogoditi, uliva i slika postojećeg pravnog okvira. Normativni okvir čine Ustav Republike Srbije iz 2006. godine i Zakon o zabrani diskriminacije. Takođe i drugi zakoni sadrže antidiskriminativne odredbe sa eksplicitnim pominjanjem seksualne orijentacije kao osnove antidiskriminativne zaštite. Prava LGBT osoba zasnivaju se takođe i na međunarodnim i evropskim obavezama iz oblasti ljudskih prava, pre svega Opštoj deklaracija o pravima čoveka kao i konvencijama Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju 1728 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta kojom se diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta smatra zabranjenim. Srbija je godine zajedno sa 85 zemalja sveta u Ženevi na sastanku Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, potpisala Rezoluciju o borbi protiv svake diskriminacije i nasilja protiv LGBT osoba.

Sa druge strane, Srbija je vrlo slična Rusiji po mnogim pitanjima. Upliv crkve u državna i društvena pitanja je ogroman. Igranjem na kartu „zdrave nacije“ koju baca crkva, stvara se atmosfera tolerancije prema huliganima, po pravilu mladih, pravoslavnih, heteroseksualnih agresivaca koji su, kao i u Srbiji, iza navijačkih zastava i crkvenih blagosiljanja, spremni na najstrašnija zlodela. U Srbiji, kao i u Rusiji, i dalje nisu retki političari koji ne hajući za zabranu govora mržnje, svoju političku platformu grade na homofobiji i receptu za spas nacije koji nužno uključuje “mržnju prema istopolno orijentisanim osobama” i ženama koje se nisu odlučile za rađanje.

Jovanka Todorović, Labris

Related Posts