Seks rad je sporazumno pružanje seksualnih usluga između odraslih osoba sa uslovima koji se podrazumevaju između prodavca i korisnika usluga. Po definiciji, seks rad znači da je odrasla žena, muškarac ili transrodna osoba koja učestvuje u razmeni pomenutih usluga, pristala na to (dobrovoljno), čime se razlikuje od trafikinga.

Seks radnici kod nas su jedna od stigmatizovanih društvenih grupa. Stigma je gotovo uvek praćena diskriminacijom. Ono što je posebno problematično u vezi stigme i diskriminacije jeste da mi često nismo svesni naših stigmatišućih stavova i diskrimantornih postupaka. Naime, kao i različite druge stavove i obrasce ponašanja, mi ih preuzimamo iz našeg okruženja i ne problematizujemo ih posebno. Uzimamo ih zdravo za gotovo. Takav je slučaj i sa seks radom.
Seks radnici bivaju stigmatizovani zbog zanimanja kojim se bave. Zbog stigme, čitava njihova ličnost se svodi samo na tu jednu karakteristiku za koju se vezuje stigma – njihov posao. Pri tome se zaboravlja da je seks rad upravo to – rad: sporazumni seksualni odnos između dve punoletne individue. Gubi se iz vida i da je upravo stigma opravdanje za različite oblike nasilja nad stigmatizovanim individuama i grupama, uključujući i seks radnike. 17. decembar je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad seks radnicima koji je prvi put obeležen 2003. godine. Pokrenut je kao uspomena na žrtve serijskog ubica sa Zelene reke (Green River, SAD), a koji je zatim prerastao u međunarodni dan protesta protiv nasilja. Ubica sa Zelene reke je od 1982. do 1998. ubio 48 osoba (a priznao je 71 ubistvo), od kojih su većina bile seks radnice.

Svi smo osetljiviji na najuočljivije oblike nasilja – kao što je fizičko nasilje. To je nasilje koje najlakše prepoznajemo uglavnom po posledicama koje se mogu videti na telu osobe. Ali, nasilje može da bude i mnogo suptilnije, kao što je npr. strukturno nasilje. O ovom nasilju se ne govori često, a reč je o nasilju koje vrši sam sistem nad jednim delom svog društva – u ovom slučaju nad seks radnicima. Uobičajeno oruđe za ovaj oblik nasilja jeste zakonska regulativa.

