Dobili smo datum – 6. oktobar 2012. Za tu subotu je zakazana “famozna šetnja” u narodu poznatija kao gej parada. Zakazana, ali da li će se i održati?
Sredinom maja meseca od strane Organizacionog odbora Parade ponosa najavljeno je njeno održavanje za 6. oktobar 2012. godine, koju će pratiti Pride week festival u trajanju od osam dana. Parada će ići istom trasom kao i 2010. godine od parka Manjež, Nemanjinom, Masarikovom, do SKC-a. Organizatori su prijavili skup policiji i sada je reč na državi da li će je dozvoliti ili ne.
Ali, pre nego što počnem sa analizom pripremnih radnji za Paradu ponosa 2012, treba na brzinu podsetiti gledaoce šta se sve dešavalo u seriji zvanoj Parada u Srbiji. U prethodnim epizodama mogli ste da gledate: Prva parada ugušena u krvi i nasilju 2001. godine, policija gledala i uživala sve dok i njih nisu pojurili. Drugi pokušaj da se održi parada je propao i pre javne najave, zbog nasilja na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu 2004. godine. Treći, 2009. godine je propao jer je država nudila Ušće, dok su međusobno posvađani organizatori tražili Trg i Knez Mihailovu. Četvrti pokušaj 2010. godine je do sada bio jedini uspešan, ali su se nakon nje organizatori međusobno posvađali što je rezultiralo da se Gej strejt alijansa povukla i posao prepustila drugima. Peti pokušaj da se 2011. godine održi parada završen je zabranom od strane države i organizacijskim fijaskom. Na redu je šesti pokušaj i kako mi se čini šanse da bude uspešan su minimalne.
Na samom početku organizatori su sebi iskopali rupu i u nju uskočili, kao da nemaju dovoljno problema te moraju dodatno da ih stvaraju. Prvo su najavili da će parada trajati osam dana, da će zauzeti grad jer on pripada njima i obznanili, po njihovim rečima provokativni slogan „Ljubav, vera, nada“. Ako pogledamo komentare na info portalima, količina negativnih komentara je ogromna, čak i na liberalnom (!?) B92. Pojedinim ljudima je parada previše i jedan dan, a kamoli osam! Ono što je novo jeste da su negativni komentari većinski čak i na LGBT sajtovima i forumima, što pokazuje da se podrška same populacije za ovaj događaj smanjila. Koristiti izraze kao što su „zauzećemo grad“ se može protumačiti kao pretnja i pozivanje na obračun, što bi možda bilo i hrabro da organizatori ne očekuju da jeftina radna snaga u vidu policije obavi prljavi posao, a oni samo umarširaju u „oslobođeni“ Beograd sa svojim balonima i duginim zastavama. Na sve to treba dodati i provokativni slogan „Ljubav, vera, nada“. Za one koji nisu pohađali pravoslavnu veronauka, na 30. septembar kada počinje Pride week festival pada praznik Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav. Istog trenutka klerikalne i nacionalističke organizacije su reagovale u svom stilu i to proglasile LGBT napadom na pravoslavlje. Odličan potez organizatora, zar ne?
Provokacija je super, ona je zabavna i često umem da provociram, ali kada je u pitanju Parada ponosa, koja je sama po sebi dovoljna provokacija, zašto dodatno dolivati ulje na vatru? Čemu to služi? Provokacija u kontekstu parade nije solidarna, jer organizatori očekuju da ih policija brani, ali pre toga zlobno priđe već razjarenom biku i maše crvenom maramom i onda se kukavički sakrije iza kordona i uživa u krvoproliću?! Takođe, najviše štete pretrpe vlasnici LGBT lokala u gradu. Njima homofobi lupaju stakla i maltretiraju goste, jer ne mogu organizatore parade koji su zaštićeni policijom. Zašto se stvara dodatni haos, kao da ona standardni haos nije dovoljan? To je pitanje na koje još uvek nemam odgovor, samo dve pretpostavke.
Prva je da su organizatori glupi, nepromišljeni idealisti koji maštaju o paradi kao što je u Zagrebu sa provokativnim sloganima kao što su „Hrvatska to može progutati“ ili „Imamo obitelj! Tisućljetni hrvatski san!“, a da nemaju nikakav dodir sa srpskom realnošću.
Drugi je da su organizatori zlobni NVO profiteri, kojima odgovara da se parada ne desi i čine sve da se njeno održavanje maksimalno zakomplikuje, jer problem donosi nova finansijska sredstva za njegovo rešavanje.
Vi prosudite sami, a ja mislim da su organizatori sve samo ne glupi.
Piše: Predrag M. Azdejković
