Mogli bi da se družimo, pijemo neku kafu. Ne mogu da čekam do Merlinka festivala. Da vidim da li se vratio s mora, već preteruje s tim dugim letovanjem, – pomislio sam i odlučio da nešto uradim povodom toga.
Otišao sam na njegov Facebook profil da mu pošaljem poruku da se javi kad se vrati s mora, da odemo na tu kafu koju toliko dugo ugovaramo. Kada sam otvorio profil, video sam poruku na njegovom zidu, “Počivaj u miru”… Ne znam zašto, ali prvo sam pomislio da je to neki crni humor ili neslana šala. Kako sam skrolovao niže, broj poruka slične sadržine me je razuverio da nije šala. Neverica, tuga, propuštena šansa za druženje…
Obavestio sam prijatelje koji su ga poznavali.
Nikola Latković je preminuo od srčanog udara 17. septembra u 44. godini života, kada se vraćao sa omiljene plaže Jaz. Sahranjen je 19. septembra u porodičnoj grobnici na Cetinju. Svako ko ga je poznavao pamtiće ga kao veselog čoveka, punog života i pozitivne energije, koji je voleo dobru zabavu i lude žurke. Sećam se da sam bio ljubomoran na količinu energije i volje za zabavom, iako je bio skoro deset godina stariji od mene.
Zbog podrške koju je davao Merlinka festivalu, Optimist magazinu i ponajviše kada je u pitanju aktivizam na polju prevencije HIV/AIDS odlučio sam da je potrebno da mu posvetimo prostor u ovom magazinu u znak poštovanja i večnog sećanja.
Sreo sam se u kafiću “Egal” sa njegovim dugogodišnjim partnerom i prijateljicom i proveli smo dva sata razgovarajući o Nikoli i prisećajući se važnih događaja iz njegovog života, katkad sa suzama u očima.
Nikola je rođen u Crnog Gori, a živeo je na mnogim mestima, od Beograda, Beča do Južnoafričke Republike. Nikola je bio avanturista koji je pored provoda, voleo putovanja, a jedno vreme radio i kao turistički vodič. U Ameriku je otišao na mesec dana 2013. godine kada je učestvovao na Trans konferenciji u Filadelfiji, obišao Njujork, živeo u Bruklinu i uživao u mjuziklima na Brodveju, kao što je “Kinky Boots”. Na povratku iz Amerike doneo mi je DVD filma “Sestrinstvo” Mikajla Rankovića koji smo prikazali na Merlinka festivalu te godine.
Studirao je švedski, defektologiju i engleski. Sa engleskog je preveo knjigu Alis Ekols “Ožiljci slatkog raja – Priča o Dženis Džoplin” u izdanju RedBoxa. Jedno vreme radio je u frizerskom salu gde je svojom teatralnošću zabavljao mušterije, kao i u erotik video klubu “Mikonos”.
Da je HIV pozitivan saznao je 1996. godine, ali ga to nije zaustavilo da živi punim plućima i da odmah nakon tog saznanja ode u Južnoafričku Republiku, gde je živeo jedno vreme. Bio je aktivan u mnogim organizacijama koje su radile na HIV/AIDS prevenciji i podršci HIV pozitivnim osobama kao što su AS centar, Q club, Žena+, Institut Batut…
Interesantno da je bio sedam godina u “braku” sa austrijskim državljaninom Tomasom i zajedno se pojavljuju u dokumentarcu “Nägel mit Köpfen” u režiji Marka Doringera. U tom dokumentarcu Nikola komentariše kakav je seks posle sedam godina: “Nije dobro. Ne možemo reći da nas seks drži zajedno. Zato ti kažem, ljubav. Mi se volimo i seks nema nikakve veze sa ljubavlju. Lepo se kaže za sve parove, prvo su ljubavnici, pa su prijatelji, pa postaju brat i sestra i na kraju su sestre.”
Tomas i Nikola su se “razveli” 2010. godine kada je Nikola započeo vezu sa Igorom, s kojim je bio sve do svoje smrti.
Iza sebe je ostavio veliki broj prijatelja koji će ga večno pamtiti i poštovati i kucu Ejmi koja je dugo tugovala što se Nikola nikada nije vratio s letovanja.
Bila je velika čast poznavati ga. Slava mu!
Piše: Predrag Azdejković
