Bojana Stamenov je nastupala na svečanom otvaranju jubilarnog desetog Merlinka festivala sa legendarnom pesmom koja nije tipična za njen repertoar. Bila je u pitanju acapella verzija pesme Silvane Armenulić, „A što ćemo ljubavi kriti“. Publika Merlinka festivala bila je oduševljena, a mi smo povodom toga razgovarali s njom.

Na Merlinka festivalu 2017. godine nastupala je holandska dreg kraljica Lady Galore uz tvoju evrovizijsku pesmu. Da li te je to iznenadilo?

Lady Galore i ja se poznajemo od 2015. godine kada sam nastupala na zatvaranju Prajda u Amsteradmu… Pozajmila mi je šljokice za oči i rodilo se prijateljstvo… Hahaha… Šalu na stranu, bilo mi je jako drago kada mi je rekla da ce nastupati uz moju ESC pesmu. I nije me iznenadilo pošto smo nas dve vec imale jednu spontanu izvedbu u jednom klubu u Amsterdamu nakon Prajda. Ona je mislila da sam ja „isuviše vellika diva“ da bih se popela sa njom na binu, a meni nije bilo teško da je razuverim… divni trenuci.

Nastupala si na Evroviziji koju mnogi nazivaju najvećim gej festivalom na svetu. Da li je to zaista tako?

Moj lični doživljaj Evrovizije je pre svega muzički festival. Da, Evroviziju zaista najviše prati gej populacija, ali ne bih išla toliko daleko da Evroviziju nazovem gej festivalom, jer hteli to da prihvate ljudi ili ne ozbiljne face komponuju i pišu tekstove za ESC, a to malo ko zna, i čak i ljudi iz sveta muzike ne pričaju o tome na sva zvona ali ima ih mnogo koji žarko žele da se tamo pojave. Onda bi morali i sve dodele nagrada i veće komercijalne muzičke festivale da svrstavamo u gej ili strejt, muzika je muzika i fanovi su fanovi bili oni strejt ili gej. Evrovizija je samo jedan potpuno izolovani svet gde se gej populacija oseća komforno jer tamo nema osuđivanja, svi smo tu da se pokažemo u najboljem svetlu i dobro zabavimo.

Koje je tvoje najlepše iskustvo koje si ponela sa Evrovizije?

Trenutak kada se u finalu zatvorilo glasanje i kada su počeli da se javljaju iz Evrope. Prva je bila Crna Gora i divna Andrea Demirović koja je pri proglašenju najvećeg broja bodova otpevala stih BEAUTY NEVER LIES, Srbija se našla na prvom mestu makar i za trenutak te 2015. u Beču!

A najgore?

Sve ono što se posle desilo… i ono što je trebalo, a nije. Ali to je za jedan potpuno drugi podugačak intervju. Možda jednog dana napišem i neke svoje memoare, čisto da ja nikada ne zaboravim. A možda neko nešto i nauči iz mojih grešaka. Mada u svetu šou biznisa princip grešaka je isti, nijanse su te koje čine male razlike.

Na kojim si sve Paradama ponosa pevala i kakva je bila atmosfera?

Amsterdam 2015. i Beograd 2016. Ufff… Potpuni kontrast.
Amstedam, nikada bolji parti, atmosfera vesela, ceo grad je jedna velika bina, ljubav, šarenilo, muzika, gomila pozitivnih ljudi, raznih boja, oblika, opredeljenja, porodice šetaju, mašu zastavicama, sede po baštama, piju piće, klopaju… Sve cool, na brodićima cele ekipe okupljene da gledaju paradu brodova. Niko nikome ne smeta, svi se dobro zabavljaju, a sutradan kao da se ništa nije desilo. Miran, očišćen grad, kao da je sve bilo samo san.
Beograd, atmosfera tiha jeza, zatvoren grad, tri obruča policije za stotinak apsoutno bezopasnih ljudi, nigde nikoga na ulicama, centar maltene grad duhova… A sutradan, kao da se ništa nije desilo. Kao da je sve bilo samo san koga nisi siguran kojih se delova sećaš. Ali… idemo dalje.

Kako su tvoje kolege iz Srbije reagovale na to?

Niti sam ih pitala, niti me zanima, nastup kao i svaki drugi, bina kao i svaka druga. A kolege, ne pitaju… koji su im razlozi, koga briga, a ako me i pitaju, ne poričem. Ja sam pevačica i moje je da pevam. Bitno je da je publika zadovoljna i zadovoljena.

Kako se ti boriš sa diskriminacijom i hejterima?

Ne borim se. Postoje bitnije stvari za koje se vredi boriti u životu. Zdravlje, porodica i najbliži ljudi, trenuci, fragmenti i samo lepa sećanja. Živimo u vremenu kada svako mora da stvara svoj mikrokosmos i u njemu nema mesta hejterima i barem u mom svetu nema diskriminacije. Svako je rođen sa svrhom, neko je srećan pa je otkrije za života, a neko ne.

Primećujem da se mnogi fiksiraju na tvoju kilažu kao nešto problematično i što treba da promeniš. Koja je tvoja poruka njima?

Kao što rekoh u prethodnom odgovoru, ali evo druge forme: Prvo svoje dvorište sredi, pa onda viri u moje. Jeste problematično, ne poričem, ali to je samo moja stvar. Divna stvar u 21.veku, promeni kanal, blokiraj, rasprati, preskoči članak itd. Ili hejtuj, ako te to čini srećnim/srećnom… Uostalom, ja sam ceo svoj imidž kreirala oko svoje kilaže. Pa zamisli mršavu Bojanu Stamenov?

Koji su tvoji planovi za budućnost? Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?

Kad god sam planirala nije se desilo. Imam cilj, a to je da živim od muzike i pevanja. To je moj put, njega biram, a vi mi se pridružite ponekad u toj trci pacova, možda vas iznenadim novim pesmama.

Koja bi bila tvoja poruka za čitaoce Optimist magazina?

Budite svoji, sve je dozvoljeno u ljubavi, ratu i životu ovozemaljskom. Porazgovarajte ponekad sa sopstvenim odrazom možda ima neki pametan savet za vas. Verujte svom instinktu UVEK!

Foto: Marija Misita
Razgovarao: Predrag Azdejković

7 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.