Sunce je prijatelj zdravlja, ali, istovremeno, preterano izlaganje sunčevim zracima pokreće niz ozbiljnih zdravstvenih problema. Blagodeti sunca za svakog pojedinca i čitav svet su vrlo velike. Istovremeno, štetni efekti sunca po čoveka su brojni, a mogu biti čak i fatalni. Kako iskoristiti sunce, a ne naškoditi sebi? Kako naći pravu meru? Ovo su dileme i pitanja, koja muče svakog od nas, kao i stručnjake i lekare, naročito u letnjem periodu.

Sunčeva svetlost omogućava pravilan rast i razvoj čitavog organizma, pomažući kompletan efekat D vitamina i formiranje koštanog sistema, utičući na razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema, delujući blagotvorno u nekim stanjima narušenog psihofizičkog zdravlja. Hiljadama godina, čovek, svesno i nesvesno, razvija različite obrasce adaptacije i odbrane od štetnih uticaja sunčevog zračenja, ne bi li uzeo samo ono najbolje, a zaštitio se od mogućih posledica. Na tom putu se susreće sa modom, moćnim diktatorom, kome podleže ili se svojim znanjem odupire.

A, znamo da sunce (utičući na imuni sistem), smanjuje otpornost kože i čitavog organizma, nekada čak delujući kao pokretač čitavog lanca imunološki uslovljenih oboljenja, kao što su sistemske bolesti veziva, neke infektivne bolesti, vitiligo… Takođe, sunce može dovesti do pojave raka kože i najmalignijeg od njih – melanoma, dovodeći do promena u mladežu, ali i na mestima na kojima mladeža nema. Utičući na sve strukture kože, a na vezivno tkivo najviše, pomaže ubrzanom starenju kože, koja postaje tanka, suva, naborana, smanjene elastičnosti, uz pojavu braonkastih flekica.

Znamo i da nanete na kožu i osunčane, neke hemikalije dovode do pojave flekavosti, alergijskih ili zapaljenskih promena, kako na mestu aplikacije tako i udaljenim, pa čak i od sunca zaštićenim segmentima kože. Takav je slučaj sa nekim kozmetičkim preparatima, parfemima, biljnim sokovima, lekovima… Ima lekova i drugih hemikalija, koji uneti u organizam povećavaju osetljivost kože prema suncu (što je i istaknuto u uputstvu za primenu takvog leka), pa je negativan efekat sunca u tim situacijama posebno izražen. Intenzivno izlaganje suncu može dovesti do opekotina kože, dakle do crvenila i pojave mehurova sa ljuštenjem i perutanjem.

Da li smo svi jednako osetljivi na sunčevo zračenje? Naravno NE. Svako od nas ima svoje specifično, lično zaštitno vreme izraženo u minutima, za koje koža bez zaštite može biti izložena suncu pre nego što pocrveni. Dužina tog vremena zavisi od fototipa kože: Tip jedan simbolizuje bela koža sa pegama, riđa ili plava kosa, plave oči. Uvek pocrveni i nikada ne pocrni, lako izgori pri sunčanju, jer je lično zaštitno vreme tri do 10 minuta.

Tip dva karakteriše svetla koža, plava kosa, svetle oči, uvek pocrveni, minimalno pocrni, lako izgori, lično zaštitno vreme je 10 do 20 minuta. Tip tri je svetla koža, kestenjasta kosa i oči, ponekad pocrveni, lako pocrni, retko izgori, a lično zaštitno vreme 20 do 30 minuta. Već tamna koža (tip četiri) – tamne oči i kosa, ne crveni, lako pocrni, retko izgori, a lično zaštitno vreme je 40 minuta. Tip pet je tamno braonkasta koža, tamnih očiju i kose (azijski tip) i izuzetno retko izgori, uvek pocrni, tkz. foto-nesenzitivna koža. I, tip šest – crna koža, crne oči i kosa (afrički tip), nikada ne izgori, to je foto-nesenzitivna koža. Zaključak je, dakle, neko se mora čuvati više, neko manje, ali to u određenoj meri moramo svi činiti.

