Gotovo svaka četvrta osoba pati od nesanice, poremećaja koji može da ima ozbiljne zdravstvene posledice
Poremećaji spavanja su zdravstveni problem na koji se ljudi najčešće žale. Procenjuje se da svaka četvrta osoba pati od nekog poremećaja spavanja. Ipak, vrlo često se dešava da ovi problemi ostanu neprimećeni ili pogrešno dijagnostifikovani, prvenstveno zbog toga što je u toku spavanja sposobnost njihove pravilne opservacije bitno umanjena, ili zato što se ti simptomi pogrešno pripisuju drugim oboljenjima. Zato je bitno znati neke osnovne činjenice vezane za najčešće poremećaje spavanja.
Nesanice su, posle obične prehlade, najčešći problem u medicini. Reč je prvenstveno o nemogućnosti da se dovoljno brzo zaspi, o učestalim i produženim razbuđivanjima u toku noći, ranom buđenju, kao i sveukupnom osećaju neispavanosti po buđenju. Neposredne posledice kratkog i lošeg spavanja su osećaj psihičkog i fizičkog umora u toku dana, smanjen radni učinak, povećana anksioznost, kao i različite telesne senzacije. Kratkotrajne nesanice, vezane za stresne događaje, ne predstavljaju dijagnostički i terapijski izazov, ali dugotrajne i zapuštene nesanice mogu imati značajan uticaj na svakodnevni život i predstavljati terapijski problem, koji zahteva blisku i dugotrajnu saradnju pacijenta i lekara.
Prestanak disanja ili apneja je poremećaj spavanja, koji je ne samo zabrinjavajuće čest, već i zabrinjavajuće retko prepoznat problem. Procene su da od apneje u spavanju pati oko šest odsto stanovništva, pri čemu se češće javlja kod sredovečnih i starijih osoba, gojaznih i osoba muškog pola. Ipak, apneja se javlja i kod žena, mlađih osoba, kao i kod osoba normalne telesne težine. Pored ponekad teško prepoznatljivih noćnih simptoma, kao što su periodično utišani disajni šum, kratkotrajna buđenja, praćena hvatanjem vazduha, osećajem gušenja ili krkljanjem, uz pauzu u disanju, često je prisutno manje ili više glasno hrkanje i prekomerna dnevna pospanost. Međutim, hrkanje nije uvek znak apneje u spavanju – procena je da oko 20 odsto ljudi, koji hrču, imaju istovremeno i apneju. Nelečena apneja izaziva posledice po funkcionisanje u toku dana (pospanost, glavobolje po buđenju, problemi sa koncentracijom, itd.), kao i ozbiljne posledice vezane za stanje i funkciju kardio-vaskularnog sistema, te ponekad i iznenadnu smrt. Lečenje apneje je kompleksno – često ne zato što optimalno lečenje ne može lako da se odredi, već zato što ono nije lako dostupno. U nemogućnosti da obezbede optimalni način lečenja, najčešće upotrebom posebnih aparata, koji omogućuju nesmetano disanje u toku spavanja (tzv. CPAP aparati), pacijenti se neretko odlučuju za razne hirurške intervencije ili korišćenje lekova, pa čak i za metode koje nemaju nikakav merljiv efekat, kakvi su razni sprejovi, trake ili slična pomagala.
Ništa manje neprijatni poremećaji spavanja nisu ni tkz. parasomnije, poremećaji, koji obuhvataju širok spektar nevoljnih motoričkih aktivnosti u toku spavanja, od pričanja, preko odbrambenih i agresivnih pokreta u REM bihejvoralnim parasomnijama, do kompleksnih radnji tokom mesečarenja. Većina parasomnija, koje se vezuju za dečje doba, ne predstavljaju poseban problem. Međutim, ukoliko se javljaju učestalo ili kod odraslih, mogu postati problem, koji zahteva lečenje. Naročito je bitno kod ove grupe poremećaja spavanja obaviti pravilnu dijagnostiku, što je moguće uraditi samo u specijalizovanim klinikama, zbog mogućeg preklapanja simptomatolgije između parasomnija i epilepsija sa jedne, i parasomnija i psihijatrijskih poremećaja sa druge strane.
Na kraju, valja pomenuti i poremećaje, koji su sve aktuelniji kako naše društvo postaje aktivno u toku celog dana, dakle svih 24 sati. Promene u dnevnim aktivnostima, smenski rad, interkontinentalna putovanja, noćno učenje, aktivnosti koje se ukidaju u vreme kada treba da se obavljaju, ili se obavljaju u neprimereno vreme, mogu izazvati poremećaje gde je spavanje samo po sebi normalne dužine i kvaliteta, ali se pomera ka ranijim ili kasnijim časovima. Treba istaći da se pomeranje faze spavanja ponekad dešava i zbog urođenog poremećaja biološkog časovnika i da se često tip ličnosti “jutarnji” i ’večernji’, definiše još u ranom detinjstvu. Za ovu grupu poremećaja takođe važi pravilo da što duže traju, to se teže leče.
Pored ovih, najčešćih poremećaja spavanja, ostaje još niz onih koje nismo spomenuli. Treba uvek imati na umu činjenicu da nelečeni poremećaji spavanja mogu imati teške, ponekad i fatalne posledice, a da pre pravilnog lečenja uvek treba uspostaviti tačnu dijagnozu. DZ “Dr Ristić” je u procesu otvaranja multidisciplinarnog centra za neurofiziologiju, koji će obuhvatiti i laboratoriju za ispitivanje poremećaja spavanja, i gde će ovi poremećaji biti lečeni po svetskim standardima.
dr Nikola Trajanović
specijalista za medicinu spavanja
konsultant Doma zdravlja “Dr Ristić”
Narodnih heroja 38, Novi Beograd
Call Centar 011 2693 287
www.dr-ristic.com

Related Posts