U našem sistemu, seks rad je zabranjen. Seks radnici se kažnjavaju po Zakonu o javnom redu i miru kao počinioci prekršajnog dela „odavanja prostituciji“. Do početka ove godine za ovo delo sledila je isključivo kazna zatvorom do 30 dana, a od februara 2016. godine zatvorska kazna je postala duplo duža (od 30 do 60 dana) i dodata je i mogućnost novčanog kažnjavanja. Dodatno, zakon sada uvodi u okviru istog člana 16, i kažnjavanje klijenata – sa ciljem: da se ukine potražnja, što bi dovelo do ukidanja ponude, tj. seksualnog rada. U istoriji nisu retki pokušaji da se represijom ukinu određene društvene pojave. Jedan od takvih je prohibicija alkoholnih pića dvadesetih godina 20. veka u SAD. Da li je ovo dovelo do manje potražnje alkohola – o tome bi nam nešto više mogao reći npr. Al Kapone.
Asocijacija za borbu protiv side – JAZAS i ASTRA, u saradnji sa Slobodom prava, udruženjem koje vode seks radnici su sproveli studiju „Prava iznad svega i sudske prakse“ (publikovana 2016. godine) u kojoj je analiziran način primene starog Zakona o javnom redu i miru, člana 14 vezanog za delo „prostitucije“, i njegovi efekti na ljudska prava seks radnika. U okviru studije smo vodili razgovore sa seks radnicima i sudijama i analizirali smo sudske predmete procesuirane prema članu 14 Zakona o javnom redu i miru 2011. i 2012. godine. Studija je pokazala da je stigma sastavni deo svih etapa postupka koji se vodi protiv seks radnika. Čak u oko 70% procesuiranih slučajeva osoba uhapšena zbog seks rada je zatečena sama, bez klijenta, i na kraju kažnjena zbog „odavanja prostituciji“. U svakom drugom procesuiranom slučaju kao dokaz da se osoba bavi seks radom je navedeno to što je osoba bila na mestu gde stoje/okupljaju se seks radnici, što je ujedno i najdominantniji dokaz za delo „prostitucije“. Jedan od značajnih dokaza o počinjenom delu (ili nameri da se delo počini) jeste i posedovanje kondoma. Kondomi, koji su zatečeni kod uhapšenih osoba se oduzimaju i na kraju uništavaju kao „sredstvo izvršenja dela“. Ne vraćaju se. Kondomi – ono za šta se zalažemo da svaka seksualno aktivna osoba ima i koristi, kao osnovno sredstvo zaštite od HIV-a, polno prenosivih infekcija i, generalno, seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Presuda se donosi na osnovu slobodnog sudijskog uverenja zasnovanog na sagledavanju svih „dokaza“, olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. U toj odluci bitno je da li je osoba od ranije „poznata“, tj. da li joj se sudilo za isto delo. U tom slučaju za sistem je jasno: osoba je sigurno imala nameru da se „oda prostituciji“ bez obzira na okolnosti hapšenja. Stigmatišući stavovi podržani od strane sistema imaju uticaj na sprovođenje pravde. Na ovo možemo računati i u sprovođenju novog Zakona o javnom redu i miru sa proširenim i pooštrenim odredbama člana 16 vezanim za seks rad. Jasno je: ne sudi se delo, već ličnost.

Sistem vrši nasilje, diskriminiše i stigmatiše. Osoba jednom privedena biva identifikovana i obeležena, žigosana kao seks radnik i kao takva dalje iznova hapšena. Time joj se onemogućava bilo kakva sloboda izbora zanimanja (što je ujedno i osnovno ljudsko pravo): ne može da bira da se bavi seks radom – jer joj ne dozvoljava sistem; a, ne može da bira da se bavi ni bilo kojim drugim poslom – jer jednom označena kao seks radnik neće imati isti tretman i iste mogućnosti za zaposlenje van seks rada. Generalno, sistem podržava shvatanje: jednom seks radnik – uvek seks radnik (jer ako se osoba jednom „odala prostituciji“, namera da se počini delo uvek postoji u okviru slobodnog sudijskog uverenja). Sledeća opcija za osobu je da ostane bez ikakvih prihoda i da time dovede u pitanje kako svoju, tako neretko egzistenciju svoje porodice. Sistem osobi jednom identifikovanoj kao seks radnik uskraćuje osnovna ljudska prava, pravo na život, na rad, na zdravlje…

17. decembar se obeležava širom sveta, protestima, javnim tribinama, akcijama, organizovanjem memorijalnih službi, često uz pomoć medija. To su ili javne manifestacije, sa zaštićenim ili nezaštićenim identitetima, ili prikrivene akcije, za koje se naknadno objavi da su se desile. Takođe, to mogu biti potpuno privatni skupovi, radionice i razgovori, na kojima seks radnici zajedno sa organizacijama i aktivistima obeležavaju ovaj dan. U svakom slučaju, 17. decembar je uvek obeležen i uvek su vidljivi crveni kišobrani kao simbol protesta i seks rada.

Na kraju bismo dodali da je jedini način da se izađe iz kruga nasilja i stigme prihvatanje da je seks rad – rad i da je neophodno uključiti seks rad zajednicu u kreiranje državne politike i uređenja vezanog za ovu vrstu rada.
Kao i prethodnih godina, 17. decembar ćemo obeležiti javnim obraćanjem u Kulturnom centru „Grad“ od 12 do 14 časova.

Dođite da nas podržite!

Pišu: Slađana Baroš, Elena Drezga

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.