Zato je neophodno znati: izbegavajte intenzivno i direktno izlaganje suncu, naročito u period od 11 do 17 časova. Koristite hlad, ali ne zaboravite da je u hladovini zaštita, ipak minimalna. Budite oprezni pri boravku na pesku ili pored vode, jer se zbog reflektovanja sunčevih zraka UV radijacija povećava, samim tim i rizik od opekotina. Stručnjaci ne savetuju sunčanje dece u prvim mesecima života. Koža deteta se mora intenzivnije štititi, jer su prirodni mehanizmi zaštite manje razvijeni.

Odeća od svetlih, gusto tkanih materijala obezbeđuje dobru zaštitu. Kačketima, kapama, šeširima, čuva se poglavina (naročito ukoliko kosa nedostaje) – lice i uši. Neophodan su deo odeće osobama, koje više vremena provode napolju (radnici na otvorenom, sportisti…). Ne treba zaboraviti naočare sa UV filtrom.

Antisolarni preparati, vodootporne kreme i losioni, nanose se 30 minuta pre izlaganja suncu i taj postupak se ponavlja na svaka dva sata, pri čemu ne treba zaboraviti da se moraju štiti i usne, dlanovi, tabani, podbradak, glava na segmentima bez kose, predeo genitalija kod dece. Nanošenje se mora ponavljati češće ukoliko je znojenje izraženo, ako se kupate ili je vreme vetrovito. Zaštita, koju pružaju antisolarni preparati je naznačena na ambalaži oznakom SPF i brojem, koji bi morao biti veći od 20 za odrasle i 30 za decu, a osobe izrazite fotosenzitivnosti bi trebale da koriste one sa oznakom SPF 50+, pri čemu su najbolji preparati koji imaju kako UVB tako i UVA filter. Zaštita ovim preparatima je adekvatna samo ako su naneti u dovoljnoj količini, a to znači dva miligrama na kvadratni centimetar kože ili šest kafenih kašičica na telo prosečne odrasle osobe. Mogu se koristiti ispod šminke.

Preparatima za samopotamnjivanje kože na siguran način, ponavljanim nanošenjem, možete obezbediti željeno toniranje kože. Ali, ne treba zaboraviti: oni ne štite kožu od štetnog dejstva UV zraka i ne mogu se koristiti kao “priprema” za sunčanje.

Ne koristite solarijum. Kratkotrajna ili dugotrajna izlaganja kože UV zracima se tokom života samo zbrajaju i nikada ne potiru, samim tim i svi neželjeni efekti tog zračenja: od prevremenog starenja kože i imunološkog kolapsa do oštećenja oka i tumora kože. A, preplanulost kože koju dobijate u solarijumu ne predstavlja zaštitu od štetnog dejstva UV radijacije (tek kao antisolarni krem sa SPF 2 ili 3) te se solarijum ne sme koristiti kao “priprema kože za sunčanje”.

Ukoliko primetite novonastalu promenu na koži, crvenilo, mehuriće i plikove, crne, svetle i tamno braon, ali i crvene flekice, polja kože koja su u potpunosti izgubila boju, a naročito promene na mladežima (postaju veći i/ili deblji, nepravilnog oblika i nejasne ivice, menjaju boju, krvare…), odmah se obratite dermatologu.

Postepenim izlaganjem suncu koža može dobiti pigment, koji će predstavljati određenu zaštitu, ali ne preterujte u estetskim zahtevima. Mehanizmi zaštite tela od UV zračenja su mnogobrojni, a odluka o njihovoj upotrebi je isključivo na Vama. Budite odgovorni prema sebi da bi Vam sunce bilo prijatelj.

dr Nina Avakumović,spec. dermatologije
Dom zdravlja Dr Ristić,članica MEDIGROUP
Narodnih heroja 38,Novi Beograd
Visoka 16, Banovo brdo
Call Centar 011 2693 287
www.dr-ristic.com

0 Shares