In memoriam: Aleksandar Lambros

Kada se setim Aleksandra Lambrosa, ne mogu da ne pomislim kako je vreme sa pravim ljudima uvek poput lepršanja leptira – kao da je svaki trenutak dragocen i neponovljiv, a vreme ne postoji. Naše poslednje celodnevno druženje u Nici pre nekoliko meseci je bilo kao iz sna: ručak u njegovom omiljenom restoranu La Civette Du Cours, poseta njegovoj omiljenoj crkvi Sveta Rita, slučajni susret sa prezabavnim Barnijem koji nam je čitao sudbinu iz dlana, šoping u Galeriji Lafayette, pijaca umetničkih…...