Ustav Srbije ne dozvoljavaju ženi na čelu izvršne vlasti da sklopi brak sa svojom partnerkom. Međunarodne konvencije, ali i domaće zakonodavstvo nam ne daje pravo da joj se mešamo u privatni život, ako to nije u interesu javnosti. Međutim, u dnevnom listu „Kurir“ su pomisliti kako je sasvim u redu na naslovnu stranu staviti: „Kako izgleda devojka Ane Brnabić“.
Da li su to učinili samo zarad tiraža i da li su svesni da su time ugrozili nečiji život, nismo mogli da saznamo od uredništva tog lista, jer nam nisu zakazali intervju, niti su odgovorili na poslata pitanja. Tako smo ostali uskraćeni i za odgovor gde ovaj list nalazi opravdanje za objavljivanje takve fotografije, s obzirom na to da akteri ove priče nisu želeli da im daju komentar, a da svojim ponašanjem nisu ugrožavali nikoga.
Podsetimo, nismo znali ni ko je partnerka predsednika (tada premijera) Aleksandra Vučića i za nju smo saznali tek tokom inauguracija, kada su njih dvoje odlučili da javno istupe.
– Ne postoji interes javnosti da zna ko i šta je partnerka Ane Brnabić, kao što nas ne interesuju te informacije o suprugama naših heteroseksualnih političara – kaže aktivistkinja „Egala“ Vesna Zorić.
Opravdan interes javnosti da sazna za partnerku nekog funkcionera, bio bi ukoliko s tom osobom političar učestvuje u radnjama kojima krši zakon. Međutim, informacije o mogućim malverzacijama u spornom tekstu nismo mogli da pronađemo.
Ne postoji javni interes, samo puka senzacija
Kako bi unapred našli opravdanje za objavljivanje takve informacije, „Kurir“ je i gej aktivisti Goranu Miletiću postavili pitanje da li bi javno pojavljivanje premijerke Brnabić sa partnerkom uticalo na rušenje predrasuda.
– Predstavljanje momka ili devojke je izbor svakog od nas i ne verujem da je to tema od interesa za javnost. Lično, ne znam ni da li ima devojku, a i direktnu vezu između smanjenja predrasuda i pojavljivanja s devojkom. Deluje kao da bi to bilo samo zadovoljavanje znatiželje – odgovorio im je Miletić.
S njim je saglasna i novinarka nedeljnika „Vreme“ Jovana Gligorijević, koja za „Optimist“ navodi da je ovakvo pisanje tipično za žutu štampu i uobičajeno je svuda u svetu, ali ponavlja da javni interes ne postoji.
– Smeta mi i izlaganje javnosti te žene, koja nije javna ličnost. Ne bi mi to smetalo da su se njih dve same autovale i da se pojavljuju zajedno u javnosti. Ovako mi je bljutavo i, štaviše, opasno u zemlji u kojoj je homofobija još uvek vrlo rasprostranjena. Dovoljno je da sutra neko odbije da ga ta žena leči zato što je „Kurir“ objavio da je gej, pa da bude mučno. Naravno da je sva odgovornost na mediju koji je to objavio bez znanja, dozvole i zvanične potvrde bilo premijerke, bilo žene za koju „Kurir“ tvrdi da joj je partnerka – objašnjava Gligorijević.
Satanizacija čitave LGBT zajednice
Da „Kuriru“ uopšte nije stalo do smirivanja tenzija i povećanja tolerancije, pokazuje naslov objavljen samo dan nakon „ekskluzive“: „Skandalozno! Brnabićka uhvaćena u prevari“, a u podnaslovu piše da je prepisala firmu na devojku i da tako zgrće milione. U ovom slučaju postoji interes javnosti, jer na taj način Brnabić krši zakon, s obzirom na to da, prema pisanju „Kurira“, to nije prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije. Tu dolazimo do problema o kome smo pisali u prethodnom broju („Gej premijerka smanjila penzije“), satanizovanje čitave LGBT zajednice zbog postupaka samo jedne pripadnice.
