Kao jedna od osoba koja redovno koristi PrEP kao prevenciju od HIV-a, bio sam prilično iznenađen i uplašen kada sam saznao da su se već dve osobe, koje takođe koriste PrEP, zarazile HIV-om. Bio sam šokiran iako već punih četiri godine držim predavanja o PrEP-u. Kao osoba koja koristi PrEP od 2011. godine i pasivna je u seksu sa strancima bez upotrebe kondoma nisam mogao, a da se ne zapitam da li sam ja sledeći na tom spisku.

Sličnu zabrinutost sam video i kod članova moje grupe na Fejsbuku “PrEP Facts; Rethinking HIV Prevention and Sex” nakon što sam ovu informaciju prošlog oktobra podelio sa njenim članovima. Preko 15.000 ljudi sa svih strana sveta koji, poput mene, vole da uživaju u seksu bez kondoma oslanjajući se na PrEP izrazilo je veliki nivo zabrinutosti, strepnje, neizvesnosti i brige. Mnogi su pitali istu stvar „Ako se ovo desilo njima šta ako se dogodi i meni?“
Onda sam za trenutak prestao da paničim i podsetio sebe činjenica. Da, dvoje ljudi jeste dobilo HIV uprkos korišćenju PrEP-a. Ali 100 hiljada ljudi konstantno koristi PrEP bez ikakvih posledica, inhibicija i medijske pažnje. U međuvremenu je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti saopštio kako je rekordno mali broj ljudi tokom 2014. godine zaražen HIV-om. Po prvi put od početka epidemije HIV-a broj novoinficiranih je počeo da opada. Nije slučajno što je iste godine Centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavila uputstva za prepisivanje PrEP-a, a Svetska zdravstvena organizacija uputstvo za njegovu upotrebu. Ovi događaji ilustruju kako je PrEP postao moćno sredstvo u prevenciji HIV-a i potencijalno obuzdavanje širenja zaraze širom sveta.

Da budem iskren i dalje nisam mogao potpuno da se opustim. Stalno sam razmišljao kako ovo što se desilo tim momcima može da se dogodi i meni. Šta ako je frajer koga pokupim preko neta jedna od onih osoba koja može da prenese HIV uprkos PrEP-u?

Izgleda da mi je sudbina dala znak kada sam tokom vožnje metroom video tablu upozorenja na kojoj je pisalo obaveštenje kako je voz tokom 2014. godine udario 145 osobe od kojih je 58 ubijeno. To me je podstaklo na razmišljanje o riziku koji svakodnevno preduzimam samim odlaskom na posao. Zatim sam, zahvaljujući sveznajućem Guglu, otkrio da čak 133 pešaka tokom godine bude ubijeno u Njujorku tako što ih udare kola. I najmanje 3.000 Amerikanaca u toku godine premine od gripa. Došao sam do zaključka da ima mnogo više šansi da stradam od voza, automobila ili gripa nego od stranca sa kojim ima seks uz zaštitu PrEP-a.

Drugi slučaj osobe koja se uprkos PrEP-u zarazila HIV-im podsetio me sa kakvim se sve rizicima svakodnevno suočavamo. Dok ovo pišem već je 46.193 Amerikanaca stradalo od vatrenog oružja u 2016. godini (oko 155 dnevno). Godinu dana pre toga 38.300 Amerikanaca poginulo je u saobraćajnim nesrećama dok svake godine više od 480 hiljada Amerikanaca umre zbog posledica pušenja. Preko 12 hiljada Amerikanaca u toku godine bude povređeno ili spaljeno prazničnim dekoracijama. Od posledica konzumiranja alkohola umre preko 8.800 ljudi, 3037 od trovanja hranom, 900 premine zbog povreda zadobijenih tokom vožnje biciklom, 626 strada tokom vožnje čamcima, a 100 njih strada tokom skijanja.

Uz sve te silne opasnosti koje nas vrebaju na svakom koraku izgleda da je čoveku najbezbednije da uopšte i ne izlazi iz kuće. Ups! Preko 18 hiljada Amerikanaca godišnje strada od povreda koje su zadobili u kući tako da izgleda ni ova strategija za preživljavanje nije dovoljno delotvorna.

Ako uzmemo u obzir ogromne rizike u životu sebi sam postavio jednostavno pitanje. Kako živeti? Da li želim da živim u strahu, strepnji, bojažljivo i ljutito? Ili želim da živim punim plućima, sa mnogo ljubavi i aktivnosti? Za mene logičan izbor je ovo potonje.

Ono što me ovde fascinira jeste kako Amerikanci, ali i ljudi generalno, reaguju na rizike i nepovoljne ishode. Teško je da u urbanim sredinama ne znamo za nekoga ko je nastradao u saobraćajnoj nesreći pa ipak nastavljamo da se vozimo. Svako zna nekoga ko je u određenom slučaju imao neželjene reakcije na hranu, pa ipak nastavljamo da se hranimo po restoranima. Naše društvo ne stigmatizuje žrtvu ili ne poziva na promenu ponašanja u slučajevima kada neko strada od automobila, hrane ili prazničnih ukrasa. Ali kada, za devet godina, dvoje ljudi na PrEP-u bude zaraženo HIV-om to biva propraćeno širenjem panike, straha i stida.

Zato sam ponovo razmislio i doneo sledeći zaključak: Prihvatam da je seks rizična rabota. Jasno mi je da PrEP ne eliminiše u potpunosti opasnost od zaraze HIV-om. Kao što mi je jasno da bilo gde u Americi mogu da budem upucan, pregažen vozom, udaren kolima, otrovan u restoranu ili spaljen živ samo ako imam božićnu jelku u stanu.
Kao što me ovaj drugi slučaj zaraženog HIV-om neće sprečiti da uživam u seksu bez kondoma tako me ni, eventualni, treći ili četvrti slučaj takođe neće sprečiti u tome. Preduzeću razumne mere predostrožnosti uzimajući svakodnevno PrEP, gledajući levo i desno pre nego što pređem ulicu, podsetiću svoje komšije da obazrivo koriste električne ukrase. Čak i uz mere predostrožnosti negativne stvari mogu da se dogode. To je cena ulaznice u ispunjen život, ostvarene profesionalne ambicije i uživanje u seksu koju sam spreman da platim.

Piše: Damon Jacobs
Izvor: The Advocate

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.