Kampanja za predsednika Srbije pokazala je da kandidate uopšte nije briga za glasove LGBT zajednice. Da li onda same LGBT organizacije treba da budu učesnice predizbornog procesa? Na koji način u njemu treba da učestvuju i trebaju li jasno da stoje uz određene kandidate i stranke?

Najveća LGBT organizacija u zemlji podržala je kandidaturu predstavnice demokrata na ovogodišnjim izborima. Ta vest verovatno neće u skorije vreme doći iz Srbije i ne samo zbog toga što među kandidatima za mesto predsednika obično nema žena, nego zato što LGBT organizacije u politici ne participiraju na taj način. Na prošlogodišnjim izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država najveća organizacija za prava LGBT zajednice, Human Rights Campaign, podržala je kandidaturu Hilari Klinton. Kako su naveli ona se bori da unapredi prava LGBT osoba i zato ima njihov blagoslov.

“Ponosni smo na to što podržavamo Hilari Klintom i verujemo da na nju uvek možemo da računamo”, rekao je De Mojn, predsednik te organizacije, koja već godinama podržava predsedničke kandidate, pa je tako bila i uz Baraka Obamu.
Klinoton je na tu podršku odgovorila s velikim oduševljenjem i zahvalila se na tome što su ljudi prepoznali njene napore u borbi za ljudska prava, a posebno prava LGBT osoba.

“Čast mi je što sam dobila podršku od najveće organizacije koja se bori za ljudska prava LGBT osoba. Zahvaljujući vama i milionima aktivista širom zemlje uspeli smo da napravimo ogroman korak. Međutim, naš posao još nije završen, jer su LGBT osobe i dalje diskriminisane na svim poljima”, navela je Klinton.

Ona je i na svom sajtu pod naslovom “Hilari Klinton je jedina kandidatkinja koja podržava LGBT prava – ove podrške to potvrđuju” navela set organizacija, ali i LGBT osoba, koje su je podržale u kampanju, upravo zbog njene borbe za prava zajednice.

To i ne čudi, jer se ona za njihova prava zaista dugo zalaže. Učestvovala je u kampanji HRC-a 2013. godine u kojoj je podržavala legalizaciju gej brakova. Borba za LGBT prava je bila jedan od stubova njene kampanje.

Stanje u Srbiji

Kada govorimo o izborima u Srbiji, LGBT prava ne da nisu stubovi kampanja, nego se o njima ne govori, osim ako ne računamo sporni spot Aleksandra Vučića, koji je Savet Regulatornog tela za elektronske medije zabranio zbog vređanja. Predsednički kandidati ne samo da u svojim programima ne tretiraju ovu temu, nego većina njih nije bila spremna ni da odgovori na pitanja udruženja „Da se zna“, koje je u okviru kampanje „I mi boramo“ želela da od kandidata čuje jasne stavove o pitanjima LGBT populacije. Od kandidata koji su izneli svoj stav u ovom istraživanju, jedino su Nenad Čanak i Saša Radulović bili spremni da stanu u borbu za prava zajednice, dok su Boško Obradović, Aleksandar Popović i Miroslav Parović ubeđeni da ona nije posebno diskriminisana i ranjiva u odnosu na ostatak društva.

“Ne, nismo upoznati sa tim modelom Zakona, ali već sada mogu da vam kažem da ga poslanička grupa Dveri neće podržati”, bio je jasan odgovor Boška Obradovića na pitanje o podršci Zakona o rodnom indentitetu, koji bi trans* osobama omogućio osnovna ljudska prava. Dakle, postoje političke opcije koje uopšte nisu spremne da čuju zahteve dela građana. To može da bude i prihvatljivo za određenu političku opciju, ali ne i za kandidata za predsednika, koji treba da izražava državno jedinstvo.