U idealnim okolnostima bi bilo sasvim prihvatljivo, i s novinarske i s tržišne strane opravdano, da „Kurir“ ovu priču objavljuje u nastavcima, kako bi izazvao pritisak javnosti. U tome nema ničeg neprofesionalnog, šta više time bi ovaj list ispunio ulogu medija da čini društvo boljim.
Ono o čemu uredništvo „Kurira“ nije razmišljalo (ili ga nije zanimalo) jesu okolnosti. Za medije je mnogo bitan kontekst u koji smeštaju priču. Ovakvim redosledom objavljivanja ovaj list je zapravo učinio potpuno suprotnu stvar. Isticanjem činjenice da je gej, a potom i one da je prekršila zakon učinili su to da se stvori utisak kako su LGBT osobe te koje krše zakon, jer je fokus s toga da je premijerka, prebačen na to da je lezbejka. Milica Đurović je mogla da bude prikazana i kao njena cimerka, jer je za zakon potpuno nevažno u kojoj vrsti interesnog odnosa su one, posebno ako imamo činjenicu da zakonodavstvo Srbije ne prepoznaje istopolnu zajednicu. Dakle, nije sporno da treba pričati o malverzacijama, ali jeste način na koji se to čini, jer je on u ovom slučaju diskriminatoran.
Upravo ovakvo pisanje pokazuje koliko je srpsko društvo homofobično, kaže Vesna Zorić.
– Pisanje „Kurira“ o Milici Đurđić je pre svega narušavanje njenog prava na privatnost. Može se postaviti i pitanje kršenja Zakona o zabrani diskriminacije koji zabranjuje da se govori o seksualnosti neke osobe bez njenog pristanka. Ona će sigurno trpeti posledice zbog toga, barem neprijatnosti, a možda i nešto ozbiljnije – navodi Zorić.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije nadležan?!
„Javne ličnosti unapred su svesne da im je pravo na privatnost donekle ograničeno, ali to istovremeno ne znači da mediji mogu da ga krše bez ikakvog razloga i objašnjenja“, piše u Kodeksu novinara Srbije.
U članu 21. Zakona o zabrani diskriminacije piše da je „seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji“. Dakle, zbog ovakvog postupanja „Kurira“ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bi morao da se izjasni, ali kako su u toj instituciji za „Optimist“ objasnili, oni nisu nadležni.
– Obaveštavamo vas da su ovom naslovnom stranom eventualno prekršene odredbe Kodeksa novinara Srbije, te možete zatražiti mišljenje Saveta za štampu, a što se tiče eventualne povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, možete zatražiti mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – navode u kancelariji Poverenika.
Nakon ukazivanja na jasan član zakona koji je prekršen, nismo dobili odgovor. Pored kršenja ovog zakona, pisanje „Kurira“ je i protivno Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Članom 12. tog akta je propisano da se „niko ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku“. U istom članu piše i da „svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja“.
Premijerka se nije izjašnjavala o pisanju ovog tabloida, ali bi Milica Đurđić mogla s puno osnova da podnese tužbu. Porazno je i to što ovo nije prvi put da ovaj list na taj način krši prava LGBT populacije. Pre skoro godinu dana, isti tabloid je imao seriju tekstova o „gej bandi“. Nakon žalbe Saveta za štampu, „Kurir“ se izvinio i tada je napisao kako im „nije bila namera da time diskriminišu pripadnike LGBT populacije, niti da krše pravo na privatnost osoba o kojima su izveštavali“. Prema zvanično dostupnim informacijama, urednička struktura ovog lista se od žalbe do teksta o partnerki nije promenila, pa ukoliko nisu doživeli kolektivnu amneziju, ovakav postupak bi u najmanju ruku mogao da se nazove bezobraznim. Reakcija vlasti u ovom slučaj ne bi bila gušenje medija, jer pravo na ugrožavanje tuđeg života nikome nije garantovano.
Piše: Petar Paunović
