Organizacioni odbor Parade ponosa Beograd je još davne 2009. podneo prvu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu povodom zabrane održavanje Parade ponosa i tako svaki put kada je parada bila de facto zabranjena, odnosno 2009, 2011, 2012. i 2013. godine.

Ustavni Sud Republike Srbije je u maju 2013. raspravio o ustavnoj žalbi organizatora Parade ponosa po istom osnovu gde je utvrdio povredu Ustava, ali usled tehničkog, adminstrativnog propusta nadležnog organa te nije smatrao za shodno da se upusti u utvrđivanje diskriminacije odnosno razloga za zabranu održavanja Parade ponosa. Uprošćeno, ovakav postupak suda se može najbolje opisati anegdotom o slonu i mišu u sobi gde prisutni komentarišu miša pretvarajući se da slon ne postoji dok slon lomi našetaj po kući gde je nameštaj metafora za ljudska prava. Posle ove, izuzetno kritikovane odluke, oči stručne javnosti bile su uprete u sud u Strazburu koji je trebalo da raspravi o ovom slučaju i tako donese sudsku pravdu za LGBT zajednicu u Srbije gde će utvrditi ono što Ustavni sud nije hteo.
Prošlog meseca Sud u Strazburu je doneo objedinjeno mišljenje za podnete predstavke koje su se ticale zabrane Prajda gde je zauzeo stanovište da nema potrebe ulaziti u raspravu o povredi Evropske konvencije o ljudskim pravima u odnosu na slobodu okupljanje i govora odnosno izražaja, pošto je Republika Srbija omogućila održavanje Parade ponosa od 2014. godine potvrdivši pritom pomenutu odluku Ustavnog suda. Ovo bi praktično značilo da oštećena lica nisu vise oštećena samim tim jer su se promenile okolnosti koje su dovele do povrede prava. Ovo je svakako trenutak koji je pravno vrlo teško opravdati niti se treba truditi, iz percepcije prosečnog građana skoro neshvatljiv, a sa stanovišta pravde neprihvatljiv. Političke posledice ove odluke mogu biti katastrofalne jer šalju signal državama da mogu uskraćivati prava svojim građanima sve dok u nekom trenutku to prestanu raditi i sve dok im ponude neki oblik sudskog priznanja bez obzira na to da li zaista utvrđuje razloge kršenja prava ili ne, odnosno uzroke problema. Zabrana Parade ponosa je bio najvidljiviji reprezent višedecenijske sistemske diskriminacije LGBT zajednice u Srbija gde nemogućnost kako Ustavnog suda tako i Suda u Strazburu da zaštiti građana od očigledne diskriminacije šalje ugroženim grupama poruku da ne mogu očekivati pravdu onda kada se ona sukobi sa nekim drugim interesima. Jer razlozi za ovakvu odluku Suda u Strazburu su po našem mišljenju isti kao i razlozi za odluku Ustavnog suda.

Ovakva situacija još jednom potvrđuje da jedini siguran put do slobode očigledno nije putem pravnih mehanizama već kroz borbu za učešće u raspodeli moći, finansijskoj i/ili političkoj. Ovde dolazimo do ključnog pitanja šta raditi kada te Sud u Strazburu izneveri. Odgovor se u stvari nalazi u Trampovoj Americi gde je na snazi seča propisa koji štite različita prava različitih grupa građana, migranata, žena, osoba sa invaliditetom, zaštita životne sredini i drugo. Trampova administracija je objavila svojevrsan rat svemu što je suprotnom ekstremnom konzervativizmu, ipak jedna grupa još uvek, a kako stvari stoje neće ni biti na tapetu. To su LGBT građani Amerike. Čak i ukidanje određenih uredbi oko kojih su se oglasile LGBT organizacije, a koje indirektno mogu da pogode LGBT građane u suštini targetiraju nešto drugo. Tramp je više puta u kampanji pitan da se odredi po pitanju LGBT prava gde su mu odgovori bili nesagledivo umereniji nego u poređenju sa nekim drugim grupama, neki bi čak rekli da je davao pozitivne odgovore. Ovo je svako interesantan fenomen gde verujemo da su razlozi za ovo leže u položaju LGBT zajednice u Americi gde se autovane LGBT osobe nalazi u taborima obe stranke, u skoro svim važnijim telim i institucijama na svim nivoima a pogotovo u teškoj privredi Amerike gde su SIO i gornji menadžment 500 najbogatijih kompanije ili gej ili nedvosmisleno podržavaju LGBT zajednicu. LGBT pojedinci u Americi drže poluge moći odnosno participiraju u raspodeli moći kao bi mogli da zaštite sebe i svoja prava. Otuda, verujemo, nema značajnijih inicijative uperenih protiv bračne jednakosti koja je bila istorijski trn u oku i poraz konzervativne Amerike i velikom delu republikanske strane.
Ovo je ko zna koji put kako je LGBT zajednice u Srbiji izigrana stoga je krajne vreme da krenemo da se uzdamo sami u sebe i krenemo da učestvujemo u raspodeli moći jer kao kod mnogih stvari u životu najbolje ćemo pomoći i zaštiti sami sebe, a nećemo dozvoliti da budemo prepušteni isključivo mehanizmima nad kojima svaki Kurta i Murta očigledno ima nekakvu kontrolu.

Piše: Mladen Antonijević Priljeva

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.