Janković: Može kolega, ali muž ne

Saša Janković je kao zaštitnik građana na mesto zamenice postavio Zoricu Mršević, koja je javno deklarisana lezbejka i aktivistkinja. Međutim, on je u grupi kandidata, koji su protiv gej brakova, izjavivši da je „brak tradicionalno ime za pravno uređenu zajednicu muškarca i žene“, ali smatra da je potrebno pravno urediti istopolne zajednice. Zanimljivo je da Vojislav Šešelj nije ništa dalje od tog stava, s tim što je za razliku od Saše Jankovića, koji se o tome nije ni izjasnio, protiv prava na usvajanje dece. Vuk Jeremić je protiv istopolnog braka i usvajanja dece.
Saša Radulović ima najpozitivniji stav prema LGBT pitanjima. On je spreman da podrži Zakon o rodnom identitetu, kao i zakon koji bi regulisao istopolne zajednice, dok svoj angažman za unapređenje položaja LGBTI osoba vidi u odlasku na Paradu Ponosa i zalaganjem za poštovanje zakona.

“Potrebno je razvijati svest u društvu o tome da biti LGBTI osoba nije nešto loše, neprirodno i nenormalno, i svako nasilje strogo kažnjavati po zakonu”, smatra Radulović.

Luka Preletačević Beli nije odgovorio na upitnik organizacije „Da se zna“, niti na sličan upitnik „Kurira“, ali je za „Al Džaziru“ rekao da je protiv gej brakova. (prim. ur.)

“Vučiću pederu”

Nesvesnost o diskriminaciji LGBT osoba je pokazala i trenutno najjača partija na vlasti, koja je odluku REM-a, da zabrani njihov spot u kome se čuje „Vučići pederu“, videla kao skandaloznu i da ona „pokazuje da i dalje u REM-u sede oni koji podržavaju bivši DOS-ovski režim po svaku cenu“. Niko u SNS-u, pa ni predsednik te stranke, premijer i kandidat za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić, nije video ništa sporno u uvredi „pederu“, šta više i on sam je često izgovara. Setimo se slučaja u kome predsednik poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Matrinović u svom govoru na skupštinskom zasedanju diskriminiše LGBT zajednicu, a predsednica skupštine Maja Gojković to sprečava, samo zato što je u sali ministarka Ana Brnabić (javno deklarisana lezbejka), a ne zato što dotični krši niz zakon i Ustav.

Šta rade organizacije?

Kad pogledamo tako poređane kandidate i njihove stavove, zaista nije teško uvideti da bi jedino Saša Radulović i Nenad Čanak mogli da budu podržani od strane LGBT zajednice. Ako govorimo o vidljivosti LGBT osoba, poeni ipak idu vladajućoj koaliciji. Prva javno deklarisana gej ministarka je u Vladi koju je sastavio Vučić, a Socijalistička partija Srbije je jedina stranka koja na visokoj funkciji ima javno deklarisanu gej osobu, Borisa Milićevića.
Pošto za podršku očigledno nema valjanih razloga, LGBT organizacije su ostale uzdržane, ali ne i potpuno neosetljive na predsedničke izbore. Odlučile su da na izborima participiraju na način koji će doprineti povećanju vidljivosti zajednice. Udruženje “Egal” je izdalo uputstvo za glasanje LGBT osobama, koje se odnosi i na sve njihove prijatelje i porodicu. Ono podrazumeva da nakon što date glas određenom kandidaatu, stavite do znanja i ko mu je dao glas.
“Bilo gde na glasačkom listiću napišite ‘Ja sam LGBT osoba i glasam za:’ ili ‘Ja sam ponosna majka lezbejke i glasam za’ ili ‘Ja sam lezbejka i majka dvoje dece i glasam za’ ili ‘Ja sam strejt i imam trans* prijatelje i glasam za:'”, piše u uputstvu.

Na taj način je sačuvana tajnost glasanja i vaš listić je važeći, ali u sebi nosi dve poruke, jednako važne za budućnost zemlje. Možda kada iz svojih odbora budu čuli koliko je ljudi na listićima napisalo ovu poruku, budu svesni da u Srbiji ima mnogo više od stotinak LGBT osoba koje prošetaju na Paradi ponosa.

Piše: Petar Paunović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.