Sredinom novembra, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić najavila je Zakon o istopolnim partnerstvima i da veruje da će nacrt tog zakona biti spreman za prolećno zasedanje Narodne skupštine. Tim povodom razgovarali smo sa Aleksandrom Gavrilović iz Labrisa koji je izradio Model zakona o građanskom partnerstvu koji reguliše istopolna partnerstva u Srbiji.
Da li te je ta najava iznenadila?
Nije me iznenadila najava. Već godinama se zagovara za Zakon. Nakon odluke Evropskog suda u slučaju „Oliari i drugi protiv Italije“ jasno je da države članice, ali i one koje su u procesu pristupa ovo pitanje pravno moraju rešiti. Sa druge strane, imamo Premijerku koja je javno autovana lezbejka i koja živi u istopolnom partnerstvu koje je poznato javnosti. Crna Gora je prošle godine usvojila zakon o istopolnim partnerstvima, koje postoji i u Sloveniji i Hrvatskoj. Postajemo „siva zona“ na Balkanu i ovo pitanje je neophodno rešiti.
Nakon te najave održan je sastanak LGBT aktivista sa ministarkom. Šta je na tom sastanku dogovoreno?
Na sastanku je razgovarano o Zakonu i svim elementima koji su neophodni za njegovo usvajanje. Ministarka je jasno iskazala svoju rešenost da se u toku njenog mandata ovaj zakon usvoji. Iznela je detaljan plan za naredni period koji je u vezi sa usvajanjem, a koji se odnosio na javnu diskusiju o zakonu, formiranje radne grupe, javno slušanje i sam proces usvajanja. Razgovarali smo u kom delu možemo biti partneri. Mi smo jasno stavili do znanja da ovaj model Zakona koji predlažemo ima podršku zajednice i LGBTI aktivista. Da ne želimo da bilo šta bude formalno samo usvojeno, a da bude loše napisano. Da ćemo biti uključeni i da ćemo pažljivo pratiti proces i tok ovog Zakona.
Labris je radio na tekstu Zakona o građanskom partnerstvu. Šta on sve donosi istopolnim parovima?
Donosi rešenje i prava koja u ovoj zemlji već imaju hetero parovi. Naša zajednica biće pravno vidljiva i onda kada želimo ili ne želimo da se registrujemo, a u trajnijem smo obliku partnerstva i sebe smatramo porodicom. Moći ćemo da rešimo naše imovinske odnose, izdržavanje, nasleđivanje, zdravstveno osiguranje, prava koja proističu iz radnih odnosa a povezani su sa ovim zakonom, prava u slučaju bolesti i prava iz brojnih drugih oblasti.
Najavu je odmah dočekala i velika medijska pažnja i priča o „gej brakovima“. Da li vidiš neku promenu u odnosu medija prema ovoj temi?
Vidim promenu u medijima u celini, a ne samo kada je u pitanju ova tema. Odnos prema svim temama je kontrolisan i nema neke slobode u pravom smislu. Jasno je da kod vlasti postoji želja da se o ovoj temi ne govori senzacionalistički kao u prethodne dve decenije. Kada je u pitanju ovako osetljiva tema to je dobro. Ne smemo dozvoliti govor mržnje u medijima, ali sa druge strane medijima moramo dati slobodu ukoliko želimo da bude demokratska zemlja koja uvažava ljudska prava. Zato su mediji i odnos prema njima oblast koja pre svega mora da se menja i potpuno transformiše u našoj zemlji.
Protivnici kažu da treba na neki način regulisati istopolne zajednice, ali nikako kao brak i da se ne upisuju u matične knjige.
Stari je poznati strah da će prepoznavanje istopolnih partnerstava urušiti brak. Situacija je zapravo suprotna. Ojačava se vrednost trajnijih zajednica i čuvaju porodice od ogromne štete koje prave zajednice koje su sklopljene iz strahova i društvenih pritisaka. Gejevi i lezbejke imaće manje razloga da budu u „lažnim“ brakovima sa osobama suprotnog pola kako bi udovoljili zahtevima društva. Sa druge strane ne postoje neki zahtevi u zajednici da se to zove brak. Zadržite brak, dajte nam prava koja nam pripadaju, a to možemo nazvati i građansko partnerstvo ili istopolna zajednica.
Kada se spomenu „gej brakovi“ usvajanje dece uvek postane tema od interesa. Šta ćemo s tim?
Ovim modelom zakona se ne rešava to pitanje. Nije predviđeno usvajanje dece. Jer pitanje usvajanja je složenije pitanje koje samo po sebi nije dobro regulisano u našoj zemlji i tema na kojoj će morati dosta da se radi.
Kakva su tvoja predviđanja, da li imamo šansu da ove godine zaista dobijemo zakon?
Ukoliko se ne dese neke neočekivane političke stvari (ja mislim da ćemo proći bez njih) ove godine imaćemo Zakon koji će rešiti pravne odnose istopolnih parova. Da li će to biti dovoljno. Neće. Biće jako bitno kakav će model zakona biti usvojen i kada će Zakon stupiti na snagu. Ova pitanja kao i sama primena Zakona su takođe od velike važnosti, a ne samo usvajanje Zakona koje će se gotovo sigurno desiti ove godine.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 58 – februar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
Leave a Reply