Film o Eltonu Džonu, Rocketman premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu, a srpsku premijeru imao je 30. maja. Gej scene su cenzurisane u Rusiji, a u Srbiji možete gledati punu verziju ovog maestralnog filma. Optimist magazin mu posvećuje naslovnu stranu i donosi intervju sa zvezdama filma. Taron Egerton i Jamie Bell pričaju o svojoj ulozi u muzičkoj odiseji- Rocketman.

Rocketman je na toliko načina jedinstveno muzičko i filmsko iskustvo. Kako biste to opisali?

Taron Egerton: U početku smo planirali da to bude jednostavan biografski film, koji uključuje elemente fantazije. Film počinje time što Elton odlazi na rehabilitaciju. Za mene lično, to je nešto što mi je bilo uzbudljivo, zato što mislim da je veoma nesvakidašnje videti nekoga ko je toliko poznat, u tako intimnoj i ranjivoj situaciji. U filmu se Elton na rehabilitaciji osvrće na svoj život, i vidimo njegovu priču od detinjstva, školovanja na Kraljevskoj muzičkoj akademiji sve do trenutka kada ide na rehabilitaciju. Sama činjenica da to prikazujemo pokazuje kako je Elton iskren i otporan.

Svi mi imamo sliku u glavi o Eltonu i tekstopiscu Bernie Taupinu. Kako ste uspeli da prikažete takvo muzičko nasleđe?

Taron Egerton: Da, to je stvarno zastrašujuće. Zbog činjenice da je ovo mjuzikl i fantazija, glavni preduslov je bio da glumci pevaju. Imali smo sreće što su se Elton i David priključili ovom projektu. Elton je bio fantastičan, pustio me je da budem deo njegovog života poslednjih nekoliko godina, postali smo prijatelji, što je doprinelo tome da celo ovo iskustvo bude veoma lično i realno.
Jamie Bell: Za mene je bilo skroz drugačije. Svi znamo Bernieve tekstove ali mnogima bi bilo teško da ga prepoznaju na slici ili prepoznaju njegov glas, tako da sam imao sasvim drugačiju vrstu odgovornosti. Za mene je čak postojala doza pronalaska. Taron nije imao taj luksuz.

Kako biste opisali odnos Eltona i Bernia?

Taron Egerton: Jedna od zanimljivih stvari o Eltonu je da on ne piše tekstove – priznaje da mu to nije jača strana. Elton je poput kameleona jer se toliko promenio tokom svog života. U početku je bio veoma stidljiv, naivan i nevin. Ispričao mi je nekoliko priča iz svog detinjstva, u koje sam jedva poverovao, jer sada nije ni nalik tom stidljivku. Jedan od glavnih povoda za promenu u Eltonovom životu bila je njegova veza sa Berniem. Kada sam ga prvi put pitao o njihovom odnosu, Elton je rekao: „Osim naše zajedničke kreativnosti, on je kao brat kojeg nikada nisam imao.“ Mislim da su se čak zaljubili jedan u drugog, kao kreativni partneri. Jedan drugog su upotpunjavali. Promenili su svet muzike, i to je predivno, zato što su obojica potekli iz radničke klase, spojili se, i nastala je sinergija.
Jamie Bell: Imaju veoma interesantan metod saradnje, a to je da nikada ne rade zajedno u istoj sobi. Bernie sam piše pesme i onda ih preda. Elton sam ode u sobu, sedne za klavir i odjednom nastanu pesme poput Tiny Dancer ili Your Song. To je fascinantno. Elton ima dar da budi sreću u ljudima. Njegova muzike odiše radošću. Moj sin sluša njegove pesme, verzije koje podsećaju na uspavanke. U njegovim muzičkim komadima postoji nešto u melodijskoj strukturi što prouzrokuje sreću. Za mene kao glumca mi je na neki način bilo lako da glumim njegovu polovinu zato što sam se toliko dugo divio Eltonu kao umetniku. Takođe, Taron je divan i super smo se proveli snimajući film tako da je sve ostalo bilo lako. Bernie je jedan od likova koji se ne menjaju kroz film. Bernie je centralna osoba oko koje Elton kruži. I to mu je potrebno. Mislim da je svima to potrebno u životu, iskren prijatelj koji te je oduvek poznavao.

Taron, kako si uspeo da postaneš Elton?

Taron Egerton: Jedna stvar je zanimljiva. Iako srećom imam mladalačko lice – sa 29 godina me nisu puštali u pabove – lakše mi je bilo da glumim starijeg Eltona. Mislim da je razlog za to što sam vreme provodio sa starijim Eltonom, nisam ni upoznao dvadeset-jednogodišnjeg Eltona. Postoji snimak njega u tim godinama, ali interesantno je jer ljudi prikažu skroz drugu stranu sebe pred kamerom. Dobio sam inspiraciju kada sam prvi put ozbiljnije razgovarao sa njim. Otišao sam kod njega, naručili smo hranu i pričali dva i po sata. To je tako teško opisati. Kada imaš tu čast da dobiješ ulogu jednog od najpoznatijih i najvoljenijih ljudi na svetu, sa time dolazi ogroman teret i odgovornost. Kada sam ga upoznao istinski smo se povezali, imao sam osećaj da je ovo jedno od najbitnijih stvari koje sam ikada postigao.

Što se tiče fizičke transformacije. Kako si u tome uspeo?

Taron Egerton: Pokušavao sam da izgledam što više kao on. U filmu postoje četiri Eltonove faze. Prva iz njegovih tinejdžerskih dana, sa šerpa frizurom i velikim naočarama za vid. Nakon toga kada je došao u LA imao je dugu kosu. Zatim, kosa počinje da mu opada. Za treći izgled ošišao sam se više nego inače i obrijao malo kose sa početka.Za četvrti, i poslednji izgled nosim periku na kojoj imam samo nekoliko pramenova kose. Kada promeniš svoj izgled, od toga zavisi kako se osećaš i pomeraš. Kada je imao dvadesetak godina stvari su mu se izmicale kontroli. Meni je pomoglo što sam stavio periku i prostor između zuba jer se onda nisam osećao kao ja. Napravio sam neku vrstu mešavine mene i Eltona. Kada sam ga upoznao, shvatio sam da smo slični. Ne bih za sebe rekao da sam genije ali smo slični u smisli neuroza i nesigurnosti. Prepoznao sam svoju emocionalnu nestabilnost. Ja sam neko ko veoma ekstremno reaguje na neke stvari. Takav je i Elton. Bitno je naučiti da se nosiš sa tim stvarima.

Elton i Bernie su filmu dali blagoslov. Ali da li ste zbog toga osećali još veći pritisak?

Taron Egerton: Još uvek nisu pogledali film. Mislim da ćemo moći da odahnemo tek kada oni pogledaju film. Elton nam je pružio neverovatnu podršku. Kroz ceo proces, pored snimanja bili smo u Abbey Road studiju snimajući pesme. Snimio bih demo mikseve i poslao mu. Što se muzike tiče morao sam da znam da se to njemu dopada. I jeste, što mi je bilo fantastično. Bio bi veoma zadovoljan kada bi čuo pesme koje smo snimili.
Jamie Bell: Strašna je stvar prikazati životno delo ljudi koje skoro da ne poznaješ lično, a koje ceo svet obožava. Otišao sam u Santa Barbara da upoznam Bernia i njegovu ženu, i neko vreme smo razgovarali. On je sasvim običan i neverovatno pozitivan čovek. To je bilo obeshrabrujuće. Želiš da u ulozi budeš slobodan, da stvaraš i da budeš kreativan, ali u isto vreme osećaš se nervozno da uradiš nešto što prelazi granicu i što bi neke ljude uznemirilo. Uvek podešavaš svoje izvođenje kako ne bi prešao tu granicu.
Taron Egerton: Uvek sam smatrao da nije tajna da je Elton imao i dobre i loše trenutke. I za mene je bilo najbitnije da to predstavimo jer je on jednostavno takav, i zato ga i volimo. Kada smo snimali želeo sam da izađemo iz zone komfora, znao sam da Eltonu to ne bi smetalo. On zna svoje vrline i svoje mane i zadovoljan je sobom. Prošao je kroz mnogo toga. Bio je na rehabilitaciji. Pomirio se sam sa sobom, otvoren je i iskren što se toga tiče. Hteo sam da prikažemo njegovu nežnu, brižnu i velikodušnu stranu kao i žestoku umetničku osećajnost i nestabilnost. Bilo bi pogrešno da to nismo ispoštovali.

Ne bi bila greška kada bismo rekli da se u ovom filmu ništa nije sakrilo?

Taron Egerton: Nešto kroz šta moraš da prođeš tokom procesa rehabilitacije je da se suočiš sa svim greškama koje si napravio i da se pomiriš sam sa sobom i da naučiš ponovo da voliš sebe. To ne možeš da uradiš ako ne voliš sve o sebi. U filmu je to perspektiva kroz koju vidimo njegov život. Ovo nije film koji prikazuje upotrebu droge kao nešto glamurozno. Eltonova upotreba određenih supstanci je loše uticala na njegovo zdravlje i skoro da ga je koštala svega. To je za mene bilo bitan deo priče; napravili smo balans i pokušali da to prikažemo kao nešto veselo.

Kako film opisuje njegov ljubavni život?

Taron Egerton: Ja sam strejt glumac koji glumi gej ikonu, tako da sam smatrao da ako hoćemo da uradimo film kako treba, imali smo obavezu da prikažemo i tu stranu njegovog života. Na početku filma je prikazana ljubavna scena između mene i Richard Maddena kojeg glumi John Reid. Veoma sam ponosan na to. To je prva ljubavna scena koju sam ikada snimio i prikazuje dva mlada momka koji se zaljubljuju jedan u drugog u vreme kada to nije bilo društveno prihvaćeno. Veoma, veoma sam ponosan na tu scenu. Zapravo mislim da je predivna.

Elton je uvek bio ekstravagantan. Da li je i tvoje izvođenje moralo biti takvo?

Taron Egerton: Da, posebno u scenskim nastupima u filmu bilo je potrebno dočarati Eltonovu energiju. Radili smo sa divnim dizajnerom kostima Julianom Dayom. Kostimi izgledaju neverovatno. Takođe uživao sam u scenama u kojima ne nosim skoro ništa. To je veoma oslobađajuće. Tokom većine svoj života nisam bio u tako dobroj formi. Znate da je i Eltonova kilaža oscilirala. Ali išao sam sa stavom da ću da se zabavim i to prihvatim. Nije postojao kostim koji mi je Julian dao da sam se premišljao da li ću ga obući. Elton je na toliko načina pomerao granice i takav treba biti i film.

Kako ćete u budućnosti gledati na ove uloge?

Jamie Bell: Kao na čast, kada se osvrnem i sagledam ih kroz vreme. Na početku oni su kao deca, obični momci koji su ubrzo uradili nešto što je danas neshvatljivo. Mislim da su imali tri najprodavanija albuma zaredom, što se nikada nije dogodilo. Za Bernia je to moralo da uspe jer bi u suprotnom morao da se vrati i radi na farmi pilića. Obojica imaju izvanredan sluh. Bernie je pesnik. Izučavao je klasike svetske književnosti. Legao bi u visoku travu posleratne Engleske, gledao u oblake i maštao. Odatle proističe većina njegovih pesama- iz mašte. Prilika da upoznam njega i Eltona bila je neverovatna. Elton je veliki fan filma Billy Elliot (uloga koja je proslavila Bella). Prvi put sam ga upoznao na Filmskom festivalu u Kanu kada je po prvi put odgledao Billy Elliot. Plakao je jer ga je film podsetio na svoj odnos sa ocem, što naš film Rocketman takođe prikazuje. Tako da i za mene postoji neka sinergija. Na neki način on je veliki deo mog života, i ne samo mog, tako da mi je čast što imam priliku da prikažem njegovu životnu priču.
Taron Egerton: Kao i mnoge ljude, delovi mog života me asociraju na Elton Johna. Sećam se njegove pesme Circle of Life kada sam se sa peti ili šest godina zaljubio u film The Lion King. Kada sam imao dvanaest godina njegov album Greatest Hits je izašao. Ja i moj očuh, koga je moja mama tada tek upoznala i ko je postao veliki deo mog života, slušali smo taj album i pevali I Guess That’s Why They Call It The Blues dok me je vozio u školu. Onda, kada sam imao 17 godina otišao sam na audiciju za školu glume, pevao Your Song i nisam upao. Naredne godine sam pevao istu tu pesmu i uspeo. Znao sam da je to pobednička pesma. Tako da, Elton je u mom životu uvek bio prisutan. Tada je on bio nešto nestvarno. Onda 2016. godine, kada sam jedva mogao da shvatim da sam glumio u filmu Kingsman, dobio sam ponudu da glumim Elton Johna. Prvo što mi je palo na pamet- „Kakvo je njegovo mišljenje o tome?“ Kasnije sam saznao da je bio oduševljen tom idejom. Samo snimanje filma bez želje da bude previše ozbiljan mi je bilo najbitnije. Ni za šta dosada nisam sebe ovoliko dao i ne bih promenio ništa. Uradio bih sve ponovo. Retko kad prema nečemu imam ovakav stav. Imao sam priliku da ga upoznam, da osetim iskrenu povezanost sa tako velikim čovekom. Skoro sam pevao sa njim, i još uvek ne mogu da verujem da se to zapravo desilo. Postanem emotivan samo dok razmišljam o tome.

Više tekstova iz broja 48 (jun 2019) možete pričitati na:

6 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.